Špijunaža

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Špijunaža kao pojam označava obaveštajne delatnosti koje se sastoje od odavanja ili saopštavanja drugoj osobi (ili ratnoj strani, državi ili organizaciji) prikupljenih podataka ili činjenica koje predstavljaju tajnu (vojnu, službenu, ekonomsku, industrijsku...). Međunarodno pravo reguliše špijunažu isključivo u oblasti međunarodnog humanitarnog prava dok špijunaža u mirnodopskim uslovima spada pod krivično pravo pojedine države.

Osobe koje se bave špijunažom nazivamo špijunima, a sredstva i načini kojima oni dolaze do podataka su razni: praćenje, tajno i neprimetno prisluškivanje razgovora bilo da su to razgovori putem telefona, interneta tj. društvenih mreža ili uživo na javnom mestu razgovor između dve osobe tako što se tiho ušunjaju,sakriju se ili preko vrata ili zida prisluškuju, Krađa pisama, tuđih podatka, pa tajno motrenje kretanja, rada ili neke druge aktivnosti posmatrane strane, dostavljanje podataka, poverljivih tajnih informacija, odavanje ,potkazivanje ili cinkarenje i slično. Špijuni su često poliglote, govore više od dva ili tri strana jezika, a neretko u zavisnosti od zadatka se prerušavaju u npr. žene, noseći perike, haljine i šminku, nose odela, glume da su neka druga osoba, imaju lažna dokumenta, papire, pasoš i ličnu kartu. Trude se da ne ostave nikakve otiske prstiju, da su im đonovi čisti od cipela, nose rukavice, da ne piju ništa na javnom mestu ili dogaćaju, ne pričaju mnogo, samo ukoliko im se neko obrati itd.

Vidi još[uredi]