Catalpa bignonioides

Catalpa bignonioides
Научна класификација
Царство:	Plantae
(нерангирано):	Angiospermae
(нерангирано):	Eudicotidae
(нерангирано):	Asterids
Ред:	Lamiales
Породица:	Bignoniaceae
Род:	Catalpa
Врста:	C. bignonioides
Биномно име
	Catalpa bignonioides; Walter
	Природно станиште врсте Catalpa bignonioides

Јужна каталпа или цигараш (Catalpa bignonioides) декоративно је брзорастуће листопадно дрво из рода Catalpa, односно из породице Bignoniaceae. Потиче из југоисточних делова Сједињених Држава (државе Алабама, Флорида и Џорџија) где се још назива и индијанским пасуљем.^[1]

Расте на осунчаним и храњивим материјама богатим земљиштима. Јако је отпорна на болести и на разне штеточине. Добро подноси градске услове живота, те је популарна као парковско дрво. Захваљујући свом брзом расту и малој чврстоћи користи се као индустријско дрво, углавном код израде мањих комада намештаја. Данас је раширена на свим подручјима са умереном климом. Између осталих, једно је од омиљених парковских дрвећа у Србији и Босни и Херцеговини.

Опис таксона[уреди | уреди извор]

Каталпа је листопадно дрво које у висину може да нарасте до 20 метара (иако су висине одраслог дебла у просеку између 15 и 18 метара), са пречником стабла до 1 метра и доста тамном плочастом кором. Само стабло је доста кратко и дебело и почиње јако да се грана већ на висини од једног метра изнад земље формирајући неправилну и широку крошњу. Гране су јако крхке и лако се ломе.

Листови су јако велики, срцоликог облика, зелене, до зелено-жуте боје која у јесен прелази у златножуту. Листови су дугачки од 20 до 30 цм, а широки 15−20 цм. Преко ситних пора који се налазе на листовима лучи се биљни сок који делује одбојно на инсекте, посебно на комарце.

Цвета након шест до седам година од садње, а цветови се обично појављују током јуна и јула месеца. Цветови су бели и крупни и скупљени су у цвасти које имају облик метлице и које садрже 20−40 цветића. Унутар сваког цвета налазе се две жуте пруге и бројне црвенкасте пеге. Сваки цвет има димензије од 2,5−4 цм. Цветови су толико бројни да готово у потпуности прекривају лишће, што ову врсту чини јако декоративном.

Плодови су 20−40 цм дуге, и 8−10 мм дебеле чауре у којима се налази семе. Сазревају крајем јесени и обично остају на стаблу током целе зиме.

Хемијска својства[уреди | уреди извор]

Листови каталпе су лековити и користе се код лечења астме. Међутим, имају и благо наркотичко својство, баш као и њене махуне. Корен је изузетно отрован.^[2]