Šal

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Šal (višeznačna odrednica).
Žena sa šalom preko vrata i usta

Šal je odevni predmet, koji se nosi oko vrata prilikom umereno niskih i veoma niskih temperatura.[1][2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

U starom Rimu se javljaju prvi oblici šala, gde se šal nije koristio u cilju grejanja tela, već iz higijenskih razloga. Ovaj šal Rimljani su zvali sudarium, što u bukvalnom prevodu sa latinskog znači "tkanina za znoj" i korišten je za brisanje znoja sa lica i vrata, prilikom visokih temperatura. Muškarci su ovaj šal nosili oko vrata ili oko pojasa. Uskoro su i žene počele da nose šal izrađen od sukna oko vrata, i čak tada je šal ubrzo postao stvar mode i prestiža među ženama.[3] Istoričari smatraju da su za vreme vladavine cara Čenga, šalovi služili kao znak raspoznavanja činova u okviru kineskih ratnika.[3]

Pre nove ere[uredi | uredi izvor]

Šalovi se nose od davnina.[4] Godine 1350. p. n. e., u starom Egiptu, za kraljicu Nefertiti se kaže da je nosila čvrsto tkanu maramu, a statua Ašurnasirpala II iz 9. veka pre nove ere prikazuje cara koji nosi šal.[5][6]

Godine 500. p. n. e. u Atini su žene nosile marame da bi poboljšale svoj zavodljivi šarm; u istom periodu, Indijke su ih koketno nosile kao pokrivala za glavu.[7]

Tokom vladavine kineskog cara Čenga, od 259. do 210. p. n. e., marame su korišćene kao vojni markeri za identifikaciju ranga kineskih ratnika ili njihovog statusa kao oficira; mnogi od Terakota ratnika su prikazani kako ih nose.[8]

U novoj eri[uredi | uredi izvor]

U starom Rimu, oko 10. godine nove ere, odeća je korišćena za čistoću, a ne za toplotu. Zvao se fokal ili sudarium („znojna tkanina”) i koristio se za brisanje znoja sa vrata i lica po vrućem vremenu. Šalove su prvobitno muškarci nosili oko vrata ili su bili vezani za kaiševe.[5]

U 1200-im, egipatske trbušne plesačice su nosile kaiš nalik šalu nisko na bokovima da bi istakle pokrete svog tela.[5]

Tokom Francuske revolucije, žene i muškarci su nosili marame različitih boja kako bi pokazali svoju političku pripadnost demokratskim principima Sloboda, Jednakost, Bratstvo; i Kravate. Francuzi su oličili elegantan stil šala.[6][9]

Napoleon Bonaparta je smatrao egipatske marame privlačnim i kupio ih je kao poklon svojoj ženi. Posle ovog poklona, veruje se da je carica Žozefina Bonaparta u naredne tri godine nabavila preko 400 šalova koji su koštali oko 80.000 funti. Nakon toga, stanovnici Pejzlija u Škotskoj su počeli da proizvode sopstvene šalove.[5][10]

U 20. veku[uredi | uredi izvor]

Tokom Prvog i Drugog svetskog rata, žene u SAD su smatrale patriotskom dužnošću da pletu marame za vojnike, zajedno sa drugim potrepštinama. Tokom ova dva rata, borbeni piloti su nosili marame da bi se ugrejali na velikim visinama i da bi pokrili vrat.[9]

Do sredine 20. veka, šalovi su postali jedan od najsvestranijih odevnih dodataka za muškarce i žene.[5][9] Tokom 20. veka, modna industrija je usvojila šal. Tijeri Hermes iz Hermesa kreirao je svilene marame po uzoru na one koje su Napoleonovi vojnici nosili u borbi. Hermes je počeo da pravi šalove koje su dizajnirala neka od najvećih imena u modnoj i muzičkoj industriji u Holivudu; Glumica Grejs Keli napravila je jedan od Hermesovih šalova.[6][9] Hermes je uvezao sirovu svilu iz Kine od koje je napravljena dugotrajna visokokvalitetna tkanina sa ručnom štampom; proces je uključivao 43 ekrana za proizvodnju efekata u boji, a ovaj štampani dizajn šala su na slici izložile dve žene u belim perikama koje igraju igru.[6]

Upotrebe i tipovi[uredi | uredi izvor]

Manekenka Kejtlin O'Konor u modernom šarenom modnom šalu

Postoje četiri funkcionalne vrste šala; marama za glavu, marama za vrat, marama za plažu i zimska marama; oni su ručno oslikani, štampani blokovima, obojeni, ukrašeni, izvezeni, sa perlama ili čipkani.[11]

