Увела ружа (из дневника)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

„Увела ружа (из дневника)“ je приповетка Борисава Станковића, објављена је први пут у његовој дебитанској књизи, збирци приповедака, Из старог јеванђеља (1899). Као и многа друга Станковићева дела, и она садржи аутобиографске елементе.

Структура и заплет[уреди]

„Увела ружа“, чији поднаслов гласи Из дневника (ради се о замишљеном дневнику), састоји се из пет краћих целина (поглавља) и написана је у другом лицу, што се види већ из њеног почетног пасуса: „Опет сам те сневао! Како жалим што сан оде, те и ти с њиме! Али хвала и сну. Слађе је сневати неголи збиљу гледати и гушити се од наврелих осећаја, успомена, и тешка, хладна, самотна живота...“. Наратор у приповетки је њен главни јунак Коста (Која), а већи део његовог приповедања чине сећања на прошле догађаје...

У приповетки се могу уочити три шире тематске целине:

  1. Рађање љубави између Које и његове лепе сусетке Стане.
  2. Насилно прекидање љубави због приповедачевог (јунаковог) одласка на школовање.
  3. Поновни сусрет Које и Стане и његово суочење са трагичном судбином некадашње лепотице, као и патње због таквог развоја ситуације.

Види још[уреди]