Патријархат

С Википедије, слободне енциклопедије

Патријархат је друштвено уређење живота људи засновано на строгом поштовању обичаја у оквиру којих највишу власт и највеће поштовање ужива отац, а у савремено доба мушкарац уопштено, док жена има подређену улогу.[1][2][3] Патријархат се одликује строгом хијерархијом, која се заснива на два принципа: жене су подређене мушкарцима, а млађи мушкарци су подређени старијим.[4] Патријархат се користи, и као технички антрополошки термин за породице или кланове које контролише отац или најстарији мушкарац или група мушкараца и у феминистичкој теорији где се користи за описивање широких друштвених структура у којима мушкарци доминирају над женама и децом. У овим теоријама често се проширује на различите манифестације у којима мушкарци имају друштвене привилегије над другима што изазива експлоатацију или угњетавање, као што је доминација мушкараца над моралним ауторитетом и контрола имовине.[5][6][7] Патријархална друштва могу бити патрилинеарна или матрилинеарна, што значи да имовину и титулу наслеђују мушка или женска линија.

Историјски гледано, патријархат се манифестовао у друштвеној, правној, политичкој, верској и економској организацији низа различитих култура.[8] Већина савремених друштава је у пракси патријархална.[9][10]

Етимологија и употреба[уреди | уреди извор]

Патријархат дословно значи „владавина оца“[11][12] и долази од грчког πατριάρχης (patriarkhēs),[13][14] „отац или поглавар расе“,[15] што је сложеница од πατριά (patria), „лоза, порекло, породица, отаџбина“[16] (од πατήρ patēr, „отац“)[17] и ἀρχή (arkhē), „доминација, ауторитет, суверенитет“.[18]

Историјски гледано, термин патријархат се користио за означавање аутократске владавине мушке главе породице; међутим, од касног 20. века такође се користи за означавање друштвених система у којима власт првенствено имају одрасли мушкарци.[19][20][21] Термин су посебно користили писци повезани са феминизмом другог таласа, као што је Кејт Милет; ови писци су настојали да искористе разумевање патријархалних друштвених односа да ослободе жене од мушке доминације.[22][23] Овај концепт патријархата је развијен да објасни мушку доминацију као друштвени, а не биолошки феномен.[20]

Три објашњења патријархата[уреди | уреди извор]

Традиционални патријархат - односи који се темеље на моћи и очинској власти. Очинска власт у грађанском друштву постаје метафора за владара којем се покоравају поданици. У грађанском друштву владар је закон. Као један од начина постанка политичког друштва види у удруживању великог броја патријархалних породица.

Класични патријархат - теорија политичког права и политичке покорности; синови се рађају потчињени очевима, а тиме и политички потчињени. Политичка је моћ очинска, а произлази из очеве прокреативне моћи. Политичко право сматрало се природним. Моћ оца је патернална. У друштвеном смислу прокреација се моногенетски сматра последицом прокреативне снаге очевог семена. Неки елементи тога присутни су и данас.

Савремени патријархат - братски, уговорни и ствара капиталистичко грађанско друштво. Темељи се на братству као категорији коју не повезује сродство, него чињеница да је неко мушкарац и односи се на јавну сферу. Већина теоретичара уговора сматра да је породица природна институција и да очева власт произлази из његове прокреативне моћи, иако се може темељити и на пристанку. Хобс насупрот томе тврди да је породица "вештачка институција", па је очево право у складу с тим конвенционалне и уговорне природе те почива на сили. Још једно нагађање о пореклу патријархата говори да је у почетку друштвеног постанка друштвени живот био уређен према мајчинском праву (матријархат), а сродство се гледало матрилинијски. Полни промискуитет онемогућавао је утврђивање очинства.

Настанак патријархата[уреди | уреди извор]

Предпатријахална друштва[уреди | уреди извор]

Налази указују да су у најмлађем добу, око 7000 година п. н. е., на подручју данашње Европе и Мале Азије живјеле веома развијене културе, које су његовале пољопривреду. У то доба жене су играле важну улогу - економски као раднице, духовно као свештенице, те је њихова друштвена улога била наглашена. Родбинске везе су се ослањале на матријархат, дакле кћерке су насљеђивале своје мајке. Мушкарци су имали једнако важне улоге као трговци и занатлије, и како се чини у то доба није било ратова. Важни центри ове ране културе били су на Балкану, на подручју данашње Турске и пред-асирске културе на подручју данашњег Ирана.

Патријархат[уреди | уреди извор]

Данас постоје многобројна објашњења и теорије о настанку патријархата. Народи који су насељавали подручје Европе вјероватно су се друштвеним приликама развијали у правцу патријархата. Све промјене се могу довести у везу са азијатским племенима коњаника, који су због суше и наглог пораста броја становника морали напустити своје подручје. До овог процеса сеобе дошло је веома рано (отприлике 3500. п. н. е.). Формирање патријархата, маргинализација жена и оружани сукоби налазе заједничке коријене. Стални ратови и освајања довели су до доминације патријархалних култура. Ове културе су представљале окосницу стварања европске цивилизације (Грчке и Римског царства). Посљедњи центар старе, веома развијене пољопривредне културе, коју су водиле жене био је на Криту, који је нестао у другој половини другог стољећа п. н. е. због посљедица природних катастрофа.

