Pređi na sadržaj

Fenoksimetilpenicilin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Fenoksimetilpenicilin
Klinički podaci
Prodajno imeAcipen V, Apopen, Beepen-Vk, Beromycin
Drugs.comMonografija
Način primeneOralno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije30 - 40 minuta
Identifikatori
CAS broj87-08-1 ДаY
ATC kodJ01CE02 (WHO), J01CE10
PubChemCID 6869
DrugBankDB00417 ДаY
ChemSpider6607 ДаY
KEGGC08126 ДаY
ChEBICHEBI:27446 ДаY
ChEMBLCHEMBL615 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC16H18N2O5S
Molarna masa350,390
  • [H][C@]12SC(C)(C)[C@@H](N1C(=O)[C@H]2NC(=O)COC1=CC=CC=C1)C(O)=O
  • InChI=1S/C16H18N2O5S/c1-16(2)12(15(21)22)18-13(20)11(14(18)24-16)17-10(19)8-23-9-6-4-3-5-7-9/h3-7,11-12,14H,8H2,1-2H3,(H,17,19)(H,21,22)/t11-,12+,14-/m1/s1 ДаY
  • Key:BPLBGHOLXOTWMN-MBNYWOFBSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja120—128 °C (248—262 °F)

Fenoksimetilpenicilin je organsko jedinjenje, koje sadrži 16 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 350,390 Da.[1][2][3][4]

Osobine

[uredi | uredi izvor]
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 6
Broj donora vodonika 2
Broj rotacionih veza 5
Particioni koeficijent[5] (ALogP) 0,9
Rastvorljivost[6] (logS, log(mol/L)) -3,0
Polarna površina[7] (PSA, Å2) 121,2

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Centers for Disease Control and Prevention (CDC) (2005). „Inadvertent use of Bicillin C-R to treat syphilis infection--Los Angeles, California, 1999-2004”. MMWR. Morbidity and Mortality Weekly Report. 54 (9): 217—219. PMC 6820132Слободан приступ. PMID 15758893. 
  2. ^ Gruchalla, R. S.; Pirmohamed, M. (2006). „Clinical practice. Antibiotic allergy”. The New England Journal of Medicine. 354 (6): 601—609. PMID 16467547. doi:10.1056/NEJMcp043986. 
  3. ^ Knox, C.; Law, V.; Jewison, T.; Liu, P.; Ly, S.; Frolkis, A.; Pon, A.; Banco, K.; Mak, C.; Neveu, V.; Djoumbou, Y.; Eisner, R.; Guo, A. C.; Wishart, D. S. (2011). „DrugBank 3.0: A comprehensive resource for 'omics' research on drugs”. Nucleic Acids Research. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  4. ^ Wishart, D. S.; Knox, C.; Guo, A. C.; Cheng, D.; Shrivastava, S.; Tzur, D.; Gautam, B.; Hassanali, M. (2008). „DrugBank: A knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic Acids Research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  5. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  6. ^ Tetko, I. V.; Tanchuk, V. Y.; Kasheva, T. N.; Villa, A. E. (2001). „Estimation of aqueous solubility of chemical compounds using E-state indices”. Journal of Chemical Information and Computer Sciences. 41 (6): 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  7. ^ Ertl, P.; Rohde, B.; Selzer, P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment-based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. Journal of Medicinal Chemistry. 43 (20): 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

Категорија:Бета-лактамски антибиотици