Štamparska mašina

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Štamparska mašina iz 1811. godine u Nemačkoj

Štamparska mašina predstavlja skup sistema koji obavljaju funkcije neophodne za dobijanje otiska. Rad ovih sistema je međusobno usklađen.

Istorija[uredi | uredi izvor]

U Evropi je pronalazač štampanja bio Nemac Johan Gutenberg. Gutenberg je 1440. godine došao na ideju da izliva pojedinačna slova iz metala i da od slova sastavlja redove i stranice. Konstruisao je i drvenu presu za mašinu pomoću koje se otisak dobijao pritiskom ravne ploče preko lista papira. Tako je 1455. godine objavio čuvenu Bibliju, štampanu po novoj tehnici.

Gutenbergov je slog bio izliven u kalupu, i to svako slovo posebno. Izvađen iz kalupa, slog se lako mogao slagati ili postavljati u reči, redove i stranice.

Štamparska tehnika se brzo širila i usavršavala. Samo nekoliko decenija posle Gutenberga javila se i prva štamparija u južnoslovenskih naroda na Obodu, nedaleko od Cetinja u Crnoj Gori, godine 1493. Tamo je odštampan Oktoih u januaru 1494. godine, a iduće godine, u prvoj hrvatskoj štampariji u Senju, Glagolski misal.

Štamparska mašina[uredi | uredi izvor]

Štamparska mašina predstavlja skup sistema koji obavljaju funkcije neophodne za dobijanje otiska. Rad ovih sistema je međusobno usklađen. Ovi sistemi se, u skladu sa potrebama za štampanje određenog tiraža posebno pripremaju i podešavaju nezavisno jedan od drugog. Zbog toga su ovi sistemi u tehnološkom smislu nezavisni, pa se mogu nazvati i nezavisnim sistemima. Rad ovih sistema je međusobno usaglašen i sinhronizovan zahvaljujući pogonskom mehanizmu. Sve štamparske mašine poseduju tri sistema i to:

Kod štamparskih mašina različitih konstrukcija, mogu da budu prisutni i neki drugi sistemi, kao što su:

Sistem za vođenje podloge[uredi | uredi izvor]

U zavisnosti od materijala definišu se zahtevi za organe vođenja materijala u štamparskoj mašini. Na ulazu organ za vođenje, materijal se nalazi u obliku tabaka ili rolne.

Konstrukcija ulaznog i izlaznog sistema zavisi od oblika materijala (rolna ili tabaci ) na početku i na kraju procesa. Prema tome na kraju štampanja materijal može biti u istom ili različitom obliku.

Postupak štampanja tabaka na tabačnoj štamparskoj mašini počinje razdvajanjem tabaka i završava se slaganjem tabaka na gomilu. U međuvremenu se odvijaju potrebne radne i kontrolne operacije.

Sistemi za boju[uredi | uredi izvor]

Postupci nanošenja sloja boje na formu se znatno razlikuju kod različitih tehnika štampe, iako se nanošenje boje na formu pomoću sistema valjaka primenjuje samo kod ofset i visoke štampe, određene analogije se mogu izvesti i za druge tehnike.

Nanošenje boje na štamparsku formu pripada određenoj fazi pri štampanju. Ono se izvodi u sistemu za boju, sastoje se u:

  • dugotrajnom lagerovanju boje u bojaniku
  • doziranju količine boje
  • razribavanju boje i kratkotrajnom zadržavanju boje u sistemu valjaka
  • nanošenje boje na štamparsku formu pomoću valjaka za nanošenje boje

Ako se posmatra jedno nanošenje boje na štamparsku formu u stabilnom postupku štampanja, tada se može utvrditi da posle otisnutog sloja boje na štamparsku podlogu ostaje mala količina boje prilepljena za štampajuće elemente. Sloj zaostale boje na štamparskoj formi je tanji od sloja boje na valjku za nanošenje.Boja se sa duktora prenosi na prenosni valjak, a ovaj je dalje prenosi do valjka razribača. Kako sistem za boju poseduje veliki broj valjaka, to se debljina sloja boje, prelaskom sa jednog valjka na drugi smanjuje.

Sistem za štampanje[uredi | uredi izvor]

Zadatak sistema za štampanje u štamparskoj mašini je da boju koja je iz sistema za boju naneta na štamparsku formu, prenese na materijal za štampanje pod dejstvom pritiska. U većini postupka štampanja radi se o direktnom prenošenju boje. Kod postupka ofset štampe boja se prenosi indirektno.

Kod direktnog štampanja za otiskivanje štamparske boje na materijal za štampanje potrebno je odrediti silu, svedenu na jedinicu površine, tzv. Napon ili pritisak štampanja. Pritisak štampanja nastaje kada kruta štamparska forma pritiskuje i sabija elastičnu presvlaku cilindra pokrivke.

Kod indirektnog štampanja prenošenje boje na podlogu se izvodi u dve faze. Prvo se boja prenosi sa štamparske forme na gumenu podlogu, a zatim sa gume na podlogu za štampanje. S obzirom na princip rada, sa tri cilindra formiraju se dve zone pritiska, po jedna na svakom mestu prenošenja boje.

