Pseudomugil signifer

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Pseudomugil signifer
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Actinopterygii
Red: Atheriniformes
Porodica: Melanotaeniidae
Rod: Pseudomugil
Vrsta:
P. signifer
Binomno ime
Pseudomugil signifer
Kner, 1866
podvrste signifer (tamnoplava)

subspecies signata (svetloplava)

Sinonimi

Atherina signata Günther, 1867
Pseudomugil signata (Günther, 1867)
Atherinosoma jamesonii Macleay, 1884

Pseudomugil signifer je vrsta ribe iz potporodice Pseudomugilinae koja nastanjuje područje istočne Australije. Austrijski prirodnjak Rudolf Kner opisao je ovu vrstu 1866. godine. Vrsta se sastoji od dve podvrste koje su u prošlosti smatrane zasebnim vrstama, a postoji mogućnost da se ponovo odvoje nakon što se sprovedu opsežne studije. Ovo je uobičajena riba koja živi u rekama i ušćima uz istočnu obalu od Kejp Jorka na severu Kvinslenda do južnog Novog Južnog Velsa, a Burdekin Gep u centralnom delu severnog Kvinslenda deli areale rasprostranjenja ove dve podvrste.

Ova mala srebrnasta riba je duga svega 3—3,5 centimetra i prepoznatljiva je po plavom prstenu oko očiju i dva leđna peraja. Jedinke ove vrste formiraju labave grupe od nekoliko desetina do nekoliko hiljada jedinki. Jede vodene insekte kao i insekte koji slete na površinu vode, a oslanja se na čulo vida prilikom lova. Pseudomugil signifer se lako prilagođava zatočeništvu.

Taksonomija[uredi | uredi izvor]

Austrijski prirodnjak Rudolf Kner opisao je vrstu 1866. godine[1] iz primerka koji je sakupljen u Sidneju 1858. godine tokom ekspedicije u Norari, a koji je odnet u Beč SMS Novarom.[2] Nemačko-britanski zoolog Albert Ginter opisao je Atherina signata iz kolekcija u Kejp Jorku 1867. godine.[3] Britanski entomolog Vilijam Šarl Mekli imenovao je „radoznalu malu ribicu” koju je 1884. godine prikupio iz reke Bremer, pritoke reke Brizbejn, dajući joj ime Atherinosoma jamesonii po izvesnom Džejmsonu iz Ipsviča; kasnije ju je australijski ihtiolog Džejms Daglas Ogilbi klasifikovao kao istu vrstu 1908. godine.[2] Promenljiv u svom arealu, Pseudomugil signifer smatra se jedinstvenom vrstom, mada su je neki podelili na severnu signata i južnu signifer, s tim da severna nastanjuje područje od reke Ros na severu, a južna od reke Kaliope na jugu. Podela se odvija na biogeografskoj barijeri poznatoj kao Burdekin Gep.[3] U njihovoj monografiji porodice Atherinidae iz 1919. godine, Dejvid Star Džordan i Karl Levit Habs zadržali su podelu ove ribice na dve vrste — P. signifer i P. signata — što su zasnovali na broju grebena na leđnim perajima i na razlikama u filamentima kod mužjaka.[4] Gilbert Vajtli je ispitivao materijal sa Lou Ajlenda i zadržao je podelu na dve zasebne vrste 1935. godine. Hadfild je 1979. godine, zajedno sa njegovim kolegama, analizirao dve vrste i smatrao je da su varijacije unutar obe vrste veće od onih između njih i da nijedna karakteristika nije omogućila ljudima da razlikuju ove vrste. Zbog toga su preporučili ponovno kombinovanje vrsta u jednu zajedničku.[5] Međutim, jedno iz 2002.[6] i još jedno molekularno istraživanje iz 2004.[7] pokazala su da su ove dve populacije genetski različite i navelo na zaključak da se mogu ponovo klasifikovati kao zasebne vrste.[8] Čini se da se vrste iz severnih i južnih krajeva areala ne uparuju međusobno u zatočeništvu, što sugeriše da u postojećem konceptu vrste mogu postojati dve odvojene vrste. [8] Alternativna imena uključivala bi samo dodatan prefiks koji bi ukazivao na to da li je reč o severnoj ili južnoj vrsti.[9]

Unutar severne populacije identifikovano je pet različitih sojeva (ili potkladusa): jedan iz reke Ros i reke Herbert, drugi iz reka Džonstoun, Baron i Tuli, treći od reka Malgrejv i Rasel, četvrti od reka Dentri i Mosma i peti sa Lou Ajlenda i rta Melvil. U južnoj populaciji identifikovana su četiri potkladusa: prvi iz reka Don, Kaliope, Pajonir i Kolan, drugi iz reka Barnet i Mari, treći iz reke Pajn i četvrti od reke Klarens pa nadalje južno.[3]