U suvim, prašnjavim, toplim klimama ili okruženjima sa zagađivačima iz vazduha, tanka marama ili bandana se često nosi preko očiju, nosa i usta kako bi kosa bila čista. Ovaj običaj je evoluirao u modni predmet u mnogim kulturama, posebno među ženama. Kravata, predak kravate i leptir mašna, nastala je od ovakvih šalova u Hrvatskoj.[12][13]

U Indiji se vuneni šalovi sa Bandanijevim radovima koji usvajaju tehnike taj-daj vezivanja i bojenja obično nose u Budžu i Mandviju u okrugu Kuč u Gudžaratu.[14] U Indiji i drugde postoji trend nošenja šala ili dupate kao zaštite od zagađenja.[15][16]

Šalovi koji se koriste za pokrivanje donjeg dela lica, a posebno vrata, ponekad se nazivaju i kauls. Šalovi se kolokvijalno mogu nazvati vratnim omotačem.[17]

Šalovi se mogu vezati na mnogo načina, uključujući lavalijer mašnu, četvrtasti čvor, kaubojski naprsnik, askotski čvor, omču, kravatu i cigansku maramu.[18] Na glavi su se vezivale i šalovi kao marame. Monarsi, uključujući kraljicu Viktoriju i kraljicu Elizabetu I, nosili su maramu. Tokom kasnih 1990-ih, to je bio modni trend kod hip hop i R&B umetnika. Tokom perioda nemih filmova, glumice Ana Mej Vong i Evelin Brent nosile su marame od sofisticirane svile i popularisale ih. U islamskoj verskoj kulturi, nošenje marame je povezano sa Kuranom. U Saudijskoj Arabiji, nošenje marame je bilo neophodno da bi se suočili sa oštrom klimom i intenzivnom vrućinom, čak i pre nego što je islam usvojen. Tokom istog perioda, hrišćani i Jevreji su takođe pokrivali svoju kosu velom, kako su nalagali njihovi sveti tekstovi.[19]

Šalovi se takođe koriste kao modni dodaci uz večernje haljine tako što ih prevlače preko ramena ili ruku; jedan primer je boa od perja.[20]

U uniformama[uredi | uredi izvor]

Piloti ranih aviona nosili su bele, svilene marame i pletene marame[10] kako bi zadržali uljni dim iz izduvnih gasova iz njihovih usta dok su leteli. Piloti aviona sa zatvorenim kokpitom nosili su marame da bi sprečili ogrebotine na vratu, posebno piloti borbenih aviona, koji su stalno okretali glavu sa strane na stranu, posmatrajući neprijateljske avione. Danas, vojne letačke posade nose marame sa utisnutim oznakama i amblemima jedinica iz razloga esprit-de-corps i nasleđa, a ne iz praktičnih razloga.[21]

Kodeks oblačenja koji su usvojili piloti i kabinsko osoblje menjao se tokom vremena. U prvim godinama letenja, piloti aviona su kopirali pilote iz Prvog svetskog rata, i usvojili su svilene šalove i rukavice kao deo svoje odeće od letećih čizama i kožnih bombarderskih jakni. Moderna uniforma pilota komercijalne avio kompanije ima nautički izgled. Uniforma stjuardese takođe je pretrpela značajne promene; mnoge ženske uniforme uključuju šal. Savremeni trend je da se prate nacionalne tradicije oblačenja. U ovom kontekstu, žensko kabinsko osoblje Emirat Erlajnsa nosi maramu. Žensko kabinsko osoblje Taj Ervejsa nosi ružičastu i ljubičastu svilu sa pojasevima; Ženska posada Fidži Ervejsa nosi šalove sa otiscima bula.[22] Izreka Er Kanade je; „Nosite svoj šal u svakom trenutku“.[23]

Studenti u Ujedinjenom Kraljevstvu i Irskoj tradicionalno nose akademske šalove sa karakterističnim kombinacijama prugastih boja koje identifikuju njihov univerzitet ili koledž. Ovaj šal je napravljen od saksonske vune i obično je dugačak 2 metres (6,6 ft), pravougaonog oblika sa resicama i dve ili više pruga u boji.[24]

Članovi izviđačkog pokreta nose šalu nalik maramu za vrat, koja se ponekad naziva i šal, sa klizačom kao delom njihove uniforme. Osnivač pokreta Robert Bejden-Pauel je to uveo 1908. godine. Izviđač je mogao da koristi maramu ako naiđe na nekoga sa povredom koja krvari ili ako treba da napravi udlagu, remen ili zavoj.[25] U nekim socijalističkim zemljama, pioniri su nosili maramu koja se zvala crvena marama.[26]

U sportu[uredi | uredi izvor]

Sigi Šmid nosi topli vuneni šal u fudbalskom stilu, u bojama tima koji je trenirao, Kolumbus Kru

Na fudbalskim utakmicama navijači nose šalove i majice u klupskim bojama.[27] Šalovi se u Velikoj Britaniji nose barem od ranih 1930-ih, kada je fenomen šalova počeo u Britaniji. Nošenje šalova postalo je uobičajeno tokom 1970-ih.[28] Timski šalovi na fudbalskim utakmicama predstavljaju lojalnost navijača i više su oznaka nego zaštitni komad odeće. Prodaja šalova je važan deo fudbalske ekonomije širom Evrope.[29] Krajem 1990-ih, šareni šalovi su bili tradicionalna odeća za navijače fudbalskih timova širom sveta, čak i one u toplijim klimama.

