Јоргован

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Јоргован
Lilac (2).jpg
Процветали јоргован
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Syringa

Mill.
Врсте

~20

Јоргован (лат. Syringa) род је од око 20 врста цветница који припада фамилији маслина (Oleaceae). Врста Syringa vulgaris је најбројнији представник овог рода. [1] Природни ареал распрострањења рода су делови југоисточне Европе и Мале Азије. Цвета од априла до маја.

Опис[уреди]

Јоргован је мало дрво, висине до 10 метара, грмолико и припада листопадној групи. Стабљике су му до 30 центиметара у пречнику. Кора изданака мења изглед, структуру и боју током старења, од зеленкасте и глатке до тамнијих тонова и са љуспицама. Пупољци су овални и имају пик на врху. Листови су му углавном срцасти.[2] Листови су без длачица, без режњева са шиљатим врхом и смештени су на кратким дршкама. Лице листа је тамније зелено у односу на наличје. Цветови се обично јављају у пролећу, а сваки цвет је величине од 5 до 10 милиметара. Цветови нису појединачни, већ су груписани у велике гроздасте цвасти, дужине 20-ак цм.[1] Чашичних листића има 4 и они су срасли, неравне површине,садрже по 4 зупца различите величине. Број круничних листића је 4 и они су срасли у цев, и исти број неједнаких зубаца имају као и чашични. [1] Уобичајена боја круничних листића је љубичаста, али се такође јављају розе, бела и жута, али чак и боја труле вишње, са интензивним мирисом. Број прашника је 2. Плод му је чаура, са пиком на врху, отвара се уздужно на 2 дела.

Станиште[уреди]

Ова врста је честа на отвореним стаништима и светлим шумама. Као декоративна биљка неретко се гаји у двориштима и парковима.

Расејавање и размножавање[уреди]

Расејава се ентомофилно, инсектима, док се размножава семеном или вегетативним деловима биљке.

Коришћење[уреди]

Због свог лепог и мирисног цвета, јоргован се сади у вртовима широм Европе и Северне Америке.[3] Дрво јоргована се може користити за прављење музичких инструмената, али је веома незгодно јер се приликом сушења криви и разлистава.

Долазак јоргована у Србију[уреди]

Према легенди, када је се Јелена Анжујска удала за Стефана Уроша I, никако није могла да се навикне на Србију. Навикла је на свој родни крај, на мирис јоргована, који је у то време растао само у Француској, где је она одрастала. Како би се она осећала као код своје куће, Стефан Урош I је у Србију донео цвет јоргована. Од тада јоргован, који пре тога на овим просторима није растао, сад и овде расте.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Jorgovan (Syringa vulgaris)”. Plantea (на језику: хрватски). 2014-11-25. Приступљено 2019-08-18. 
  2. ^ „Безбрижни уз јоргован”. Лепа и срећна. Приступљено 22. 1. 2019. 
  3. ^ „Јоргован: Еликсир здравља и лепоте”. Вечерње новости. Приступљено 22. 1. 2019.