Шампињон

Šampinjon
	Agaricus biosporus
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Fungi
Divizija:	Basidiomycota
Klasa:	Agaricomycetes
Potklasa:	Homobasidiomycetidae
Red:	Agaricales
Porodica:	Agaricaceae
Rod:	Agaricus
Binomno ime
	Agaricus biosporus; (J.E.Lange) Imbach (1946)

Šampinjon (Agaricus bisporus) je vrsta pečuraka, kvalitetna jestiva gljiva, divlji predak i ekvivalent gajenih šampinjona.^[1] Može da raste u velikom broju i nalazi se najviše na otpadnom zemljištu i đubrištima nazivaju se i kranjoli.^[2]

Stanište i sezona rasta[uredi | uredi izvor]

Raste na đubrištu i pokraj puteva, ponekad u živim ogradama i na malim plantažama, ali vrlo retko u travi. Šampinjoni rastu od početka do kraja leta.

Identifikacija[uredi | uredi izvor]

Klobuk je prečnika 5-10 cm, ima oblik dugmeta, a pred otvaranje je skoro ravan. Na površini ima pahuljaste ljuspice. Boja varira od beličaste do braon. Stabljika je duga 3-5 cm i bele je boje, sa izrazitim prstenom ispod klobuka. Listići su ružičasti, a starenjem potamne. Meso je belo, vremenom postaje crvenkasto i ima izrazit pečurkasti miris. Otisak spora je braon.^[2]

Jedno od najvažnijih pravila kod branja gljiva je da se mladi, nerazvijeni primerci ne beru, jer ih nije pouzdano determinisati. Na primer, nerazvijeni šampinjon i sunčanica u toj fazi mogu se zameniti sa jednom od najotrovnijih gljiva na svetu - zelena pupavka (Amanita phalloides).^[3]

Upotreba u ishrani[uredi | uredi izvor]

Šampinjon je jestiva gljiva, kvalitetna, vrlo je ukusna i prijatnog gljivljeg mirisa.

Čuvanje[uredi | uredi izvor]

Šampinjon je mala pečurka i dobro se suši, bilo cela ili iseckana na kriške.

Priprema u kulinarstvu[uredi | uredi izvor]

Kako ova pečurka često raste na đubrištima ili na grubom zemljištu, najbolje je da se klobuk temeljno očisti, odsecanjem baze stabljike i njenim presecanjem.^[2]

Otrovne vrste koje se mogu pomešati sa šampinjonom[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Uzelac, Branislav (2009). Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beograd: BGV logik. str. 261. ISBN 978-86-912677-0-4.
^ ^a ^b ^v Džordan, Piter (2007). Praktična enciklopedija pečuraka. Zemum: JRJ. str. 29. ISBN 978-86-7609-484-4.
^ „U našim šumama raste najotrovnija pečurka na planeti - zelena pupavka”. PortalAnalitika. Arhivirano iz originala 22. 03. 2019. g. Pristupljeno 22. 3. 2019.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Džordan, Piter (2007). Praktična enciklopedija pečuraka. Zemum: JRJ. str. 29. ISBN 978-86-7609-484-4.
Uzelac, Branislav (2009). Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beograd: BGV logik. str. 261. ISBN 978-86-912677-0-4.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] Uzelac, Branislav (2009). Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beograd: BGV logik. str. 261. ISBN 978-86-912677-0-4.

[enciklopedija-2] v Džordan, Piter (2007). Praktična enciklopedija pečuraka. Zemum: JRJ. str. 29. ISBN 978-86-7609-484-4.

[3] „U našim šumama raste najotrovnija pečurka na planeti - zelena pupavka”. PortalAnalitika. Arhivirano iz originala 22. 03. 2019. g. Pristupljeno 22. 3. 2019.

[1]

[2]

[3]