Бенџамин Бритн
| Бенџамин Бритн | |
|---|---|
 Едвард Бенџамин Бритн | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Едвард Бенџамин Бритн |
| Датум рођења | 22. новембар 1913. |
| Место рођења | Лоустофт, Уједињено Краљевство |
| Датум смрти | 4. децембар 1976. (63 год.) |
| Место смрти | Алдебург, Уједињено Краљевство |
Едвард Бенџамин Бритн (енгл. Benjamin Britten; Лоустофт, 22. новембар 1913 — Алдебург, 4. децембар 1976) био је енглески композитор, диригент и пијаниста.[1] Био је централна фигура британске класичне музике 20. века, са низом радова, укључујући оперу, вокалну музику, оркестарске и камерне комаде. Његова најпознатија дела су опера Питер Грајмс (1945), Ратни реквијем (1962) и Водич кроз оркестар за младе (1945).
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен у Лоустофту, син зубара, Бритн је веома рано испољио изузетне музичке способности. Студирао је на Краљевском музичком колеџу у Лондону,[2][1] као и у Грешем школи са композитором Френком Бриџом.[3][4] Музичкој јавности постао је познат после извођења својих дела на различитим фестивалима савремене музике у Фиренци, Барселони и Салцбургу. Међународну славу стекао је премијером опере Питер Грајмс (Peter Grimes ) 1945. године.[5][6][1]
Током наредних 28 година написао је још 14 опера, успостављајући себе као једног од водећих композитора 20. века у овом жанру. Осим великих опера за Енглеску националну оперу и Ковент Гарден, писао је "камерне опере" погодне за перформансе на местима скромне величине. Међу најпознатијим од њих је Обртај завртња (The Turn of the Screw) из 1954. године.[7]
Садржај коме се стално враћао у својим операма укључује борбу аутсајдера против непријатељског друштва и корупцију невиности. Други Бритнови радови крећу се од оркестарских дела, преко хорских композиција, до соло песама, камерне, инструменталне, као и филмске музике. Бавио се писањем музике за децу и аматерске извођаче, укључујући опере за децу Хајде да направимо оперу (Let's Make an Opera, 1949), Мали димничар (Billy Budd, 1951), Ноис Флуде (Noye's Fludde, 1958), Миса Бревис (Missa Brevis, 1959) за хор и електрични клавир и збирку песама Петком поподне (Friday Afternoons, 1933—1935).
Често је имао у виду одређене извођаче. Његова најчешћа и важна инспирација био је његов лични и професионални партнер, тенор Питер Пирс;[8] Бритн је био славни пијаниста и диригент, који је радо изводио своје дела концертно, али је правио и трајне снимке. Такође је изводио и снимао дела других композитора, као што су Бахови Бранденбуршки концерти, Моцартове симфоније и циклусе песама Шуберта и Шумана.[9][10] Заједно са Пирсом и либретистом и продуцентом Ериком Крозиером, Бритн је основао годишњи фестивал у Алдебургу[1] 1948. године, где је девет година касније (1967) основана и концертна дворана Снејп Молтингс (Snape Maltings).[11] Први је композитор у Енглеској који је за свој рад добио награду за животно дело и титулу племића.[1]
Дела
[уреди | уреди извор]- Водич кроз оркестар за младе (1946)
- Сан летње ноћи
- Мали димничар
- Насиље над Лукрецијом
- Ратни реквијем
- Обртај завртња
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 180. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ Matthews, стр. 14.
- ^ Carpenter, стр. 13–14.
- ^ Lara Feigel, Alexandra Harris eds, Modernism on Sea: Art and Culture at the British Seaside; accessed 3 September 2013
- ^ Blom, Eric. "Britten's 'Billy Budd, The Observer, 2 December 1951, p. 6; Hope-Wallace, Philip. "Britten's Billy Budd", The Manchester Guardian, 3 December 1951, p. 5
- ^ Porter, Andrew (1952). „"Britten's Billy Budd"”. Music & Letters. 33 (2): 111—118. JSTOR 730800. doi:10.1093/ml/XXXIII.2.111.
- ^ Mason, Colin. "Britten's New Opera at Venice Festival: Welcome for 'The Turn of the Screw, The Manchester Guardian, 15 September 1954, p. 5
- ^ Carpenter, стр. 112.
- ^ Stuart, Philip. Decca Classical 1929–2009, accessed 24 May 2013.
- ^ Bridcut 2012, стр. 3–176
- ^ Mann, William, "Queen opens concert hall", The Times, 3 June 1967, p. 7; and Greenfield, Edward, "Inaugural Concert at the Maltings, Snape", The Guardian, 3 June 1967, p. 7
Литература
[уреди | уреди извор]- Bridcut, John (2012). The Essential Britten. London: Faber and Faber. ISBN 978-0-571-29073-4.
- Carpenter, Humphrey (1992). Benjamin Britten: A Biography. London: Faber and Faber. ISBN 978-0-571-14324-5.
- Matthews, David (2013). Britten. London: Haus Publishing. ISBN 978-1-908323-38-5.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Биографија на сајту САНУ
- Бенџамин Бритн на сајту Енциклопедија Британика
- Scores and manuscripts by Benjamin Britten in the Open Music Library
- Britten-Pears Foundation
- Britten 100 (Britten-Pears Foundation's website for the Britten centenary)
- Aldeburgh Music (The organization founded by Benjamin Britten in 1948, originally as Aldeburgh Festival: the living legacy of Britten's vision for a festival and creative campus)
- „Britten material”. BBC Radio 3 archives.
- Gresham College: "Britten and Bridge", lecture and performance investigating the relation between the two composers, 5 February 2008 (available for download as text, audio or video file)
- Britten Thematic Catalogue, Britten Project
- Boosey & Hawkes (Britten's publishers up to 1963): biographies, work lists and descriptions, recordings, performance schedules
- Faber Music (Publisher set up by Britten for his works after 1963): biography, work lists, recordings, performance schedules
- MusicWeb International. Benjamin Britten (1913–1976), by Rob Barnett
- National Portrait Gallery. Benjamin Britten, Baron Britten (1913–1976), 109 portraits.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
