Пређи на садржај

Ана Никол Смит

С Википедије, слободне енциклопедије
Ана Никол Смит
Датум рођења(1967-11-28)28. новембар 1967.
Место рођењаХјустон, САД
Датум смрти8. фебруар 2007.(2007-02-08) (39 год.)
Место смртиХоливуд, Флорида, САД
Веб-сајтwww.annanicole.com

Ана Никол Смит (енгл. Anna Nicole Smith), право име Вики Лин Хоган (Хјустон, 28. новембар 1967) била је америчка манекенка, глумица и телевизијска личност. Смит је први пут стекла популарност у часопису Плејбој када је 1993. освојила титулу Плејмејтера године. Моделирала је за модне компаније, укључујући Гeс, Х&М, Хедерет.

Умрла је у фебруару 2007. у хотелској соби у Холивуду на Флориди од последица случајног предозирања лековима на рецепт. У то време Ана је била у фокусу извештавања штампе око смрти њеног сина Данијела и битке за очинство над њеном новорођеном ћерком Денилин Биркхед.

Рани живот

[уреди | уреди извор]

Ана Никол Смит је рођена као Вики Лин Хоган 28. новембра 1967. у Хјустону, Тексас, као једина ћерка Вирџи Артур (1951–2018) и Доналда Хогана (1947–2009). [1] Када је била у деветом разреду, послата је да живи код своје тетке по мајци у Мехеји, Тексас. [2]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Смит је била представљена на насловној страни издања часописа Плејбој из марта 1992. као Вики Смит.

Потписала је уговор да замени супермодел Клаудију Шифер у рекламној кампањи за фармерке Гес са серијом црно-белих фотографија. Током те кампање, преузела је псеудоним "Ана Никол". Године 1993. моделирала је за шведску компанију за одећу Х&М, што је довело до тога да њена слика буде приказана на великим билбордима у Шведској и Норвешкој. [3] [4]

Филм и телевизија

[уреди | уреди извор]

Док је Смит била успешна као модел, никада није наишла на исто признање или успех као глумица. Смит је добила већу улогу као Тања Питерс у филму Голи пиштољ 33⅓: Коначна увреда (1994), који је објављен седам дана након њеног првобитног дебија на филму. Њена улога кључног контакта са злочином донела јој је позитивне критике и филм је постигао успех на благајнама. Упркос публицитету за њен наступ у оба филма, ниједан није учинио много да унапреди њену глумачку каријеру.

Почетком 2000-их, имала је врло мало глумачких улога. Као резултат њене све веће популарности међу таблоидима и трачевским колумнистима, Смит је добила сопствени ријалити шоу на Е! кабловској мрежи. Емисија Ана Никол Шоу је премијерно приказана у августу 2002. године, постигавши највећи рејтинг кабловске за ријалити програм. На дан премијере серије била је седма годишњица смрти Џеј Хауарда Маршала . Серија је покушала да се фокусира на приватни живот Смита, њеног дечка/адвоката Хауарда Стерна, њеног сина Данијела Вејна Смита, њеног асистента Кимберли „Кими“ Волтер, њене минијатурне пудлице Шугар Пај. Емисија је отказана у јуну 2003, а последња епизода је премијерно приказана у октобру 2004. године.

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Удала се за Билија Вејна Смита, кувара у ресторану, 4. априла 1985. када је она имала седамнаест година. Родила му је сина Данијела Смита 22. јануара 1986. [5] Смит и њен муж су се затим раздвојили следеће године, развели су се 1993. године. [6]

Док је наступала у стриптиз клубу у Хјустону у октобру 1991. године, Ана је упознала 86-годишњег нафтног тајкуна Хауарда Маршала. Током њихове двогодишње афере, Маршал је китио Ану скупим поклонима и неколико пута је тражио од ње да се уда за њега. [7] 27. јуна 1994. Смит и Маршал су се венчали у Хјустону, [8] што је резултирало спекулацијама да се она удала за њега због његовог новца . [9] Она је тврдила да је волела Маршала и да јој године нису биле важне. 4. августа 1995. године, тринаест месеци након брака са Смитом, Маршал је умро у Хјустону у 90. години.

Суђење због наследства

[уреди | уреди извор]

Иако Ана није била у Маршаловом тестаменту, она је тврдила да јој је у замену за брак, Маршал усмено обећао половину своје имовине, која се првенствено састојала од 16% удела у његовој компанији, тада вредној 1,6 милијарди долара. Смитов посинак Е. Пирс Маршал оспорио је ту тврдњу. [10]

20. јуна 2006. Е. Пирс Маршал је умро у 67. години од инфекције. [11] Његова удовица, Елејн Тетемер Маршалводила је случај у име његовог имања. Након Анине смрти 2007. године, случај је настављен у име Анине мале кћерке, Даниелин Биркхеад. [12] У марту 2010. жалбени суд је потврдио пресуду којом се Смитовој забрањује улазак на имање. [13] Након одлуке, адвокати Аниног имања су уложили жалбу на одлуку целом Деветом округу. Дана 6. маја 2010. жалба је одбијена. [14] Дана 28. септембра 2010. Врховни суд је пристао да саслуша предмет. [15]

