Glikoalkaloid
Glikoalkaloidi su familija hemijskih jedinjenja izvedenih iz alkaloida, kojima su dodate šećerne grupe. Nekoliko članova ove grupe je potencijalno toksično. Najpoznatiji su otrovi koji se obično nalaze u biljnim vrstama Solanum dulcamara (Solanaceae).[1]
Prototipni glikoalkaloid je solanin (jedinjenje sa šećerom solanozom i alkaloidom solanidinom), koji je prisutno u krompiru. Alkaloidalna porcija glikoalkaloida se isto tako generički naziva aglikon. Netaknuti glikoalkaloid se slabo apsorbuje iz gastrointestinalnog trakta, mada uzrokuje gastrointestinalnu iritaciju. Aglikon se apsorbuje i smatra se da je utiče na nervni sistem.
Glikoalkaloidi su tipično gorkog ukusa, i proizvode goruću iritaciju na zadnjem delu usta i sranama jezika kad se jedu. Ajmara narod iz Bolivije koristi ukus da detektuje nivoe glikoalkaloida u paradajzu da bi utvrdili bezbednosti raznih kultigena.[2]
Mada oprema nije rutinski dostupna, detekcija alkaloida u tkivima ili urinu je moguća u kontekstu laboratorijske dijagnoze izlaganja.[3]
Prodaja tretmana baziranog na glikoalkaloidima kompanije Lane Labs USA Inc. za prevenciju raka kože je zabranjena od stane FDA 2004. godine.[4] Slični glikoalkaloidni gelovi su sada u prodaju kao eksfolijanti.[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 22. 06. 2006. г. Приступљено 29. 10. 2016.
- ^ Johns, T.; Keen, S.L. (1986). „Taste evaluation of potato glycoalkaloids by the Aymara: A case study in human chemical ecology”. Human Ecology. 14 (4): 437—452. doi:10.1007/bf00888308.[мртва веза]
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 16. 06. 2007. г. Приступљено 29. 10. 2016.
- ^ „fda.gov, news item 1086”. Архивирано из оригинала 07. 10. 2006. г. Приступљено 29. 10. 2016.
- ^ „outletnutrition.com, sunspesexsua”. Архивирано из оригинала 20. 10. 2006. г. Приступљено 29. 10. 2016.