Opis[uredi | uredi izvor]

Pseudomugil signifer uglavnom dostiže dužinu od oko 3 do 3,5 centimetra; mužjaci mogu dostići 8,8 centimetara, a ženke 6,3 centimetara.[3] Veličina jedinki koje se nalaze severno od Burdekin Gepa povećava se srazmerno udaljenosti od Gepa, a mužjaci i ženke su iste veličine. Južno od ove lokacije, vrsta pokazuje izraženu razliku u veličini između polova, koja postaje izraženija kako se udaljenost od Gepa povećava.[10] Izduženo telo je delom providno i bledožuto ili maslinasto sa srebrnim operkulumom i trbuhom. Oko je veliko i ima karakterističan plavi prsten okolo i plavu dužicu. Postoje dva leđna peraja, s tim da se prvo pojavljuje u liniji sa ili neposredno posle najdužeg grebena pektoralnog peraja. Gornje i donje ivice repnog peraja imaju zaobljene bele ivice.[3] Mužjak ima proširene filamente na donjim, analnim i karličnim perajama. Na dnu prednjih grebena analnih i zadnjih leđnih peraja postoje crne šare, a prednja ivica je ponekad bela, dok je zadnja ivica sivkaste boje. Peraja mužjaka mogu postati narandžasta tokom sezone razmnožavanja.[3] Primerci koji se čuvaju u zatočeništvu uglavnom se obezboje u žutu ili žutomrku boju.[3] Ova vrsta se može razlikovati od vrlo invazivne i štetne invanzivne vrste Gambusia holbrooki po tome što ima račvasto repno peraje.[11]

Rasprostranjenost i stanište[uredi | uredi izvor]

Ova riba nastanjuje područje od Naruma na jugu Novog Južnog Velsa severno do Stenovite reke u Kejp Jorku, mada se tek povremeno može videti u istočnom Kejp Jorku. Živi u malim, uglavnom usporenim potocima do ušća, kao i lagunama i slanim močvarama. Takođe se nalazi u braktičnim i morskim vodama na nekim obalama Kvinslenda, kao što su ostrvo Hinčinbruk, Lizard Ajlend, Lou Ajlend i Dank Ajlend. Zabeležena je čak 300 kilometara uzvodno od reka Meri i Doson u Kvinslendu. Brojevi mogu biti okvirni ili veći na nekim lokacijama, kao što je reka Meri. Suprotno tome, u rekama Eliot i Kolan nije previše česta vrsta. Ova riba se može često pronaći zajedno sa drugim vrstama kao što su Craterocephalus marjoriae, Melanotaenia duboulayi, Retropinna semoni i Hypseleotris klunzingeri.[3]

U vlažnim tropima ova vrsta se uglavnom nalazi u potocima koji imaju protok do 30 centimetara u sekundi ili retko 90 centimetara u sekundi. Unutar područja sa brzim protokom reke, ona se sklanja u područja vode koja se sporije kreće — ispod 20 centimetara u sekundi — ponekad u donjoj polovini vodenog stuba ili u zaleđu podvodnih stena. Dalje na jugu jugoistočnog Kvinslenda uglavnom se nalazi u vodi koja teče sporije od 10 centimetara u sekundi.[3] Takođe se može naći u plimnim bazenima koji se postaju izolovani od reka tokom oseke.[12] Pseudomugil signifer se takođe hrani u mangrovima; terenska studija u vodama oko ostrva Hinčinbruk i u blizini Ingama u blizini kopnenog dela Kvinslenda utvrdila je da je vrsta ušla u mangrove sa dolaznom plimom čim je voda bila dovoljno duboka da u nju uđe, ali opet je napustila istu sat vremena kasnije, dok su se jedinke zadržavale u područjima sa plitkom vodom.[13] Terenska studija u dva jezera zagađena odlivima rudnika uglja u centralnom Kvinslendu utvrdila je da je Pseudomugil signifer bila otpornija od vrste Limnodynastes peronii na štetne uticaje po zdravlje. Pseudomugil signifer nije patila akutno, ali je dugoročno pokazivala ugroženo zdravlje.[14]

Ponašanje[uredi | uredi izvor]

Ova vrsta se može naći u labavim grupama od nekoliko desetina do nekoliko hiljada jedinki. Obično se nalaze u srednjem do gornjem vodenom stubu unutar jednog metra od obale reke i često su blizu rečnog dna.[3] Jedinke ove vrste su Euryhaline — može preživeti u širokom rasponu saliniteta vode, od slatkovodnih do morskih okruženja. Ona reaguje na promene saliniteta (što rezultira promenom uzgona) tako što menja zapreminu svog plivajućeg mehura, što traje do 6 sati i 40 minuta kada se salinitet smanji i oko 5 sati kada se poveća. U međuvremenu, riba može plivati sa glavom okrenutom prema gore ili prema dolje, što ili povećava ili smanjuje plovnost. Ovo prilagođavanje pomaže ribama da se lakše prilagode, pogotovo onim jedinkama koje žive u estuarskom okruženju.[15]