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Proizvodnja štampanih knjiga do 1800. godine[1]
    Proizvodnja štampanih knjiga do 1800. godine[1]
  • Širenje štamparstva u 19. veku[2]
    Širenje štamparstva u 19. veku[2]
  • Produkcija štampanih knjiga u 15. veku po regionima[2]
    Produkcija štampanih knjiga u 15. veku po regionima[2]
  • Produkcija štampanih knjiga u 15. veku prema jeziku[2]
    Produkcija štampanih knjiga u 15. veku prema jeziku[2]
  • Štamparska presa Josef Anger & Sohne
    Štamparska presa Josef Anger & Sohne
  • Štamparska mašina Augusta
    Štamparska mašina Augusta
  • Rotacija iz 1915. godine
    Rotacija iz 1915. godine

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Buringh, Eltjo; van Zanden, Jan Luiten: "Charting the “Rise of the West”: Manuscripts and Printed Books in Europe, A Long-Term Perspective from the Sixth through Eighteenth Centuries", . The Journal of Economic History. 69 (2). 2009.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć) , pp. 409–445 (417, table 2)
  2. ^ a b v Incunabula Short Title Catalogue Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. novembar 2021), consulté le 2 mars 2011

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Boruchoff, David A. (2012), „The Three Greatest Inventions of Modern Times: An Idea and Its Public”, Ur.: Hock, Klaus; Mackenthun, Gesa, Entangled Knowledge: Scientific Discourses and Cultural Difference, Münster: Waxmann, str. 133—163, ISBN 978-3-8309-2729-7 
  • Buringh, Eltjo; van Zanden, Jan Luiten (2009), „Charting the "Rise of the West": Manuscripts and Printed Books in Europe, A Long-Term Perspective from the Sixth through Eighteenth Centuries”, The Journal of Economic History, 69 (2): 409—445, doi:10.1017/s0022050709000837 
  • Eisenstein, Elizabeth L. (1980), The Printing Press as an Agent of Change, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-29955-8 
  • Eisenstein, Elizabeth L. (2005), The Printing Revolution in Early Modern Europe (2nd, rev. izd.), Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-60774-2  [More recent, abridged version]
  • Febvre, Lucien; Martin, Henri-Jean (1997), The Coming of the Book: The Impact of Printing 1450–1800, London: Verso, ISBN 978-1-85984-108-2 
  • Man, John (2002), The Gutenberg Revolution: The Story of a Genius and an Invention that Changed the World, London: Headline Review, ISBN 978-0-7472-4504-9 
  • McLuhan, Marshall (1962), The Gutenberg Galaxy: The Making of Typographic Man (1st izd.), University of Toronto Press, ISBN 978-0-8020-6041-9 
  • Bechtel, G. (1992), Gutenberg et l'invention de l'imprimerie, Paris: Fayard, ISBN 978-2-213-02865-1 
  • Bolza, Hans (1967), „Friedrich Koenig und die Erfindung der Druckmaschine”, Technikgeschichte, 34 (1): 79—89 
  • Borsa, Gedeon (1976), „Druckorte in Italien vor 1601”, Gutenberg-Jahrbuch: 311—314 
  • Borsa, Gedeon (1977), „Drucker in Italien vor 1601”, Gutenberg-Jahrbuch: 166—169 
  • Brekle, Herbert E. (1995), „Eine weitere Spur einer typographischen Werkstatt beim Kloster Prüfening im 12. Jahrhundert”, Gutenberg-Jahrbuch, 70: 23—26 
  • Brekle, Herbert E. (1997), „Das typographische Prinzip. Versuch einer Begriffsklärung”, Gutenberg-Jahrbuch, 72: 58—63 
  • Brekle, Herbert E. (2005), Die Prüfeninger Weihinschrift von 1119. Eine paläographisch-typographische Untersuchung (brief summary), Regensburg: Scriptorium Verlag für Kultur und Wissenschaft, ISBN 978-3-937527-06-2 
  • Burns, Robert I. (1996), „Paper comes to the West, 800–1400”, Ur.: Lindgren, Uta, Europäische Technik im Mittelalter. 800 bis 1400. Tradition und Innovation (4th izd.), Berlin: Gebr. Mann Verlag, str. 413—422, ISBN 978-3-7861-1748-3 
  • Childress, Diana (2008), Johannes Gutenberg and the Printing Press, Minneapolis: Twenty-First Century Books, ISBN 978-0-7613-4024-9 
  • Ch'on Hye-bong: "Typography in Korea", . Koreana. 7 (2). 1993.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć) , pp. 10–19
  • Šablon:Worldhistory
  • Crompton, Samuel Willard (2004), The Printing Press. Transforming Power of Technology, Philadelphia: Chelsea House Publishers, ISBN 978-0-7910-7451-0 