За утицај патријархалне културе на српски народ погледати: Дете у српској патријархалној породици и Одлике српске патријархалне културе.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Definition of PATRIARCHY”. Merriam-Webster Dictionary (на језику: енглески). 
  2. ^ „patriarchy”. Britannica (на језику: енглески). 
  3. ^ „Meaning of patriarchy in English”. Cambridge Dictionary. 
  4. ^ Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
  5. ^ Walby, Sylvia (мај 1989). „Theorising Patriarchy”. Sociology. 23 (2): 213—234. JSTOR 42853921. S2CID 220676988. doi:10.1177/0038038589023002004 — преко JSTOR.  "I shall define patriarchy as a system of social structures, and practices in which men dominate, oppress and exploit women." "There are six main patriarchal structures which together constitute a system of patriarchy. These are: a patriarchal mode of production in which women's labour is expropriated by their husbands; patriarchal relations within waged labour; the patriarchal state; male violence; patriarchal relations in sexuality; and patriarchal culture."
  6. ^ Lerner, Gerda (1986). The creation of patriarchy. New York: Oxford University Press. стр. 238—239. ISBN 978-0-19-503996-2. OCLC 13323175. »In its narrow meaning, patriarchy refers to the system, historically derived from Greek and Roman law, in which the male head of the household had absolute legal and economic power over his dependent female and male family members.«  "Patriarchy in its wider definition means the manifestation and institutionalization of male dominance over women and children in the family and the extension of male dominance over women in society in general."
  7. ^ Hunnicutt, Gwen (1. 5. 2009). „Varieties of Patriarchy and Violence Against Women: Resurrecting "Patriarchy" as a Theoretical Tool”. Violence Against Women. 15 (5): 553—573. ISSN 1077-8012. PMID 19182049. S2CID 206667077. doi:10.1177/1077801208331246. »The core concept of patriarchy—systems of male domination and female subordination«  "Although patriarchy has been variously defined, for purposes of this article, it means social arrangements that privilege males, where men as a group dominate women as a group, both structurally and ideologically—hierarchical arrangements that manifest in varieties across history and social space."
  8. ^ Malti-Douglas, Fedwa (2007). Encyclopedia of Sex and Gender. Detroit: Macmillan. ISBN 978-0-02-865960-2. 
  9. ^ Lockard, Craig (2015). Societies, Networks, and Transitions: A Global History (3rd изд.). Stamford, Conn.: Cengage Learning. стр. 88. ISBN 978-1-285-78312-3. »Today, as in the past, men generally hold political, economic, and religious power in most societies thanks to patriarchy, a system whereby men largely control women and children, shape ideas about appropriate gender behavior, and generally dominate society.« 
  10. ^ Pateman, Carole (2016). „Sexual Contract”. Ур.: Naples, Nancy A. The Wiley Blackwell Encyclopedia of Gender and Sexuality Studies, Volume 5. John Wiley & Sons, Ltd. стр. 1—3. ISBN 978-1-4051-9694-9. doi:10.1002/9781118663219.wbegss468. »The heyday of the patriarchal structures analyzed in The Sexual Contract extended from the 1840s to the late 1970s [...] Nevertheless, men's government of women is one of the most deeply entrenched of all power structures« 
  11. ^ Ferguson, Kathy E. (1999). „Patriarchy”. Ур.: Tierney, Helen. Women's Studies Encyclopedia, Volume 2Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Greenwood Publishing. стр. 1048. ISBN 978-0-313-31072-0. 
  12. ^ Green, Fiona Joy (2010). „Patriarchal Ideology of Motherhood”. Ур.: O'Reilly, Andrea. Encyclopedia of Motherhood, Volume 1. SAGE. стр. 969. ISBN 978-1-4129-6846-1. 
  13. ^ „patriarchy”. Oxford Dictionaries. Архивирано из оригинала на датум 3. 11. 2018. Приступљено 4. 1. 2019. 
  14. ^ Harper, Douglas. „patriarchy”. Online Etymology Dictionary. 
  15. ^ πατριάρχης. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project.
  16. ^ πατριά. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project
  17. ^ πατήρ. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project.
  18. ^ ἀρχή. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project.
  19. ^ Cannell, Fenella; Green, Sarah (1996). „Patriarchy”. Ур.: Kuper, Adam; Kuper, Jessica. The Social Science Encyclopedia. Taylor & Francis. стр. 592—593. ISBN 978-0-41-510829-4. 
  20. ^ а б Meagher, Michelle (2011). „Patriarchy”. Ур.: Ritzer, George; Ryan, J. Michael. The Concise Encyclopedia of Sociology. John Wiley & Sons. стр. 441–442. ISBN 978-1-4051-8353-6. 
  21. ^ Hennessy, Rosemary (2012). „Patriarchy”. Ур.: Harrington, A.; Marshall, B.L.; Muller, H. Encyclopedia of Social Theory. Routledge. стр. 420–422. ISBN 978-1-13-678694-5. 
  22. ^ Gardiner, Jean (1999). „Patriarchy”. Ур.: O'Hara, Phillip A. Encyclopedia of Political Economy, Volume 2: L–Z. Routledge. стр. 843—846. ISBN 978-0-41-518718-3. 
  23. ^ Fitzpatrick, Tony; et al., ур. (2013). „Patriarchy”. International Encyclopedia of Social Policy. Routledge. стр. 987–. ISBN 978-1-13-661004-2. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]