Ukoliko je jato ovih riba ugroženo, nekoliko jedinki ubrzava i menja smer, što pokreće talas bega koji se širi čitavim kohortom.[16] Poznato je da se životinje razlete u nasumičnim pravcima i brzinama kao odgovor na bekstvo kada postoji pretnja. Pseudomugil signifer plivaju na sve strane do deset sekundi nakon što su se suočile sa pretnjom iz neposredne blizine. Ovaj period je kraći ako se suoči sa udaljenijim pretnjama.[17]

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Ženka ove vrste dostiže polnu zrelost kada dostigne dužinu od 2,3 centimetra, dok su mužjaci polno zreli kada dostignu standardnu dužinu od 2,8 centimetra.[3] Studija objavljena 2003. godine pokazala je da će mužjaci prvenstveno preferirati veće ženke — koje su po pravilu plodnije — osim ako za to nije potrebno više energije, kao što je dalje plivanje uzvodno.[18] Ova riba se može razmnožavati kako u slatkoj tako i u slanoj vodi. Životni vek vrste je oko 1—2 godine u divljini i oko 2—3 godine u akvarijumima, mada neki mužjaci mogu dostići i 4 godine starosti.[3] U akvarijumu se ova vrsta razmnožava u morskom pesku ili na mahovini, u podnožju vodenih biljaka.[3] Eksperiment u kojem su ova vrsta i riba Gambusia holbrooki držane zajedno pokazao je da na razmnožavanje i uzgoj prve vrste umnogome utiče prisustvo ove druge. Mehanizam nije bio jasan — bilo je nekih znakova direktne agresije (tragovi ujeda na perajima Pseudomugil signifer), ali se smatra da je stres od kontakta glavni faktor.[19]

