Command & Conquer: Generals

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Command & Conquer: Generals
Command & Conquer: Generals
Developer(i)Електроник артс
PlatformeRačunar
Izlazak2003. godine
Žanr(ovi)Strategija
ModifikacijeZa jednog igrača, za više igrača
Medijum(i)1 CD-ROM
Način kontroleMiš i tastatura

Command & Conquer: Generals je video igara tipa strategije u realnom vremenu i sedmi nastavak Command & Conquer serijala. Pojavila se za Windows i Mac OS operativne sisteme tokom 2003. i 2004. Dok je verziju igre za Windows razvio EA Pacific i objavio Elektronik arts, Mac OS verziju je razvila kompanija Aspyr Media, a objavila Mek soft Mac OS. U igri, igrač može da bira između tri frakcije: Sjedinjenih Država, Kine i Globalne oslobodilačke armije (GLA).

Igra koristi sejdž (engl. SAGE, Strategy Action Game Engine, endžin za akcijsku strategiju), pobošljanu verziju 3D endžina igre Command & Conquer: Renegade. Komplet ekspanzije za igru, Command & Conquer: Generals - Zero Hour naknadno se pojavio za lični računar 2003, i za Mac OS 2005. Obe igre, Generals i Zero Hour su dočekane su veoma pozitivnim kritikama. Nastavak, Command & Conquer: Generals 2,[1] bio je u razvoju, dok mu nije promenjena svrha u fri-tu-plej igru znanu jednostavno kao Command & Conquer. Nova igra će biti bazirana oko Generals franšize i očekuje se da će izaći u 2013-oj.

Gejmplej[uredi | uredi izvor]

Igra je strategija u realnom vremenu. Igrač bira između jedne od tri strane. Cilj je pobeda drugih armija (kroz zadatke, mečeve ili drugo).

U igri postoje tri strane: Sjedinjene Države, Kina i Globalna oslobodilačka armija.

Globalna oslobodilačka armija (engl. Global Liberation Army, GLA) je ekonomski slaba, koristi gerilske taktike, kao što su zaseda, bombaši samoubice, krađa kola i slično. Međutim GLA ima veliku prednost u odnosu na vojsku SAD i Kine, uopšte joj nije potrebna elektirčna energija. GLA takođe ima otrovna oružja koja veoma brzo ubijaju i uništavaju pešadiju neprijatelja.

GLA ima i mane. Na primer, nema uopšte vazdušnu silu (ne koristi avione). U dometu oružja i jačini pucanja, GLA je najslabija ali se zato koristi brojnošću i inspirisanjem vojnika. Osnovni vojnik GLA ima više duha i inspiracije nego treninga dok je kod vojnika iz SAD obrnuto.

Vojska Kine ima jaku vojnu silu i po brojnosti i po jačini i utreniranosti. Služi se propagandom da podrži svoju Armiju. Ima ograničenu vojnu silu (Mig je jedini avion Armije Kine). Uprkos velikoj jačini jedinica i njihovih oružja ima jednu veću manu. Vojnici Armije Kine su spori. Ovu manu često koristi GLA koja poseduje brzinu i Armija SAD koja poseduje veliku vazdužnu silu.

Armija Kine je takođe tehnološki razvijena i koristi hakere da ukrade novac od neprijatelja. Armija Kine koristi jaka i raznovrsna oklopna vozila.

Vojska SAD je tehnološki najnaprednija. Ima jaku vazdušnu silu, dobro utrenirane snajperiste i koristi lasere i drugo. Ali ima i veliku manu, najsporija je u prikupljanju resursa odnosno novca koji je u igri potreban za izgradnju zgrada, fabrika, jedinica, vojnika, oklopnih vozila i itd.

Armija SAD bi trebalo da koristi vojsku u većim brojevima jer GLA može lako uništiti manju američku armiju. Armija SAD ima još jednu manu koja kombinovana sa činjenicom da vrlo sporo prikuplja resurse, daje jednu veliku manu ovoj armiji: skoro svi vojnici, oklopna vozila, oružja i drugo, veoma su skupi.

Sinopsis[uredi | uredi izvor]

Kampanja Globalne oslobodilačke armije[uredi | uredi izvor]

Kampanja GLA počinje u Kazahstanu protiv Kineske armije. Kinezi su precenili svoje snage i smanjili odbranu na važnim privrednim tačkama što su GLA trupe iskoristile i uništile prvu bazu akcijom bombaša samoubice. Kasnije su osnovali bazu na jednom brdu nedaleko od uništene kineske baze, i odatle spremili napad na sledeću bazu koja se nalazi pored reke. Nakon uspeha i u ovom sukobu slabo branjena hidroelektrana je uništena i poplavljene su kineske baze i sela.

Sledeće akcije GLA su prikupljanje novca za finansiranje terorista i terorističkih ćelija širom sveta. Nakon što UN šalje pomoć seljacima u Kazahstanu, GLA trupe iz zasede napadaju i pljačkaju, a kasnije ruše i avione, napadaju druge konvoje UN dok na kraju ne prikupe 40.000 američkih dolara. U Astani, gradu koji kontroliše Kineska armija, izbila je pobuna i kasnije je najvećim delom razrušen što je omogućilo još pomoći i novca za GLA.

