Кузмин

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Кузмин (вишезначна одредница).
Кузмин
Православна црква св. Козме и Дамјана у средишту села
Православна црква св. Козме и Дамјана у средишту села
Основни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Сремски
Општина Сремска Митровица
Становништво
Становништво (2011) Пад 2982
Густина становништва 57 ст/km²
Положај
Координате 45°01′12″ СГШ; 19°24′12″ ИГД / 45.02° СГШ; 19.403333° ИГД / 45.02; 19.403333 Координате: 45°01′12″ СГШ; 19°24′12″ ИГД / 45.02° СГШ; 19.403333° ИГД / 45.02; 19.403333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 95 m
Површина 59,2 km²
Кузмин на мапи Србије
Кузмин
Кузмин
Кузмин на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 22223
Позивни број 022
Регистарска ознака SM

Кузмин је насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 2982 становника.

Историја[уреди]

Подручје Кузмина било је насељено још у време праисторије, а касније и и у доба антике и средњег века.

Новија историја Кузмина везана је за 16. век. Како се наводи у више извора село је име добило по светим мученицима и бесребреницима, лекарима и чудотворцима светим Козми и Дамјану. Турски путописци као и управитељи који су убирали део пореза у овом делу Срема такође пишу о Кузмину. Још тада помиње се да су становници села Рашани, Раси како су тада називани Срби.

У 17. и 18. веку изграђена је првобитна црква, која је изгорела у пожару да би темељи нове цркве посвећене Козми и Дамјану били започети 1773. године. У црквеним летописима забележен је велики труд и љубав са којима су тадашњи становници Кузмина градили цркву. Сама црква у току свог постојања доживела је неколико оштећења споља и изнутра што због ратова што због временских непогода.

Демографија[уреди]

У насељу Кузмин живи 2703 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (40,1 код мушкараца и 41,2 код жена). У насељу има 1050 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 3.916
1953. 3.953
1961. 4.086
1971. 3.888
1981. 3.730
1991. 3.491 3.454
2002. 3.478 3.391
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
3.272 96,49 %
Хрвати
  
19 0,56 %
Мађари
  
17 0,50 %
Југословени
  
13 0,38 %
Роми
  
10 0,29 %
Немци
  
8 0,23 %
Словаци
  
5 0,14 %
Русини
  
5 0,14 %
Црногорци
  
2 0,05 %
Словенци
  
1 0,02 %
Румуни
  
1 0,02 %
Македонци
  
1 0,02 %
непознато
  
9 0,26 %


Културна добра[уреди]

Референце[уреди]

  1. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]