Василије Константиновић
Василије Константиновић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 2. фебруар 1840. |
Место рођења | Сремски Карловци, Аустријско царство |
Датум смрти | 2. август 1911.71 год.) ( |
Место смрти | Сремски Карловци, Аустроугарска |
Василије Константиновић (Сремски Карловци, 2. фебруар 1840 — Сремски Карловци, 2. август 1911) био је српски свештеник, књижевник и професор.
Биографија[уреди | уреди извор]
Отац Константин био је угледни карловачки трговац, мајка Јулијана. Брат Никола био је свештеник у Чортановцима.[1]
Основну школу, гимназију и богословију завршио је у Сремским Карловцима
По завршетку школовања радио је као учитељ у Бешки (1861-1863)[1] и Земуну (1864-1866)[2], да би се потом вратио у родни град.
Био је први стални катихета у Карловачкој гимназији (1871-1884) и професор Карловачке богословије (1884-1890). За пароха цркве Светог Ваведења у Карловцима изабран је 1890. године. Као парох бавио се васпитним радом, кратак период био је вршилац дужности директора основне школе, а од 1896. до краја живота био је стални члан Патроната Карловачке гимназије.[2]
Био је ожењен Катарином Руњанин из Кузмина, са којом је имао троје деце - кћерке Љубицу и Стојану и сина Косту. Сва деца су умрла као мала.[1]
Познат је као хроничар Карловаца, и његове књиге садрже драгоцене податке о историјским, просветним и економским приликама у месту.
Сахрањен је на Чератском гробљу у Карловцима.[2][3]
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Карловци и њихова околина (Сремски Карловци, 1882)
- Сто година у прошлости: Карловачка гимназија: од 1791-1891. год. и гробови њених добротвора (Нови Сад, 1892)
- Благо Срема: најзнатније извор-воде, чесме и бунари (Нови Сад, 1893)
- Десет година у парохији код цркве горње, храма Св. ваведенија прсв. богородице: 1885-1895. (Сремски Карловци, 1895)
- Тридесет дана на убаву путу (Сремски Карловци, 1899)
- Споменик минулог доба - из живота неколицине приложника црквених у Ср. Карловцима, I-II (I, Сремски Карловци, 1900; II, Сремски Карловци, 1910)