Шаблон:ИЧ-Олга Александровна

Велика кнегиња Олга Александровна (Петерхоф, 1/13. јун 1882 — Торонто, 24. новембар 1960) била је најмлађа ћерка руског цара Александра III Александровича и млађа сестра цара Николаја II.

Олга је одрасла у дворцу Гатчињски изван Санкт Петербурга. Њен однос са мајком, царицом Маријом, ћерком данског краља Кристијана IX, био је напет и удаљен од детињства. Насупрот томе, са оцем је била блиска. Њен отац, цар Александар III, умро је када је она имала 12 година, а престо је наследио њен брат Николај. Године 1901, са 19 година, удала се за војводу Петра Александровича од Олденбурга, за кога су породица и пријатељи приватно веровали да је хомосексуалац. Њихов петнаестогодишњи брак био је неконзумиран, а Петар је првобитно одбио Олгин захтев за развод. Пар је водио одвојене животе и њихов брак је у октобру 1916. године поништио цар. Већ следећег месеца Олга се удала за коњичког официра Николаја Куликовског. Током Првог светског рата, служила је као медицинска сестра и одликована је медаљом за личну храброст. Након пада Романових у Руској револуцији 1917. године, побегла је са мужем и децом на Крим, где су живели под претњом атентата.

У фебруару 1920. Олга је са мужем и њихова два сина побегла из Русије. Придружили су се њеној мајци, царици удовици, у Данској. У егзилу, Олга је била сапутница и секретарица својој мајци и често је била мета превараната који су тврдили да су потомци Романових. Након мајчине царице, Олга и њен муж су купили фарму у Балерупу, у близини Копенхагена. Касније, осећајући се угрожено од режима Јосифа Стаљина, живот су наставили у Канади. Водила је једноставан живот: одгајала је своја два сина, радила на фарми и сликала. Током свог живота, насликала је преко 2.000 слика, што је обезбедило додатни приход и за њену породицу и за добротворне послове којима се бавила. Пред крај живота и касније Олга је у најширој јавности била називана последњом великом кнегињом царске Русије.