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Ishrana ove ribe sastoji se od vodenih i kopnenih insekata, letećih insekata, poput različitih vrsta muva, i, u manjoj meri, sitnih rakova i algi.[3] Terenski rad na jezerima Narabin pokazao je da su ove ribe provodile vreme blizu površine tražeći mrtve insekte, konzumirajući sve što je bilo manje od veličine njihovih usta. Ovo je variralo od oko 2,5 do 3,5 milimetara i bilo je proporcionalno dužini ribe. Pseudomugil signifer se prilikom lova oslanja na čulo vida, a zamućenost vode utiče na njenu sposobnost da nađe hranu.[20]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kner, Rudolf (1866). „Specielles Verzeichniss der während der Reise der kaiserlichen Fregatte "Novara" gesammelten Fische. III. und Schlussabtheilung.” (PDF). Sitzungsberichte der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften. Mathematisch-Naturwissenschaften (na jeziku: German). 53: 543—50. 
  2. ^ a b Saunders, Brian (2012). Discovery of Australia's Fishes: A History of Australian Ichthyology to 1930. Collingwood, Victoria: CSIRO Publishing. str. 213. ISBN 9780643106727. 
  3. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj Pusey, Brad; Kennard, Mark; Arthington, Angela, ur. (2004). Freshwater Fishes of North-Eastern Australia. Collingwood, Victoria: Csiro Publishing. str. 254—68. ISBN 9780643098954. 
  4. ^ Jordan, David Starr; Hubbs, Carl Leavitt (1919). Studies in ichthyology; a monographic review of the family of Atherinidae or silversides. 40. Stanford, California: Stanford University. str. 28. 
  5. ^ Hadfield, A.J.; Ivantsoff, V.; Johnson, P.G. (1979). „Clinal variation in electrophoretic and morphological characters between two nominal species of the genus Pseudomugil (Pisces : Atheriniformes : Pseudomugilidae)”. Australian Journal of Marine and Freshwater Research. 30 (3): 375—86. doi:10.1071/MF9790375. 
  6. ^ McGlashan, Dugald J.; Hughes, Jane M. (2002). „Extensive genetic divergence among populations of the Australian freshwater fish, Pseudomugil signifer (Pseudomugilidae), at different hierarchical scales”. Marine and Freshwater Research (na jeziku: engleski). 53 (5): 897. ISSN 1323-1650. doi:10.1071/MF01107. 
  7. ^ Wong, B.B.M. (Bob); Keogh, J.Scott; McGlashan, Dugald J. (2004). „Current and historical patterns of drainage connectivity in eastern Australia inferred from population genetic structuring in a widespread freshwater fish Pseudomugil signifer (Pseudomugilidae)” (PDF). Molecular Ecology. 13 (2): 391—401. PMID 14717894. doi:10.1046/j.1365-294X.2003.02085.x. Arhivirano iz originala (PDF) 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 13. 5. 2020. 
  8. ^ Tappin, Adrian R. (maj 2013). „Pseudomugil signifer”. Home of the Rainbowfish. ANGFA Queensland. Pristupljeno 8. 3. 2015. 
  9. ^ McGrouther, Mark (30. 6. 2014). „Pacific Blue Eye, Pseudomugil signifer Kner, 1865”. Nature, Culture, Discover. Australian Museum. Pristupljeno 8. 3. 2015. 
  10. ^ Kelly, Clint D.; Folinsbee, Kaila E.; Adams, Dean C.; Jennions, Michael D. (2013). „Intraspecific sexual size and shape dimorphism in an Australian freshwater fish differs with respect to a biogeographic barrier and latitude” (PDF). Evolutionary Biology. 40 (3): 408—19. doi:10.1007/s11692-013-9224-9. Arhivirano iz originala (PDF) 18. 04. 2017. g. Pristupljeno 13. 05. 2020. 
  11. ^ New South Wales Department of Primary Industries (2017). „Eastern gambusia (Gambusia holbrooki)”. Fishing and Aquaculture. New South Wales Government. Arhivirano iz originala 16. 3. 2016. g. Pristupljeno 4. 4. 2015. 
  12. ^ Davis, Ben; Baker, Ronald; Sheaves, Marcus; Baker, Ronald (2014). „Seascape and metacommunity processes regulate fish assemblage structure in coastal wetlands”. Marine Ecology Progress Series. 500: 187—202. Bibcode:2014MEPS..500..187D. doi:10.3354/meps10680. 
  13. ^ Sheaves, Marcus; Johnston, Ross; Baker, Ronald (2016). „Use of mangroves by fish: new insights from in‑forest videos”. Marine Ecology Progress Series. 549: 167—82. Bibcode:2016MEPS..549..167S. doi:10.3354/meps11690. 
  14. ^ Lanctôt, C.; Wilson, S.P.; Fabbro, L.; Leusch, F.D.L.; Melvin, S.D. (2016). „Comparative sensitivity of aquatic invertebrate and vertebrate species to wastewater from an operational coal mine in central Queensland, Australia”. Ecotoxicology and Environmental Safety. 129: 1—9. PMID 26970880. doi:10.1016/j.ecoenv.2016.03.003. 
  15. ^ Gee, John H. (1988). „Pacific blue-eye Pseudomugil signifer Kner (Pisces : Melanotaeniidae) maintains buoyancy in varying salinities by altering swimbladder volume”. Journal of Experimental Marine Biology and Ecology. 120 (2): 97—104. doi:10.1016/0022-0981(88)90082-2. 
  16. ^ Herbert-Read, J.E.; Buhl, J.; Hu, F.; Ward, A.J.; Sumpter, D.J. (2015). „Initiation and spread of escape waves within animal groups”. Royal Society Open Science. 2 (4): 140355. Bibcode:2015RSOS....240355H. PMC 4448869 Slobodan pristup. PMID 26064630. arXiv:1409.6750 Slobodan pristup. doi:10.1098/rsos.140355. 
  17. ^ Herbert-Read, J.E.; Ward, A.J.; Sumpter, D.J.; Mann, R.P. (2017). „Escape path complexity and its context dependency in Pacific blue-eyes (Pseudomugil signifer)”. Journal of Experimental Biology: jeb—154534. Bibcode:2015arXiv150207793H. arXiv:1502.07793 Slobodan pristup. 
  18. ^ Wong, Bob B. M.; Jennions, Michael D. (2003). „Costs influence male mate choice in a freshwater fish”. Proceedings of the Royal Society of London B. 270 (Suppl. 1): S36—S38. PMC 1698014 Slobodan pristup. PMID 12952630. doi:10.1098/rsbl.2003.0003. 
  19. ^ Howe, Effie; Howe, Christopher; Lim, Richard; Burchett, Margaret (1997). „Impact of the introduced poeciliid Gambusia holbrooki (Girard, 1859) on the growth and reproduction of Pseudomugil signifer (Kner, 1865) in Australia”. Australian Journal of Marine and Freshwater Research. 48 (5): 425—34. doi:10.1071/MF96114. 
  20. ^ Booth, D.J.; Pyke, G.H.; Lanzing, W.J.R. (1985). „Prey detection by the blue-eye Pseudomugil signifer Kner (Atherinidae): analysis of field behaviour by controlled laboratory experiments”. Australian Journal of Marine and Freshwater Research. 36 (5): 691—99. doi:10.1071/MF9850691. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pseudomugil_signifer&oldid=26234209”