U početku su se dvobojni šalovi zvali šalovi baba jer su ih plele bake igrača. U nekim klubovima, navijači ponekad izvode „zid šalova“ u kojem će svi navijači u delu stadiona ispružiti svoje šalove iznad glave, stvarajući zid boja.[30]

Ovaj zid šalova obično je praćen pevanjem klupske himne, kao što je „You'll Never Walk Alone” na utakmicama Liverpul FK,[31] ili nacionalne himne kao što je „Marseljeza“ na utakmicama Fudbalske reprezentacije Francuske. Sociokulturna antropologija fudbala se poredi sa verskom službom dizanjem ruku, pevanjem himne kluba, uzvikivanjem parola, skakanjem, zviždanjem i pljeskom.[32] Do kraja 19. veka, u Britaniji, fudbal je od amaterske buržoaske igre postao profesionalni sport radničke klase, a kasnije i međunarodni spektakl.[33]

Prema pravilima Australije, Australijska fudbalska liga (AFL) ima najveću sportsku publiku u zemlji. Na utakmicama navijači nose odeću uključujući šalove, pletene kape i košulje.[34]

Proizvodnja[uredi | uredi izvor]

Pletena odeća kao što su šalovi je važna trgovina u nekim zemljama. Ručno pleteni šalovi su i dalje uobičajeni kao pokloni.[35]

Hermes, koji je napravio svoj prvi šal 1937. godine, proizveo je više od 2.000 dizajnova.[36] Godine 1937, Hermes je dizajnirao šal od kineske svile koji su nosile engleska kraljica Elizabeta II, američka prva dama Džeklin Kenedi Onazis i Grejs Keli.[19]

Osnovni oblici šalova su kvadratni, trouglasti i pravougaoni.[18] Najčešći tip je kvadratni šal, koji se može presavijati i formirati pravougaoni ili trouglasti šal. Šal je obično dugačak, uski pravougaonik. Veličina bilo kojeg drugog može biti od mini do maksi. Stil odeće sa kojom se nosi gotov šal će napraviti razliku, kao i način na koji se vezuje.[37]

Izadora Dankan[uredi | uredi izvor]

Ova američka plesačica preminula je tragično, kada joj se tokom vožnje u „Bugatiju“ dugi crveni šal upleo u točak vozila i ugušio je.

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Dete sa šalom i kapom
    Dete sa šalom i kapom

