Catalpa bignonioides

Catalpa bignonioides
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
(nerangirano):	Angiospermae
(nerangirano):	Eudicotidae
(nerangirano):	Asterids
Red:	Lamiales
Porodica:	Bignoniaceae
Rod:	Catalpa
Vrsta:	C. bignonioides
Binomno ime
	Catalpa bignonioides; Walter
	Prirodno stanište vrste Catalpa bignonioides

Južna katalpa ili cigaraš (Catalpa bignonioides) dekorativno je brzorastuće listopadno drvo iz roda Catalpa, odnosno iz porodice Bignoniaceae. Potiče iz jugoistočnih delova Sjedinjenih Država (države Alabama, Florida i Džordžija) gde se još naziva i indijanskim pasuljem.^[1]

Raste na osunčanim i hranjivim materijama bogatim zemljištima. Jako je otporna na bolesti i na razne štetočine. Dobro podnosi gradske uslove života, te je popularna kao parkovsko drvo. Zahvaljujući svom brzom rastu i maloj čvrstoći koristi se kao industrijsko drvo, uglavnom kod izrade manjih komada nameštaja. Danas je raširena na svim područjima sa umerenom klimom. Između ostalih, jedno je od omiljenih parkovskih drveća u Srbiji i Bosni i Hercegovini.

Opis taksona[uredi | uredi izvor]

Katalpa je listopadno drvo koje u visinu može da naraste do 20 metara (iako su visine odraslog debla u proseku između 15 i 18 metara), sa prečnikom stabla do 1 metra i dosta tamnom pločastom korom. Samo stablo je dosta kratko i debelo i počinje jako da se grana već na visini od jednog metra iznad zemlje formirajući nepravilnu i široku krošnju. Grane su jako krhke i lako se lome.

Listovi su jako veliki, srcolikog oblika, zelene, do zeleno-žute boje koja u jesen prelazi u zlatnožutu. Listovi su dugački od 20 do 30 cm, a široki 15−20 cm. Preko sitnih pora koji se nalaze na listovima luči se biljni sok koji deluje odbojno na insekte, posebno na komarce.

Cveta nakon šest do sedam godina od sadnje, a cvetovi se obično pojavljuju tokom juna i jula meseca. Cvetovi su beli i krupni i skupljeni su u cvasti koje imaju oblik metlice i koje sadrže 20−40 cvetića. Unutar svakog cveta nalaze se dve žute pruge i brojne crvenkaste pege. Svaki cvet ima dimenzije od 2,5−4 cm. Cvetovi su toliko brojni da gotovo u potpunosti prekrivaju lišće, što ovu vrstu čini jako dekorativnom.

Plodovi su 20−40 cm duge, i 8−10 mm debele čaure u kojima se nalazi seme. Sazrevaju krajem jeseni i obično ostaju na stablu tokom cele zime.

Hemijska svojstva[uredi | uredi izvor]

Listovi katalpe su lekoviti i koriste se kod lečenja astme. Međutim, imaju i blago narkotičko svojstvo, baš kao i njene mahune. Koren je izuzetno otrovan.^[2]