Кузмин

Кузмин
Кузмин;
	Православна црква св. Козме и Дамјана у средишту села
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Сремски
Општина	Сремска Митровица
Становништво
— 2022.	2.569
— густина	50/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 01′ 23″ С; 19° 24′ 12″ И / 45.023001° С; 19.403373° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	95 m
Површина	59,2 km2
	Кузмин Кузмин на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	22223
Позивни број	022
Регистарска ознака	SM

Кузмин је насеље у општини Сремска Митровица, у Сремском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 2569 становника.

Историја

Подручје Кузмина било је насељено још у време праисторије, а касније и и у доба антике и средњег века.

Новија историја Кузмина везана је за 16. век. Како се наводи у више извора село је име добило по светим мученицима и бесребреницима, лекарима и чудотворцима светим Козми и Дамјану. Турски путописци као и управитељи који су убирали део пореза у овом делу Срема такође пишу о Кузмину. Још тада помиње се да су становници села Рашани, односно Раци како су тада називани Срби.

У 17. и 18. веку изграђена је првобитна црква, која је изгорела у пожару, да би темељи нове цркве посвећене Козми и Дамјану били започети 1773. године. У црквеним летописима забележен је велики труд и љубав са којима су тадашњи становници Кузмина градили цркву. Храм су до 1855. године украшавали иконописац Јован Клајић из Новог Сада и фреско-молер Карл Вилиновски.^[1] Сама црква у току свог постојања доживела је неколико оштећења споља и изнутра, што због ратова што због временских непогода.

Кузмински парох Петар Руњанин (1775—1839) бавио се књижевним и преводилачким радом. Објавио је у Будиму 1813. године превод са немачког Кампеовог дела: "Теофрон или искусни Саветник за Јуност безискусну...".^[2] Написао је књигу о "српском народном конгресу" (црквено-народном сабору) одржаном 1837. године, коју је издао 1839. године у Новом Саду. После његове смрти објављени су вредни рукописи: "Автобиографија Петра Руњанина" (Карловци 1914) и "Петра Руњанина историја села Кузмина" (Карловци 1936).

У Кузмину је рођен 1788. године Димитрије Владисављевић, дугогодишњи заслужни српски народни учитељ у Трсту. Завршио је гимназију и Богословију у Карловцима, па био учитељ у Ријеци. Превели су га Срби Тршћани, код себе где је 44 године радио у школи. Бавио се писањем и превођењем, објавио је граматику италијанско-српску (и обрнуто), умро је 1858. године.^[3]

Демографија

У насељу Кузмин живи 2703 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (40,1 код мушкараца и 41,2 код жена). У насељу има 1050 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	3.916
1953.	3.953
1961.	4.086
1971.	3.888
1981.	3.730
1991.	3.491	3.454
2002.	3.391	3.478

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	3.272	96,49%
Хрвати	19	0,56%
Мађари	17	0,50%
Југословени	13	0,38%
Роми	10	0,29%
Немци	8	0,23%
Словаци	5	0,14%
Русини	5	0,14%
Црногорци	2	0,05%
Словенци	1	0,02%
Румуни	1	0,02%
Македонци	1	0,02%
непознато	9	0,26%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	0	3
80+	26	43
75—79	44	78
70—74	85	115
65—69	110	132
60—64	91	99
55—59	75	67
50—54	131	104
45—49	140	138
40—44	142	117
35—39	135	122
30—34	83	108
25—29	119	109
20—24	95	97
15—19	101	122
10—14	114	123
5—9	84	93
0—4	72	74
Просек :	40,1	41,2

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	876	948	1.066	1.098	1.135	1.107	1.050

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	207	221	174	202	122	77	42	2	1	2	3,23

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	1.377	390	851	92	44
Женски	1.454	274	859	280	41
УКУПНО	2.831	664	1.710	372	85

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	846	509	0	0	97
Женски	416	289	0	0	21
Укупно	1.262	798	0	0	118

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	9	62	30	13	23
Женски	0	3	35	8	4
Укупно	9	65	65	21	27

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	4	28	8	7
Женски	2	3	3	22	15
Укупно	3	7	31	30	22

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	52
Женски	4	0	0	7
Укупно	7	0	0	59

Културна добра

Српска православна црква Светих Кузмана и Дамјана, Кузмин — велики значај;
два стара амбара („чардака“) — велики значај:
- Амбар у Кузмину, Савска 94
- Амбар у Кузмину, Змај Јовина 57

Референце

^ "Србски дневник", Нови Сад 1855. године
^ "Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим 1839. године
^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] "Србски дневник", Нови Сад 1855. године

[2] "Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим 1839. године

[3] "Србски дневник", Нови Сад 1858. године

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]