Газда Младен

Gazda Mladen
Božji ljudi
Nastanak
Autor	Borisav Stanković
Zemlja	Kraljevina Jugoslavija
Jezik	srpski
Sadržaj
Žanr / vrsta dela	roman
Tema	sudbina čoveka koji se zarad porodice sasvim predao i postao neka vrsta dobrovoljne žrtve dužnosti
Lokalizacija	Vranje
Izdavanje
Izdavanje	1928.
Broj stranica	108
Klasifikacija
ISBN ?	9788680430294
Tekst	Gazda Mladen (Vikizvornik)

Gazda Mladen je roman srpskog književnika iz epohe realizma, Borisava "Bore" Stankovića. Objavljen je 1928. godine, godinu dana nakon Stankovićeve smrti. Kao jedna od vodećih tema u stvaralaštvu Borisava Stankovića pozicionirala se tema o patrijarhatu, njegovoj ulozi i uticaju na pojedinca. Presek istraživanja ukazuje da patrijarhat svojim nepisanim zakonima, krutim stavovima, moralnim predrasudama, uglavnom, opterećuje članove svoje zajednice. Društvo zahteva od svojih članova da pravila prenese na porodicu. Tako se zna način ponašanja od najmlađeg do najstarijeg člana porodice i društva i ne znači ni isključivo nepovoljan položaj žena. Patrijarhat guši bilo kakav oblik individualnosti od najranijeg doba kod pripadnika oba pola. Nepristajanje na obrasce vodi izopštenju. Reč je o represivnom društvu koje funkcioniše po principu kazne za svaki ispoljeni individualizam.

Sadržaj romana

Roman je sastavljen iz 11 delova.

I

U ovom prvom, uvodnom delu, opisan je Mladen kao dete, u duhu patrijarhata. On je prvenac, ima mlađeg brata koji je još uvek beba. Živi sa njim, svojim ocem i majkom, kao i sa svojom babom, Stanom, koja je glava porodice. Stana je visoko poštovana od članova porodice i svi se trude da joj ugode; ona prva jede, njoj se ljube ruke.

„ I onda bi nastao onaj posle ručka kućni, tih mir. Čudan i čisto nem mir. U kome svi oni: i Mladen ispred kuće s knjigom ili tablicom, i baba u bašti, i mati mu unutra opkoljena belinom rublja, odudarajući od tamnog crvenila po sobi prostrtih ćilima, jastuka, i oko njih cela kuća, i okolni zidovi, a tako su izgledale i susedne kuće, tako ulica, tako iza njih čaršija iz koje se čuo tih žagor, — sve kao da se odmara, leži. Kao posle ručka, pa sve zasićeno, umorno, nekako uvučeno, čudno, nemo ocrtava se, tako da se gore, više kuće im, po nebu čisto osećalo kako podne, vreme ide, prolazi dan, mrak nailazi. ”

II

Baba Stana pokazuje se kao vrlo oprezna žena. Mladen govori kako je na gornjem spratu navodno čuvala neke novce, ali da za tačnu sumu niko nije znao. Stana se bojala da, ukoliko ukućani saznaju za količinu, prestaće da se bave svojim poslom, postaće meki i raskošni. Mladen se priseća da se to jednom i desilo: Mladenov deda je nasledio imanja, a zatim sve prokockao. Priča se da je Stana, prerušena u muškarca, otišla u svoj kraj, prodala svoju imovinu, vratila dugove, a ostatak novca zakopala i preuzela stvari u svoje ruke.

Prezime jedne porodice okuplja sve njene pripadnike pod jedan znak, taj znak je porodično ime, ono je „štit“ pred nedaćama egzistencije, a njena čast po pravilu je iznad pojedinačnog ugleda njenih pripadnika. Ovo je posebno prisutno u društvima čiji etos počiva na nepisanim ali strogim zakonima patrijarhalnog društva. U Gazda Mladenu, moć Mladenove porodice, nepoznatog prezimena, ogleda se u ograđenom dvorištu i kući, ta kuća nije raskošna ali je, poput kakve minijaturne tvrđave, stamena i neosvojiva:

„ Kuća je bila tamo, u dnu. Visoka, na dva sprata. Sa kapije videla bi se samo njena jedna strana, i gornji boj koji, okrenut naniže, okrečen, beleo se, dok od donjeg sprata samo se videli direci trema i tamo unutra u polutami kujna, sobe. Licem kuće, celom njenom širinom, ispred nje, protezala se bašta i gubila naniže. ”

Likovi

• Gazda Mladen
• baba Stana

U ovom romanu postoje samo dva lika, gde bi se dalo govoriti o frojdovski psihološkom romanu. To su Mladen (centar) i baba (prva zamena) Stana. Radnja u osnovi govori o muškarcu koji je od najranijeg detinjstva postao zadojen društvenim normama, te kao vrhunac postojanja sebi postavio ugled u zajednici.

Stanković i ovde uvodi svoj poznati motiv (kao i u Uvela ruža) o propasti koja neminovno zahvata porodicu sa stasavanjem sina bogatog oca. Mladen je ovde presedan. Njegov otac je opisan detaljno, njegove navike i predistorija porodice, koja je do babocentrične teogonije dovela istu.