  • Duchesne, Ricardo (2006), „Asia First?”, The Journal of the Historical Society, 6 (1): 69—91, doi:10.1111/j.1540-5923.2006.00168.x 
  • Fontaine, Jean-Paul (1999), L'aventure du livre: Du manuscrit medieval a nos jours, Paris: Bibliothèque de l'image 
  • Gerhardt, Claus W. (1971), „Warum wurde die Gutenberg-Presse erst nach über 350 Jahren durch ein besseres System abgelöst?”, Gutenberg-Jahrbuch: 43—57 
  • Gerhardt, Claus W. (1978), „Besitzt Gutenbergs Erfindung heute noch einen Wert?”, Gutenberg-Jahrbuch: 212—217 
  • Hanebutt-Benz, Eva-Maria (2000), „Gutenbergs Erfindungen”, Gutenberg. Aventur und Kunst: Vom Geheimunternehmen zur ersten Medienrevolution, Mainz: Stadt Mainz, str. 158—189 
  • Hellinga, Lotte (2007), „The Gutenberg Revolutions”, Ur.: Eliot, Simon; Rose, Jonathan, A Companion to the History of the Book, Blackwell Publishing, str. 207—220, ISBN 978-1-4051-2765-3 
  • Hind, Arthur M. (1963) [1935]. An Introduction to a History of Woodcut. Houghton Mifflin Co, reprinted Dover Publications. ISBN 978-0-486-20952-4. 
  • Issawi, Charles (1980), „Europe, the Middle East and the Shift in Power: Reflections on a Theme by Marshall Hodgson”, Comparative Studies in Society and History, 22 (4): 487—504, doi:10.1017/s001041750000949x 
  • Kapr, Albert (1996), Johannes Gutenberg. The Man and his Invention, Aldershot: Scolar, ISBN 978-1-85928-114-7 
  • Koch, Walter (1994), Literaturbericht zur mittelalterlichen und neuzeitlichen Epigraphik (1985–1991), Monumenta Germaniae Historica: Hilfsmittel, 14, München, str. 213, ISBN 978-3-88612-114-4 
  • Lehmann-Haupt, Hellmut (1940), „Englische Holzstempelalphabete des XIII. Jahrhunderts”, Gutenberg-Jahrbuch: 93—97 
  • Lipinsky, Angelo (1986), „La pala argentea del Patriarca Pellegrino nella Collegiata di Cividale e le sue iscrizioni con caratteri mobili”, Ateneo Veneto, 24: 75—80 
  • Lucas, Adam Robert (2005), „Industrial Milling in the Ancient and Medieval Worlds. A Survey of the Evidence for an Industrial Revolution in Medieval Europe”, Technology and Culture, 46 (1): 1—30, doi:10.1353/tech.2005.0026 
  • Lyons, Martyn (2011), Books: A Living History, Los Angeles: Getty Publications, ISBN 978-1-60606-083-4 
  • Mahnke, Helmut (2009), Der kunstreiche Johannes Gutenberg und die Frühzeit der Druckkunst, Norderstedt: Books on Demand, ISBN 978-3-8370-5041-7 
  • Needham, Joseph: "Science and Civilisation in China", Physics and Physical Technology (Vol. 4), Mechanical Engineering (Part 2). . Cambridge University Press. 1965. 
  • Onken, Björn (2009), „Presses”, Ur.: Cancik, Hubert; Schneider, Helmuth, Brill's New Pauly 
  • Encyclopædia Britannica 2006: "Printing". Pristupljeno 27 November 2006
  • Roberts, Colin H.; Skeat, T. C. (1983), The Birth of the Codex, London: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-726024-1 
  • Schneider, Helmuth (2007), „Technology”, Ur.: Scheidel, Walter; Morris, Ian; Saller, Richard, The Cambridge Economic History of the Greco-Roman World, Cambridge University Press, str. 144—171, ISBN 978-0-521-78053-7 
  • Schulte, Alfred (1939), „Papierpresse, Druckerpresse und Kelter”, Gutenberg-Jahrbuch: 52—56 
  • Thompson, Susan (1978), „Paper Manufacturing and Early Books”, Annals of the New York Academy of Sciences, 314: 167—176, doi:10.1111/j.1749-6632.1978.tb47791.x 
  • Tsien, Tsuen-Hsuin (1985), Paper and Printing, Science and Civilisation in China, Chemistry and Chemical Technology (Vol. 5, Part 1), Cambridge University Press 
  • Weber, Johannes (2006), „Strassburg, 1605: The Origins of the Newspaper in Europe”, German History, 24 (3): 387—412, doi:10.1191/0266355406gh380oa 
  • White, K. D. (1984), Greek and Roman Technology, London: Thames and Hudson 
  • Widmann, Hans (1974), „Der koreanische Buchdruck und Gutenbergs Erfindung”, Gutenberg-Jahrbuch: 32—34 
  • Wolf, Hans-Jürgen (1974), Geschichte der Druckpressen (1st izd.), Frankfurt/Main: Interprint 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Штампарска_машина&oldid=27550511”