PrEP terapija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tablete Truvade, kombinacije tenofovir / emtricitabin za prevenciju HIV-a pre izloženosti

Profilaksa pre izlaganja (PrEP) je upotreba lekova koji se koriste za sprečavanje širenja bolesti kod ljudi koji još uvek nisu bili izloženi agensu koji izaziva bolest, obično virusu. Termin se obično odnosi na specifičnu upotrebu antivirusnih lekova kao strategiju za prevenciju HIV / AIDS-a . [1] PrEP je jedna u nizu strategija prevencije HIV- a za ljude koji su HIV negativni, ali koji imaju veći rizik od zaraze HIV-om, uključujući seksualno aktivne odrasle osobe sa povećanim rizikom od HIV-a, ljude koji se bave injekcionom upotrebom droge i serodiskordantni seksualno aktivni parovi. [2]

Kada se koristi na pravi način, PrEP je visoko efikasan jer smanjuje rizik od infekcije HIV-om čak do 99%.

Od 2019. godine SZO preporučuje upotrebu 2 leka u kombinaciji kao PrEP. Najčešće je to kombinacija tenofovir disoproxil i emtricitabine, ili kombinacija tenofovir disoproxil and lamivudine.

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Ažurirane smernice za kliničku praksu za PrEP iz 2017. godine. Objavljene od strane Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC)

Smernice za upotrebu PrEP-a su sledeće:

  • seksualno aktivan/na u poslednjih 6 meseci, ali NE u seksualno monogamnoj vezi sa nedavno testiranim HIV- partnerom/kom i ako...[3]
    • je čovek koji ima seks sa muškarcima i koji...
    • je seksualno aktivna odrasla osoba (muško ili žensko sa muškim ili ženskim partnerima) koja...
      • je muškarac koji ima seksualne odnose i sa muškarcima i sa ženama, ili. . .
      • ima seks sa partnerima sa povećanim rizikom od zaraze HIV-om (npr. korisnici injekcionih droga, muškarci koji imaju seks sa muškarcima) bez stalne upotrebe kondoma
  • neko ko je ubrizgavao nedozvoljene droge u proteklih šest meseci ili delio opremu za ubrizgavanje droge sa drugim korisnicima droge u poslednjih šest meseci ili neko ko je bio na lečenju zbog upotrebe injekcionih droga u poslednjih šest meseci

Pre započinjanja PrEP terapije potrebno je laboratijsko testiranje na HIV. Od osobe koja uzima PrEP se očekuje da se redovno konsultuje sa svojim lekarom (infektolog). Pojedinci moraju biti negativni na HIV pre započinjanja PrEP, jer osobe zaražene HIV-om koje uzimaju PrEP rizikuju da postanu rezistentne na lek emtricitabin. [4]

Postoji nekoliko prijavljenih slučajeva ljudi koji su se inficirali HIV-om uprkos uzimanju PrEP. [5] Ljudi koji uzimaju PrEP takođe treba da koriste druge strategije zaštite, poput kondoma. PrEP ne sprečava trudnoću i polno prenosive infekcije osim HIVa

ED-PrEP[uredi | uredi izvor]

Prevencija pre ekspozicije uslovljena događajima ili ED-PrEP (event-driven pre-exposure prophylaxis) je takođe opcija. ED-PrEP se takođe naziva i "doziranje 2+1+1", jer režim doziranja uključuje osobu koja uzima dve tablete 2 do 24 pre seksa, jednu tabletu 24 sata nakon uzimanja prve dve tablete, i poslednja pilula uzeta 48 sati nakon uzimanja prve dve tablete. [6] Ova terapija smanjuje verovatnoću od inficiranja za 86%.

Prema SZO, ED-PrEP treba uzeti u obzir za prevenciju HIV infekcije kod muškaraca koji imaju seks sa muškarcima koji imaju relativno retki seks i koji mogu ranije planirati seks ili ga odložiti.

Kontraindikacije[uredi | uredi izvor]

PrEP je kontraindikovan kod osoba koje imaju nepoznat ili pozitivan HIV status. Pored toga, svaka preosetljivost ili teška alergija na bilo koji sastojak je kontraindikacija za dalju upotrebu ovih lekova.

Neželjena dejstva[uredi | uredi izvor]

Istraživanja pokazuju da je profilaksa pre ekspozicije (PrEP) uglavnom bezbedna za većinu pojedinaca, iako je primećeno da se javljaju neki neželjeni efekti. Neki ljudi imaju „start-sindrom“ koji uključuje mučninu, glavobolju, probleme sa stomakom. Ova dejstva obično nestaju u roku od nekoliko nedelja od početka uzimanja PrEP lekova. [3]

Istraživanja su pokazala da je upotreba Truvade kao PrEP povezana sa blagim do umerenim padom funkcije bubrega, uglavnom povezanim sa starijim osobama starijim od 50 godina i kod osoba sa ranijim problemima sa bubrezima.[3]

Druga potencijalno opasna neželjena dejstva uključuju pogoršanje hepatitis B infekcije, mlečnu acidozu i teške hepatomegalija.[3]

Dalje čitanje[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Pre-Exposure Prophylaxis”. HIV.gov. 2019-12-03. Pristupljeno 2020-08-03. 
  2. ^ US Public Health Service. „Preexposure prophylaxis for the prevention of HIV infection in the United States - 2014” (PDF). Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Arhivirano iz originala (PDF) 11. 4. 2018. g. Pristupljeno 15. 12. 2017. 
  3. ^ a b v g US Public Health Service. „Preexposure prophylaxis for the prevention of HIV infection in the United States - 2014” (PDF). Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Arhivirano iz originala (PDF) 11. 4. 2018. g. Pristupljeno 15. 12. 2017. US Public Health Service. "Preexposure prophylaxis for the prevention of HIV infection in the United States - 2014" (PDF). Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Archived from the original (PDF) on 11 April 2018. Retrieved 15 December 2017.
  4. ^ „HIV Preexposure Prophylaxis: A Review”. JAMA. 319 (12): 1261—1268. mart 2018. PMID 29584848. doi:10.1001/jama.2018.1917. 
  5. ^ Ryan, Benjamin (16. 2. 2017). „PrEP Fails in a Third Man, But This Time HIV Drug Resistance Is Not to Blame”. Poz. Pristupljeno 15. 12. 2017. 
  6. ^ „Recent advances in pre-exposure prophylaxis for HIV”. BMJ. 359: j5011. decembar 2017. PMC 6020995 Slobodan pristup. PMID 29229609. doi:10.1136/bmj.j5011. 

 

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=PrEP_терапија&oldid=26780270”