Otac mu, Mladenov deda, sve je propio, dao na kocku i žene. Iz te propaste izvukla je energična Stana, prodavši njena imanja na Kosovu i uzevši stvar u svoje ruke. Od tada je otac odgojen da je sluša. Uvek njoj donosi pare od pazara i raspravlja o trgovini. Po njoj, sve iz kuće zovu baba-Stanini. Mladen se razvio u okolnostima, gde ga je majka, kao prvenca, poštovala jednako kao i oca i povlačila se po kući poput senke. Nije se sa njim mazila, a ni on nije osećao potrebu. Trudio se da, kako to najbolje opisuje rečenica sa samoga početka: "Celoga života, uvek, samo je radio ono što jedan čovek treba da radi". Dominantni otac je odstranjen jednako neuobičajeno dinamično. Umro je u jednoj rečenici.

Kritike

Neosporno je da Nečista krv i Gazda Mladen spadaju u red prvih modernih, lirskih romana u srpskoj književnosti. Povezivanjem elemenata romana lika sa psihološkim, naturalističkim i istorijskim, kao i neobičnim rešenjima što se pripovedne perspektive i usložnjene motivacije tiče, uključili su srpsku književnost na prelazu vekova u evropske tokove. Sam po sebi, lirski roman  je hibridni žanr. U prvi plan dolazi sasvim novi tip književnog junaka, menjaju se tačka gledišta i narativni ideal, a prozni tekst nastoji da se približi poeziji novim tretmanom i predočavanjem pitanja ljudskog udesa. Novica Petković je smatrao Stankovića jednim od začetnika moderne srpske proze, a Nečistu krv prekretničkim delom. Razlozi su brojni, a sam roman kruna Stankovićevog stvaralaštva, primer upotrebljenih i na osoben način modifikovanih (do sada istaknutih) elemenata.

Da je sudbina Mladena iz romana Gazda Mladen određena patrijarhalnim društvenim miljeom pokazao je Bojan Čolak u knjizi Roman patrijarhalne kulture (2009), s podnaslovom Borisav Stanković: Gazda Mladen. Obaveštenje o tome da je knjiga nastala na osnovu odbranjenog magistarskog rada Uticaj patrijarhalnog društvenog modela na mušku svest u romanu„Gazda Mladen“ Borisava Stankovića baca jaču svetlost na početnu tezu. Čolak ukazuje na tendenciju u srpskoj istoriji književnosti, što korespondira i s našom postavkom rada, da se često dovode u vezu romani Nečista krv i Gazda Mladen. Međutim, prema njegovom mišljenju taj „paralelizam“, posmatrano s kulturološkog aspekta, ima svoje specifičnosti, pa se uzroci žrtvovanja književne junakinje Sofke i književnog junaka Mladena ne poklapaju do kraja. Jer „dok je u romanu Nečista krv reč o junakinji čija se sudbina odigrava u jednom istorijski prelaznom dobu u kome se smenjuju dve kulture, dotle je u romanu Gazda Mladen reč o položaju muškarca u okviru jedne stroge i zatvorene kulture".

Mladen se na prvi pogled odaziva pozivu na koji ga, perfidno ispredajući niti osećanja krivice i odgovornosti, navodi baba Stana, koja u ime porodice manipuliše svim njenim članovima. Međutim, postoji autoritet koji je je iznad volja baba Stane, efendi Mite ili Gazda Marka, to je sloboda čoveka raspolućenog između sveta ideja, ideala, lepote i sveta normi, moranja, trebanja, realnog sveta koji ne podnosi maštarije da donese odluku, odnosno da odgovori na poziv. Mladen je, izabravši put, duhovno bivao poražen na tom putovanju, ali je izdržao do kraja. Ali da Mladen nije posedovao unutrašnji „organ“ pomoću kojega će „čuti“ i odazvati se prizvanju ispunjenja svrhe njegove egzistencije, a to je spasavanje porodice kojoj preti propast, ne bi se upleo u istkanu „mrežu“ svoje babe. Mladen se ne bi žrtvovao, čak ni u svojim godinam adolescencije, da nije duboko osećao i znao da treba da se žrtvuje za porodicu. Učinio je to i zbog još jednog razloga: nije bilo nikoga drugog osim njega da, kako bi se to kazalo u protestantskom svetu, „preuzme odgovornost“.

Ako odnose među likovima u Gazda Mladenu posmatramo na ovaj način, onda se lik Mladena opire intenciji pisca da predstavi model „ženskog“ poretka sveta, sveta u kojem emocije nadvladavaju razum. Poziv kojem se odazvao Mladen ubilo je njegovo dečaštvo, mladost i muževno doba, on se nije mogao razviti u mogućnosti koje su se pružale pred njim, jer se u njega uvlačilo crnilo i tmina, kao kada nad pustarom padne mrkla noć. Mladen odbija ljubav, porodicu, ono što se u (malo)građanskoj projekciji egzistencije smatra srećom, i otvrdnjava. Jer on čuje poziv i ima misiju, a ona je povratak poljuljanog porodičnog ugleda. Vođen gotovo nadljudskom samokontrolom, Mladen odbacuje sve one koji mu smetaju da ostvari cilj, ljubav voljene žene, majku i brata, svoju krv. Oni se udaljuju od njega i boje ga se. Mladen im daje novac, ali im sukraćuje ljubav. Ali on je sve vreme svestan toga, bira svet u kojem će duhovno, emotivno i telesno biti uskraćen, kako bi pružio blagostanje ostalim članovima porodice, koji, opet, prihvataju darove ali ga ne mogu voleti zbog toga u šta se pretvorio. A Mladen je postao tihi despot, onaj ko sistematski ubija ono humano, ljudsko u sebi, svestan da je put kojim je krenuo put u jednom smeru.

Spoljašnje veze

• Pregledni naučni rad - Jelena Stojković Stojanov