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mackrell, Alice (1986). Shawls, stoles, and scarves. London: Batsford. ISBN 0713448768. 
  2. ^ „Scarf Definition & Meaning”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-06. 
  3. ^ a b Smith, Patrick. „History of the scarf”. Arhivirano iz originala 27. 12. 2011. g. Pristupljeno 19. 4. 2011. 
  4. ^ Mackrell, Alice (1986). Shawls, stoles, and scarves. London: Batsford. ISBN 978-0-7134-4876-4. 
  5. ^ a b v g d Williams, Jenessa (4. 11. 2021). „The history of scarves”. Reader's Digest. Pristupljeno 4. 1. 2023. 
  6. ^ a b v g „Fashionttile-Archives: A Look at the History of the Scarf”. Startup fashion. 7. 9. 2016. Pristupljeno 8. 1. 2023. 
  7. ^ Pillai, Devadas (1997). Indian Sociology Through Ghurye, a Dictionary. Popular Prakshan Private Limited. ISBN 978-81-7154-807-1. Pristupljeno 6. 1. 2023. 
  8. ^ „A History of Scarves in Antiquity”. www.tasaram.com. Pristupljeno 2023-01-11. 
  9. ^ a b v g Friedman, Lauren (11. 2. 2014). 50 Ways to Wear a Scarf. Chronicle Books LLC. str. 121 to 124. ISBN 978-1-4521-3219-8. Pristupljeno 4. 1. 2023. 
  10. ^ a b „History of Scarves - Our Complete Guide”. Rampley and Co. 2023. Arhivirano iz originala 24. 04. 2023. g. Pristupljeno 8. 1. 2023. 
  11. ^ „15 Different Types of Scarves”. threadcurve.com. 10. 3. 2021. 
  12. ^ „Cravat clothing accessory”. Britannica. 
  13. ^ „Necktie: World of Invention”. 2006. Pristupljeno 1. 2. 2019. 
  14. ^ Sajnani, Manohara (2001). Encyclopaedia of Tourism Resources in Indias. Delhi: Kalpaz. str. 2. ISBN 978-81-7835-018-9. Pristupljeno 3. 1. 2023. 
  15. ^ „Woman and girls wearing scarf or dupatta to avoid pollution in India”. Facebook. Pristupljeno 3. 1. 2023. 
  16. ^ Miller, Perry (1. 10. 2018). „This scarf protects against air pollution, allergens and viral infections”. inhabitat.com. Pristupljeno 9. 1. 2023. 
  17. ^ Shelden, Martha Gene (1974). Design Through Draping. Burgess Publishing Company. str. 82. ISBN 978-0-8087-1906-9. Pristupljeno 3. 1. 2023. 
  18. ^ a b Perry, Patricia (1971). Everything About Sewing Ponchos Capes Scarves & Stoles. New York: Butterick Fashion Marketing Company. str. 70. 
  19. ^ a b „Conservative, rebellious, culture-defining: A brief history of the headscarf”. Cable News Network. 9. 1. 2021. Pristupljeno 6. 1. 2023. 
  20. ^ Matthews, Mimi (2018). A Victorian Lady's Guide to Fashion and Beauty. Pen and Sword History. ISBN 978-1-5267-0506-8. Pristupljeno 9. 1. 2023. 
  21. ^ Sweetman, Bill (2002). 100 Years of Flight. Publications International. ISBN 978-0-7853-6324-8. Pristupljeno 4. 1. 2023. 
  22. ^ Gebicki, Michael (2. 2. 2018). Pilot and flight attendant uniforms: The meaning behind the outfit. Stuff.co.nz. Pristupljeno 4. 1. 2023. 
  23. ^ „Question: Why Do Flight Attendants Wear Scarves”. BikeHike. 2023. 
  24. ^ „A brief history of academic scarves”. Study.eu Team. 13. 10. 2021. Pristupljeno 4. 1. 2023. 
  25. ^ Cole (13. 10. 2020). „Why Do Scouts Wear Neckerchief Scarfs? (And Their Symbolism)”. ScoutSmarts.com. Pristupljeno 5. 1. 2023. 
  26. ^ „What is a Young Pioneer, Anyway?”. Young Pioneer Tours (na jeziku: engleski). 2017-08-29. Pristupljeno 5. 1. 2023. 
  27. ^ Redhead, Steve (2015). Football and Accelerated Culture: This Modern Sporting Life. Routledge. str. 34. ISBN 978-1-317-41155-0. Pristupljeno 8. 1. 2023. 
  28. ^ Benveniste, Alexis (2022-03-04). „How Scarves Became a Staple in Soccer Culture”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2023-01-20. 
  29. ^ Guschwan, Matthew (11. 10. 2018). Football Fandom in Italy and Beyond. Rakuten Kobo. ISBN 978-1-351-78929-5. Pristupljeno 8. 1. 2023. 
  30. ^ „Why Do Soccer Fans Wear Scarves - What is the Point?”. the stadium reviews.com. 21. 2. 2022. Pristupljeno 4. 1. 2023. 
  31. ^ „You'll Never Walk Alone: The Power of a Song”. FIFA. 21. 12. 2016. Arhivirano iz originala 22. 12. 2016. g. Pristupljeno 15. 3. 2018. 
  32. ^ New Ethnographies of Football in Europe- People, Passions and Politics. Palgrave Macmillan. 2010. str. 4. ISBN 978-1-137-51698-5. Pristupljeno 9. 1. 2013. 
  33. ^ Jochen Böhler; Ota Konrád; Rudolf Kučera (2021). In the shadow of the Great war. Berghahn Books. str. 166. ISBN 978-1-78920-940-2. Pristupljeno 9. 1. 2023. 
  34. ^ Lessons from the Worlds Greatest Sporting Brands. Palgravemackmillan. 2017. str. 61. ISBN 978-3-319-48854-7. Pristupljeno 9. 1. 2023. 
  35. ^ „V&A · The History Of Hand Knitting”. Victoria and Albert Museum. Pristupljeno 9. 1. 2023. 
  36. ^ Coleno, Nadine (2010). The Hermès Scarf, History & Mystiqu. Thames & Hudson. str. Overview. ISBN 978-0-500-51518-1. 
  37. ^ Ponchos, Capes, Scarves & Stoles: From Vogue Patterns. Butterick Fashion Marketing Co. 1971. str. 26. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

  • Mediji vezani za članak Šal na Vikimedijinoj ostavi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шал&oldid=26483695”