Смит у мају 2003. године

Зависности

[уреди | уреди извор]

Смит је наводно била зависник од лекова на рецепт. [16] [17] Психијатар је рекао да је упознао Ану у априлу 2006. у медицинском центру у Лос Анђелесу и рекла да је Смит имала гранични поремећај личности. [18]

Рођење ћерке

[уреди | уреди извор]

Смит је 1. јуна 2006. објавила своју трудноћу у видео снимку на свом званичном сајту. [19]

Смитова ћерка, Даниелин рођена је 7. септембра 2006. у Њу Провиденсу, на Бахамима . [20] У интервјуу на ЦНН након смрти Аниног сина, њен дугогодишњи лични адвокат, Хауард Стерн, рекао је да су он и Ана били у вези "веома дуго" и да је због времена трудноће, био је уверен да је он отац бебе. [21] Фотограф Лари Биркхед тврдио је да је он бебин отац и поднео је тужбу за утврђивање очинства, што се испоставило као тачно ДНК анализом. [22] У бахамском изводу из матичне књиге рођених отац је забележен као Стерн. [23]

Смрт сина

[уреди | уреди извор]

Анин 20-годишњи син, Данијел Вејн Смит, умро је 10. септембра 2006. у болничкој соби своје мајке када их је посетио након рођења његове полусестре. Обдукцијом је утврђено да је преминуо од комбинације лекова, укључујући метадон и антидепресиве. Бахамска порота је утврдила да је Данијел умро од случајног предозирања дрогом. [24] [25] [26]

Смрт и сахрана

[уреди | уреди извор]

Поподне 8. фебруара 2007. Смит је пронађена да не реагује у соби 607 у хотелу Семиноле Хард Рок Хотел & Касино у Холивуду, Флорида . [27] [28] У званичном извештају се наводи да се не сматра да је њена смрт настала услед убиства, самоубиства или природних узрока. [29] [30] Поред тога, званична копија извештаја о обдукцији је јавно објављена 26. марта 2007. и може се наћи на интернету. [31]

Анина сахрана одржана је 2. марта 2007. на Бахамима. [32]

Наступи

[уреди | уреди извор]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Година Наслов
1994 Велики скок
1994 Голи пиштољ 33⅓: Последња увреда
1995 До границе
1996 Небодер
1998 Ана Никол Смит: Разоткривено
2003 Васаби туна
2007 Илегални странци

Телевизија

[уреди | уреди извор]
Година Наслов
1995 Гола истина
1998 Син Цити Спецтацулар
1999 Вероникин ормар
1999 Али Мекбил
2000 НИУК
2002–2004 Шоу Ане Никол
2005 Комеди Централ Роаст Памеле Андерсон
2005 Комеди Централ Роаст Џефа Фоксвортија
2007 Ларри Кинг уживо
Година Песма Уметник
1993 Хоћеш ли ме волети сутра Брајан Фери
1997 Моје срце припада тати Мерилин Монро
1997 Ти победиш, ја губим Супертрамп
1998 Скакач 3. слепо око
2004 Нови план вежбања Кање Вест

У популарној култури

[уреди | уреди извор]