Nakon ojačavanja finansijski, Globalna oslobodilačka armija kreće u protivnapad i prvo u Turskoj napada i uništava nadmoćnu američku vazduhoplovnu bazu.

Kritike[uredi | uredi izvor]

Nakon izlaska, Generals je uglavnom primao pozitivne kritike. Bazirano na 34 kritike, Metakritik je igri dodelio ocenu 84/100[2] u koju je uključena ocena 9.3/10 od IGN-a.[3] Generals je takođe primio E3 Game Critics Awards 2002. nagradu za najbolju strategijsku igru.[4] U jednoj kritici je zabeleženo da je Generals bio prva ikada "C&C" strategija u realnom vremenu koja se nije služila prethodno zabeleženim video fajlovima da ispriča priču i da se odvojila od jedinstvenog interfejsa i načina građenja baze koji su krasili sve prethodne C&C naslove strategija u realnom vremenu.[5]

Zabrana u Kini[uredi | uredi izvor]

Generals serijali su zabranjeni u kopnenoj Kini.[6] Tokom kineske kampanje, igrač se povremeno služi nesmotrenim taktikama kao što je niveliranje Kongresnog i egzibicionog centra u Hongkongu nakon što on postaje GLA baza, i uništavanje brane Tri klisure da bi se potopile GLA snage. Kineske snage takođe nesmetano koriste nuklearno oružje u igri. Dalje, u predstavljanju igre, trg Tjenamen i njegove okolne oblasti u Pekingu razrušene su nuklearnim oružjem.

Zabrana u Nemačkoj[uredi | uredi izvor]

Prvobitno, igra je objavljena u Nemačkoj pod naslovom Command & Conquer: Generals. Ipak, zbog toga što je usledio Rat u Iraku, Federalni odskek za medije štetne po mlade osobe (nem. Bundesprüfstelle für jugendgefährdende Medien) stavio je igru na Listu medija štetnu po mlade osobe, dva meseca nakon što je igra prvobitno objavljena, koja, po zakonu, zabranjuje, dalje javno oglašavanje i svaku prodaju osobama mlađim od 18 godina. BPjM je izjavio da bi igra omogućila maloletnim osobama da igraju rat u Iraku pre nego što je pravi rat i počeo.[7] Takođe, igrač bi mogao da ubija civile. Vođen na ovim dvema tačkama, BPjM je uvrstio igru na Spisak, jer su verovali da glorifikuje rat. Tako da su prodaja maloletnicima i reklamiranje originalne verzije zabranjeni potpuno u Federalnoj Republici Nemačkoj.

Objavljivanje kao posebno nemačko izdanje[uredi | uredi izvor]

Zbog zabrane, EA je objavio sredinom 2003. regularnu nemačku verziju s lokalnim naslovom posebno namenjenim za nemačko tržište pod imenom „Command & Conquer: Generäle“, koja nije obuhvatala stvarne svetske frakcije niti bilo kakvu vezu sa terorizmom[7] Na primer, jedinica „teroriste“, bombaša samoubice je transformisana u bacača bombi i sve druge jedinice su promenjene u „kiborge“, u cilju izgleda, a odgovori jedinica su promenjeni slično kao u ranijim izdanjima Command & Conquer franšize.[7]

Nastavak[uredi | uredi izvor]

U septebru 2003, komplet ekspanzije pod imenom Generals - Zero Hour je objavljen, kao nastavak priče Generals-a. U decembru 2011, nastavak,Command & Conquer: Generals 2, je najavljen za objavljivanje u 2013-oj.[1] 15. avgusta 2012, objavljeno je da će Generals 2 promeniti svrhu u fri-tu-plej igru poznatu jednostavno kao Command & Conquer.[8] Nova igra će početi sa Generals franšizom, a može biti i proširena i u druge franšize u naknadnim izdanjima.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „EA Revives Command & Conquer”. Yahoo! Finance. 14. 12. 2011. Pristupljeno 24. 10. 2013. 
  2. ^ „Command & Conquer: Generals (PC) Reviews”. Metacritic. Arhivirano iz originala 09. 02. 2010. g. Pristupljeno 24. 10. 2013. 
  3. ^ Adams, Dan (7. 2. 2003). „Command & Conquer Generals - PC Review”. IGN. Pristupljeno 24. 10. 2013. 
  4. ^ „2002 Game Critics Awards”. Game Critics Awards. Pristupljeno 24. 10. 2013. 
  5. ^ „PC Reviews: Command and Conquer - Generals”. The Armchair Empire. 8. 6. 2003. Arhivirano iz originala 04. 09. 2013. g. Pristupljeno 24. 10. 2013.  Spoljašnja veza u |publisher= (pomoć)
  6. ^ Becker, David (26. 1. 2005). „Banned in Beijing: China cracks down on games”. CNET. Pristupljeno 24. 10. 2013. [mrtva veza]
  7. ^ a b v „Command & Conquer: Generäle”. schnittberichte.com. 28. 1. 2007.  Spoljašnja veza u |publisher= (pomoć)
  8. ^ Sinclair, Brendan (15. 8. 2012). „Next Command & Conquer goes free-to-play”. GameSpot. Pristupljeno 24. 10. 2013. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Command_%26_Conquer:_Generals&oldid=26736410”