Кузмин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кузмин
10 Кузмин - Православна црква - Kuzmin - Orthodox Church.JPG
Православна црква св. Козме и Дамјана у средишту села
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Сремски
Општина Сремска Митровица
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 2982
 — густина 57/км2
Географске карактеристике
Координате 45°01′12″ СГШ; 19°24′12″ ИГД / 45.02° СГШ; 19.403333° ИГД / 45.02; 19.403333Координате: 45°01′12″ СГШ; 19°24′12″ ИГД / 45.02° СГШ; 19.403333° ИГД / 45.02; 19.403333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 95 м
Површина 59,2 км2
Кузмин на мапи Србије
Кузмин
Кузмин
Остали подаци
Поштански број 22223
Позивни број 022
Регистарска ознака SM

Кузмин је насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 2982 становника.

Историја[уреди]

Подручје Кузмина било је насељено још у време праисторије, а касније и и у доба антике и средњег века.

Новија историја Кузмина везана је за 16. век. Како се наводи у више извора село је име добило по светим мученицима и бесребреницима, лекарима и чудотворцима светим Козми и Дамјану. Турски путописци као и управитељи који су убирали део пореза у овом делу Срема такође пишу о Кузмину. Још тада помиње се да су становници села Рашани, односно Раци како су тада називани Срби.

У 17. и 18. веку изграђена је првобитна црква, која је изгорела у пожару, да би темељи нове цркве посвећене Козми и Дамјану били започети 1773. године. У црквеним летописима забележен је велики труд и љубав са којима су тадашњи становници Кузмина градили цркву. Храм су до 1855. године украшавали иконописац Јован Клајић из Новог Сада и фреско-молер Карл Вилиновски.[1] Сама црква у току свог постојања доживела је неколико оштећења споља и изнутра, што због ратова што због временских непогода.

Кузмински парох Петар Руњанин (1775-1839) бавио се књижевним и преводилачким радом. Објавио је у Будиму 1813. године превод са немачког Кампеовог дела: "Теофрон или искусни Саветник за Јуност безискусну...".[2] Написао је књигу о "српском народном конгресу" (црквено-народном сабору) одржаном 1837. године, коју је издао 1839. године у Новом Саду. После његове смрти објављени су вредни рукописи: "Автобиографија Петра Руњанина" (Карловци 1914) и "Петра Руњанина историја села Кузмина" (Карловци 1936).

У Кузмину је рођен 1788. годиине Димитрије Владисављевић, дугогодишњи заслужни српски народни учитељ у Трсту. Завршио је гимназију и Богословију у Карловцима, па био учитељ у Ријеци. Превели су га Срби Тршћани, код себе где је 44 године радио у школи. Бавио се писањем и превођењем, објавио је граматику италијанско-српску (и обрнуто), умро је 1858. године.[3]

Демографија[уреди]

У насељу Кузмин живи 2703 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (40,1 код мушкараца и 41,2 код жена). У насељу има 1050 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 3.916
1953. 3.953
1961. 4.086
1971. 3.888
1981. 3.730
1991. 3.491 3.454
2002. 3.391 3.478
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
3.272 96,49 %
Хрвати
  
19 0,56 %
Мађари
  
17 0,50 %
Југословени
  
13 0,38 %
Роми
  
10 0,29 %
Немци
  
8 0,23 %
Словаци
  
5 0,14 %
Русини
  
5 0,14 %
Црногорци
  
2 0,05 %
Словенци
  
1 0,02 %
Румуни
  
1 0,02 %
Македонци
  
1 0,02 %
непознато
  
9 0,26 %


Културна добра[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1855. године
  2. ^ "Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим 1839. године
  3. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]