Белоцркванска језера
Белоцркванска језера | |
---|---|
Координате | 44° 53′ 14″ С; 21° 23′ 57″ И / 44.887104° С; 21.399302° И |
Тип | вештачко језеро |
Земље басена | Србија |
Површина | 0,0015 km2 |
Водена површина на Викимедијиној остави |
Белоцркванска језера налазе се у непосредној близини, југозападно од града Беле Цркве.[1] То су вештачка, кристално чиста језера.[2] укупне површина 150 хектара, настала експлоатацијом шљунка[3] у индустријске сврхе[4] са дна Панонског басена. Представљају највеће природно богатство Беле Цркве са становишта развоја туризма. Језера се снабдевају водом из артешких бунара и подземних извора. Вода из језера служи за снабдевање водом и наводњавање пољопривредних површина.[3]
Језера имају шљунковиту и пешчану обалу, што води даје прозирну боју. Језера са околином су веома погодна за рекреацију и излете.[2]
Сачињавају их 7 већих језера и више мањих. Ту је Главно или Градско језеро, најближе граду. Оно је прво настало, а на његовим обалама постоје викенд и камп-насеља, ресторани и скакаонице. Врачевгајско језеро има уређено камп-насеље, које може да прими око 200 туриста. Осим тога, ту су Шаранско језеро, Шљункара, Ново језеро и Мало језеро, чији је туристички потенцијал још увек недовољно развијен. Одликују се нетакнутом природом, али нису прилагођена за купање.[5]
Историја[уреди | уреди извор]
Експлоатација шљунка је почела још 1904. године. У почетку се копало пољопривредним алатима (мотикама), док се превоз вршио колском вучом. Касније се прешло на копање багерима, а превозило се железницом. До 1941. године шљунак и песак коришћени су претежно за изградњу насипа и путева.[4]
Спорт[уреди | уреди извор]
На Белоцркванским језерима тренира Ватерполо клуб „Језеро“ из Беле Цркве. Традиција клуба је дуга преко шест деценија. Утакмице се играју у ограђеном делу језера, који мештани називају „Базен“. Већ дужи низ година, клуб се такмичи у Другој ватерполо лиги Србије. Клуб је најактивнији од јуна до септембра, када се организују школа пливања и школа ватерпола. Ватерполо клуб има четири секције: пионири, кадети, јуниори и сениори. У летњој сезони на језеру се организује меморијални турнир „Чика Жива Стојадиновић“, у коме учествују екипе из целе Србије.[6]
Осим тога, на Градском језеру лети се организују школа роњења и једрења.[2]
Језера су изузетно богата рибом: амур, смуђ, штука, шаран, сом, па су погодна за риболов,[1] за који је непоходна дозвола[7]. Од 1988. године на Градском језеру организује се манифестација под називом „Лов на сома капиталца“, по сећању на сома тешког 68 килограма и дужине 2.5 метара, упецаног на овом језеру 1957. године, у коме учествују риболовци, а организује се и кулинарско такмичење у припремању рибље чорбе, као и културно-уметнички програм у коме уживају бројни посетиоци.[8]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б Општина Алибунар: Туризам Архивирано на сајту Wayback Machine (14. април 2016), Приступљено 9. 1. 2013.
- ^ а б в ТО Србија: Белоцркванска језера Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јануар 2013), Приступљено 9. 1. 2013.
- ^ а б Општина Бела Црква: Географски положај Архивирано на сајту Wayback Machine (14. новембар 2011), Приступљено 9. 1. 2013.
- ^ а б „Бела црква еу: Језера Бела Црква”. Архивирано из оригинала 14. 07. 2014. г. Приступљено 17. 04. 2013.
- ^ Политика: Седам језера белоцркванског „приморја”, Приступљено 9. 1. 2013.
- ^ Спорт Јужног Баната: ВК Бела Црква, А. Ћалић[мртва веза], Приступљено 9. 1. 2013.
- ^ Нафтагас хотели: Камп Бела Црква Архивирано на сајту Wayback Machine (1. децембар 2012), Приступљено 9. 1. 2012.
- ^ Бела Црква еу: Бесијеве авантуре Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јун 2013), Приступљено 9. 1. 2012.
Литература[уреди | уреди извор]
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.