Ана Никол, опера Марка Ентонија о Ани, премијерно је изведена 17. фебруара 2011. у Краљевској опери, уз различите критике. [33] [34] [35]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Virgie Mae Hart-Arthur”. Klein Funeral Homes and Memorial Parks. Архивирано из оригинала 19. 4. 2021. г. Приступљено 19. 4. 2021. 
  2. ^ Eric Redding and D'Eva Redding, Great Big Beautiful Doll: The Anna Nicole Smith Story, New York: Barricade Books, 1996, p. 13.
  3. ^ „Dottern kan bli som Anna Nicole Smith”. Expressen (на језику: шведски). 5. 11. 2014. Приступљено 22. 2. 2016. 
  4. ^ „Anna Nicole Smith Bio und Prozess”. Berliner Zeitung (на језику: немачки). 5. 8. 2010. Приступљено 22. 2. 2016. 
  5. ^ „Living and dying in the spotlight”. The Seattle Times. 9. 2. 2007. 
  6. ^ Kever, Jeannie; Feldman, Claudia (9. 2. 2007). „Anna Nicole Smith's life, and death, is a tabloid tale” (PDF). Houston Chronicle. Приступљено 21. 7. 2021. 
  7. ^ In re Marshall 275 B.R. 5, 21 (C.D. Cal. 2002).
  8. ^ „How Anna Nicole Smith Ended Up Marrying an 89-year-old”. Interview Magazine. 26. 4. 2018. Приступљено 15. 4. 2021. 
  9. ^ „Fame and Infamy Surround Anna Nicole Smith”. ABC News. 17. 11. 2005. Приступљено 14. 2. 2007. 
  10. ^ Grossberg, Josh (8. 3. 2001). „Probate Jury Disses Anna Nicole”. E! Online. 
  11. ^ „E. Pierce Marshall dies suddenly”. United Press International. 24. 6. 2006. 
  12. ^ Newman, Maria (9. 2. 2007). „Cause of Anna Nicole Smith's Death Uncertain”. The New York Times. (потребна претплата)
  13. ^ „Anna Nicole Smith's little girl Dannielynn Birkhead loses will battle”. Daily Mirror. 21. 3. 2010. 
  14. ^ „Court won't reconsider Anna Nicole Smith ruling”. The Boston Globe. Associated Press. 6. 5. 2010. 
  15. ^ Vicini, James (28. 9. 2010). „U.S. top court to hear Anna Nicole Smith estate case”. Reuters. Архивирано из оригинала 14. 06. 2018. г. Приступљено 14. 02. 2022. 
  16. ^ „Anna Nicole Smith's Psychiatrist Testifies About Her Drug Use”. 13. 8. 2010. Приступљено 16. 10. 2020. 
  17. ^ Kim, Victoria (7. 8. 2010). „Anna Nicole Smith's bodyguard tells of her drug, alcohol abuse in her last days”. Los Angeles Times. Приступљено 16. 10. 2020. 
  18. ^ „Smith had personality disorder”. MSN. Архивирано из оригинала 3. 3. 2014. г. 
  19. ^ „Anna Nicole Smith is pregnant”. Youtube. 1. 6. 2006. Приступљено 11. 8. 2010. 
  20. ^ "Birth Certificate for Anna Nicole's Baby". Tmz.com, October 16, 2006.
  21. ^ „Attorney: I'm Anna Nicole's baby's father”. CNN. 27. 9. 2006. Архивирано из оригинала 10. 2. 2007. г. Приступљено 14. 2. 2007. 
  22. ^ „Ex-Boyfriend Challenges Paternity of Anna Nicole Smith's Daughter”. Fox News. Associated Press. 3. 10. 2006. Архивирано из оригинала 13. 3. 2007. г. Приступљено 14. 2. 2007. 
  23. ^ Atkins, Jill (11. 10. 2006). „Anna Nicole Smith Names Howard K Stern as Dad on Birth Certificate”. nationalledger.com. Архивирано из оригинала 7. 1. 2007. г. Приступљено 14. 2. 2007. 
  24. ^ "Jury: Anna Nicole's Son Death An Accident". CBC.com, Associated Press, March 31, 2008.
  25. ^ „Anna Nicole Smith's adult son dies in Bahamas”. Associated Press. 12. 9. 2006. Архивирано из оригинала 31. 10. 2011. г. Приступљено 16. 10. 2011. 
  26. ^ „Officials: Anna Nicole probe not closed”. Associated Press. 29. 9. 2006. Архивирано из оригинала 06. 08. 2020. г. Приступљено 14. 2. 2007. 
  27. ^ Abby Goodnough and Margalit Fox (8. 2. 2007). „Anna Nicole Smith Dies at 39”. The New York Times. Приступљено 2. 2. 2015. „Anna Nicole Smith, a former Playboy centerfold, actress and television personality who was famous, above all, for being famous, but also for being sporadically rich and chronically litigious, was found dead on Thursday in her suite at the Seminole Hard Rock Café Hotel and Casino in Hollywood, Florida. She was 39 and the cause of her death was not immediately known.” 
  28. ^ Breuer, Howard (2007). „Anna Nicole Smith Dead”. People. Приступљено 12. 12. 2020. 
  29. ^ „Anna Nicole Smith Autopsy Released”. The Smoking Gun. 12. 6. 2014. Архивирано из оригинала 3. 11. 2009. г. Приступљено 12. 4. 2015. 
  30. ^ „Anna Nicole Smith Autopsy Released”. The Smoking Gun. 12. 6. 2014. 
  31. ^ „Anna Nicole Smith Autopsy Released”. The Smoking Gun. 26. 3. 2007. Архивирано из оригинала 26. 3. 2010. г. Приступљено 11. 8. 2010. 
  32. ^ „Day of Anna Nicole's Funeral”. CBS News. 23. 9. 2009. Приступљено 13. 2. 2014. 
  33. ^ „Anna Nicole Smith opera opens in London”. BBC News. 18. 2. 2011. Архивирано из оригинала 20. 3. 2011. г. Приступљено 19. 2. 2011. 
  34. ^ Andrew Clements (17. 2. 2011). „Anna Nicole – review”. The Guardian. Приступљено 19. 6. 2016. 
  35. ^ "Anna Nicole, the opera Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016) by Anne Midgette, The Washington Post (February 17, 2011)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ана_Никол_Смит&oldid=28459755”