Glikoalkaloid

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Glikoalkaloidi su familija hemijskih jedinjenja izvedenih iz alkaloida, kojima su dodate šećerne grupe. Nekoliko članova ove grupe je potencijalno toksično. Najpoznatiji su otrovi koji se obično nalaze u biljnim vrstama Solanum dulcamara (Solanaceae).[1]

Prototipni glikoalkaloid je solanin (jedinjenje sa šećerom solanozom i alkaloidom solanidinom), koji je prisutno u krompiru. Alkaloidalna porcija glikoalkaloida se isto tako generički naziva aglikon. Netaknuti glikoalkaloid se slabo apsorbuje iz gastrointestinalnog trakta, mada uzrokuje gastrointestinalnu iritaciju. Aglikon se apsorbuje i smatra se da je utiče na nervni sistem.

Glikoalkaloidi su tipično gorkog ukusa, i proizvode goruću iritaciju na zadnjem delu usta i sranama jezika kad se jedu. Ajmara narod iz Bolivije koristi ukus da detektuje nivoe glikoalkaloida u paradajzu da bi utvrdili bezbednosti raznih kultigena.[2]

Mada oprema nije rutinski dostupna, detekcija alkaloida u tkivima ili urinu je moguća u kontekstu laboratorijske dijagnoze izlaganja.[3]

Prodaja tretmana baziranog na glikoalkaloidima kompanije Lane Labs USA Inc. za prevenciju raka kože je zabranjena od stane FDA 2004. godine.[4] Slični glikoalkaloidni gelovi su sada u prodaju kao eksfolijanti.[5]

Hemijska struktura α-solanina. Obeležene su šećerna (solatriozna i alkaloidna (solanidinski deo) porcija

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 22. 06. 2006. Приступљено 29. 10. 2016. 
  2. ^ Johns, T.; Keen, S.L. (1986). „Taste evaluation of potato glycoalkaloids by the Aymara: A case study in human chemical ecology”. Human Ecology. 14 (4): 437—452. doi:10.1007/bf00888308. [мртва веза]
  3. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 16. 06. 2007. Приступљено 29. 10. 2016. 
  4. ^ „fda.gov, news item 1086”. Архивирано из оригинала на датум 07. 10. 2006. Приступљено 29. 10. 2016. 
  5. ^ „outletnutrition.com, sunspesexsua”. Архивирано из оригинала на датум 20. 10. 2006. Приступљено 29. 10. 2016.