Anizol

Anizol
Nazivi
	IUPAC naziv metoksibenzen
	Drugi nazivi fenoksimetan; fenil metil etar
Identifikacija
CAS broj	100-66-3 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika; interaktivna slika;
ChEBI	CHEBI:16579 ;
ChemSpider	7238 ;
ECHA InfoCard	100.002.615
KEGG	C01403 ;
UNII	B3W693GAZH ;
	SMILES O(c1ccccc1)C; COc1ccccc1; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C7H8O
Molarna masa	108,14 g/mol
Agregatno stanje	bezbojna tečnost
Gustina	0,995 g cm−3
Tačka topljenja	−37 °C (−35 °F; 236 K)
Tačka ključanja	154 °C (309 °F; 427 K)
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Anizol (metoksibenzen) je organsko jedinjenje sa formulom CH₃OC₆H₅. On je bezbojna tečnost sa mirisom sličnom semenu anisa. Mnogi od njegovih derivata su prisutni u prirodnim i veštačkim mirisima. Ovo jedinjenje se uglavnom pravi sintetički i služi kao prekurzor u sintezi drugih jedinjenja.

Priprema[uredi | uredi izvor]

Anizol se priprema Vilijamsonovom etarskom sintezom, reakcijom natrijum fenoksida sa metil bromidom i srodnim metilirajućim reagensima:^[2]

C₆H₅O⁻Na⁺ + CH₃Br → CH₃OC₆H₅ + NaBr

Primena[uredi | uredi izvor]

Anizol je prekurzor parfema, insektnih feromona, i lekova.^[3] Na primer, sintetički anetol se priprema iz anizola.

Bezbedsnot[uredi | uredi izvor]

Anizol je relativno netoksičan, sa LD50 vrednošću od 3700 mg/kg kod pacova.^[4]

Референце[uredi | uredi izvor]

^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
^ G. S. Hiers and F. D. Hager (1941). „Anisole”. Org. Synth. ; Coll. Vol., 1, стр. 58
^ Helmut Fiege, Heinz-Werner Voges, Toshikazu Hamamoto, Sumio Umemura, Tadao Iwata, Hisaya Miki, Yasuhiro Fujita, Hans-Josef Buysch, Dorothea Garbe, Wilfried Paulus “Phenol Derivatives“ in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2002, Wiley-VCH, Weinheim. . doi:10.1002/14356007.a19_313. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
^ MSDS; its main hazard is its flammabiliy.[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јул 2010)

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Internacionalna karta hemijske bezbednosti 1014
Pherobase pheromone database entry

[1] Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[2] G. S. Hiers and F. D. Hager (1941). „Anisole”. Org. Synth. ; Coll. Vol., 1, стр. 58

[Ullmann-3] Helmut Fiege, Heinz-Werner Voges, Toshikazu Hamamoto, Sumio Umemura, Tadao Iwata, Hisaya Miki, Yasuhiro Fujita, Hans-Josef Buysch, Dorothea Garbe, Wilfried Paulus “Phenol Derivatives“ in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2002, Wiley-VCH, Weinheim. . doi:10.1002/14356007.a19_313. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[4] MSDS; its main hazard is its flammabiliy.[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јул 2010)

[1]

[2]

[3]

[4]

Нормативна контрола
Државне	Немачка
Остале	Енциклопедија Британика