Пређи на садржај

Александра Нинковић Ташић

С Википедије, слободне енциклопедије
Александра Нинковић Ташић
Александра Нинковић Ташић
Лични подаци
Датум рођења(1978-05-03)3. мај 1978.
Место рођењаБеоград, Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Књижевни рад
Најважнија делаЗвездобројци 1
Обједињене аутобиографије Михајла Пупина и Николе Тесле
Споменици јужних словена, Српска православна црква
Звездобројци 2
Човек испред науке
Звонари слободе
Дубровачки Срби - изгубљено наслеђе
НаградеНаграда града Београда
Валтровићева награда
Специјално признање Уједињених нација
Награда за допринос култури општине Ковачица
Признање Културни образац
Награда Теслиног друштва у Америци
Витез српске културе

Александра Нинковић Ташић (Београд, 3. мај 1978) српски је публициста, председник Образовно-истраживачког друштва Михајло Пупин[1] и мултикултурални је амбасадор Унеско клуба Универзитета Сорбона.[2] Најважнија њена вишегодишња активност је рад на прикупљању архивског материјала који се односи на живот и дело Михајла Пупина у читавом свету. Преко 30.000 докумената, од којих су многа по први пут доступна јавности, чине највећу архиву посвећену Михајлу Пупину, а она је извориште активности које имају за циљ афирмацију и чување Пупиновог дела, али и историје српске науке.[3]

Реализовани пројекти

[уреди | уреди извор]

Аутор је Пупин меморијалног пројекта у земљи и региону у оквиру кога је поставила први виртуелни музеј који представља једно научно и културно наслеђе у свету- Пупинов виртуелни музеј. Аутор је шест изложби, организатор је више стотина предавања и трибина у читавој Србији, али и Црној Гори, Републици Српској, Хрватској, Швајцарској и Мађарској.[4][5]

Аутор је велике изложбе и монографије о Пупину - Од физичке ка духовној реалности, која је у Историјском музеју Србије оборила два рекорда - онај о дужини трајања поставке, али и о посећености, са преко 200.000 посетилаца. Приредила је у сарадњи са САНУ и Матицом српском два издања Пупинове аутобиографије.

Аутор је изложбe „Жене у Првом светском рату” у Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности новембра 2014. године. Поставка је настала као део обележавања стогодишњице почетка Великог рата.[6] Изложба је после Београда организована и у другим српским градовима: Лозници[7], Шапцу[8].

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • Звездобројци 1 (Пупин, Тесла и Миланковић о свом одрастању), издавач Агапе књига
  • Обједињене аутобиографије Михајла Пупина и Николе Тесле у једној књизи, издавач Агапе књига
  • Споменици јужних словена, Српска православна црква, чији је уредник био Пупин, а које је по први пут преведена на српски језик, издавач Агапе књига
  • Звездобројци 2 (Иван Ђаја, Јован Цвијић, Атанасије Николић и Руђер Бошковић), издавач Агапе књига
  • Човек испред науке ( Милутин Миланковић и Јеленко Михаиловић о Мики Аласу), издавач Агапе књига
  • Звонари слободе (Михаило Пупин и владика Николај), коаутор са Браниславом Станковићем, историчарем, издавач Катена мунди
  • Дубровачки Срби - изгубљено наслеђе, коаутор са Браниславом Станковићем, историчарем, издавач Катена мунди
  • Хрватима с љубављу, коаутор са Браниславом Станковићем, историчарем, издавач Васкресење

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Добитник је, због доприноса јачању Пупиновог наслеђа и историје српске науке :

  • Награда града Београда
  • Валтровићева награда
  • Специјално признање Уједињених нација
  • Награда за допринос култури општине Ковачица
  • Признање Културни образац за посвећени рад на корист наше културе, Министарства културе и информисања
  • Награда Теслиног друштва у Америци
  • Проглашена је Витезом српске културе[9] и за личност године 2016.[10]
  1. ^ „Званична презентација”. Образовно истраживачко друштво Михајло Пупин. Приступљено 23. 1. 2020. 
  2. ^ „Aleksandra Ninković Tašić”. Nova Iskra. Приступљено 23. 1. 2020. 
  3. ^ „Александра Нинковић Ташић”. Велики људи. Архивирано из оригинала 31. 07. 2020. г. Приступљено 23. 1. 2020. 
  4. ^ „Žena koja deci i odraslima svakodnevno priča Pupinovu bajku”. Dečji sajt. Приступљено 23. 1. 2020. 
  5. ^ „Предавање: „Духовни живот српске науке“ Александра Нинковић Ташић у Никшићу”. Светигора. Приступљено 23. 1. 2020. 
  6. ^ „Galerija SANU: Žene u Prvom svetskom ratu”. b92. Приступљено 23. 1. 2020. 
  7. ^ „Изложба ЖЕНЕ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ”. Центар за културу "Вук Караџић" Лозница. Архивирано из оригинала 31. 03. 2016. г. Приступљено 6. 8. 2016. 
  8. ^ „Žene u Prvom svetskom ratu u Srbiji”. Noć muzeja. Архивирано из оригинала 23. 1. 2020. г. Приступљено 23. 1. 2020. 
  9. ^ „Aleksandra Ninković Tašić: Pupinova “duhovna unuka” i vitez srpske kulture”. Naši u Svetu. Архивирано из оригинала 21. 10. 2019. г. Приступљено 23. 1. 2020. 
  10. ^ „Личност 2016: Александра Нинковић Ташић – жена која је вратила Михајла Пупина у земље Светог Саве”. Стање ствари. Приступљено 23. 1. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]