Зелена пупавка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Зелена пупавка
Amanita phalloides 1.JPG
Зелена пупавка
Научна класификација
Царство: Fungi
Раздео: Basidiomycota
Класа: Basidiomycetes
Ред: Agaricales
Породица: Amanitaceae
Род: Amanita
Биномијална номенклатура
Amanita phalloides
Fries
Зелена пупавка је смртно отровна!

Зелена пупавка (лат. Amanita phalloides), зелена мухара, зелена овојњача, отровна печурка, гомољача. Није увек зелена како каже име већ постоје форме беле, смеђе и жуте боје.

Опис гљиве[уреди]

  • Шешир (pileus) пречника 6-15 см, јајолик, звонаст на крају отворен, маслинастозелен, жутозелен или сивозелен.
  • Листићи бели, густи.
  • Дршка (stipes) бела, са цик-цак зеленим шарама, угорњем делу бели рукавац, при дну гомољасто задебљана, обавијена белим омотачем.
  • Месо бело.
  • Споре у маси беле.

Станиште[уреди]

Веома распрострањена и честа микоризна гљива, расте најчешће у храстовим и другим белогоричним шумама али такође и у црногоричним шумама у периоду од јула до октобра.

Отровност[уреди]

Најотровнија гљива, смртно отровна, смртоносна количина је око 20 грама сирове гљиве, сушење и термичка обрада не утичу на отровност. Знаци тровања су: повраћање, јак пролив, слабост и јављају се 7-8 сати после узимања гљиве а некада и после два дана. Отрованог треба хитно транспортовати у болницу. Нема противотрова. Смртност до 50% отрованих.

Литература[уреди]

  • Ђузепе Паце: Атлас гљива, Просвјета, Загреб 1977.
  • Иван Фохт: Гљиве Југославије, Нолит, Београд 1979.
  • Иван Фохт: Кључ за гљиве, Напријед, Загреб 1990.
  • Рикардо Маца: Како да распознате печирке, Евро, Београд 1995.
  • Романо Божац: Гљиве – морфологија систематика токсикологија, Школска књига Загреб ∙ Графички завод Хрватске, Загреб 1993.

Спољашње везе[уреди]