Бешка

Бешка
Бешка;
	Дом културе
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Сремски
Општина	Инђија
Становништво
— 2011.	5.783
— густина	126/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 07′ 48″ С; 20° 04′ 02″ И / 45.13006° С; 20.06736° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	122 m
Површина	45,7 km2
	Бешка Бешка на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	22324
Позивни број	022
Регистарска ознака	IN

Бешка је насеље у општини Инђија, у Сремском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 5783 становника.

Овде се налазе Српска православна црква Ваведења у Бешкој, Археолошки локалитет Бешка-Брест и Споменик стрељаним мештанима села Бешке.

Географија

Лежи на фрушкогорској лесној заравни, на прузи, а близу ауто-пута који повезује Београд и Нови Сад и на коме је северно од Бешке мост преко Дунава.

Историја

У насељу су пронађене богато осликане касноримске гробнице.^[1]

Први помени о Бешки потичу из 1564, а помиње се и у XVII и почетком XVIII века.

У септембру 1914. аустроугарске власти су ухапсиле 28 Срба из места и одвеле их у петроварадинску тврђаву, да би их неколико дана касније шесторо било стрељано,^[2]^[3] укључујући сликарку Даницу Јовановић.

У православној цркви у Бешки, новосадски звоноливац Ђорђе Петровић је 1857. године излио једно звоно од пет центи. Било је то у време пароха поп Петра Бошковића и црквених тутора Јована Стаматовића и Васе Варићака.^[4]

Пре Другог светског рата имала је 3.855 становника од чега више од 2.000 Немаца. У рату је погинуло 59 мештана, а 69 су пали као жртве фашизма.

Привреда

40% становништва Бешке ради у Београду и Новом Саду, док се остали део активног становништва бави пољопривредом и виноградарством.

Бешка има знатну угоститељску понуду, и на самој обали, узводно од моста на међународном ауто-путу, и у центру села. Уз то, у Бешки је могуће изнајмити чамац, јахту, фијакер и организовати ловачки или риболовачки излет.

Демографија

У насељу Бешка живи 4949 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (37,3 код мушкараца и 40,6 код жена). У насељу има 1955 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,19.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	3.648
1953.	3.976
1961.	5.378
1971.	6.351
1981.	6.377
1991.	6.166	5.901
2002.	6.239	6.467
2011.	5.783

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	4.766	76,39%
Хрвати	506	8,11%
Југословени	208	3,33%
Мађари	137	2,19%
Роми	89	1,42%
Украјинци	21	0,33%
Чеси	19	0,30%
Црногорци	17	0,27%
Словаци	11	0,17%
Македонци	7	0,11%
Албанци	7	0,11%
Муслимани	4	0,06%
Бошњаци	3	0,04%
Словенци	2	0,03%
Русини	2	0,03%
Немци	2	0,03%
Руси	1	0,01%
Буњевци	1	0,01%
непознато	109	1,74%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	18	18
80+	28	73
75—79	61	115
70—74	121	167
65—69	172	213
60—64	134	202
55—59	149	124
50—54	226	194
45—49	272	239
40—44	280	244
35—39	227	216
30—34	191	192
25—29	239	218
20—24	226	203
15—19	224	210
10—14	224	195
5—9	169	155
0—4	160	140
Просек :	37,3	40,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	929	1.062	1.482	1.687	1.904	1.866	1.955

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	327	435	340	475	215	122	26	9	2	4	3,19

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.568	820	1.525	121	86	16
Женски	2.628	499	1.544	481	92	12
УКУПНО	5.196	1.319	3.069	602	178	28

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.171	133	1	3	324
Женски	620	60	0	0	161
УКУПНО	1.791	193	1	3	485
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	18	121	99	37	188
Женски	3	9	91	34	40
УКУПНО	21	130	190	71	228
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	24	52	15	22
Женски	5	34	10	41	88
УКУПНО	7	58	62	56	110
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	27	0	0	105
Женски	25	0	0	19
УКУПНО	52	0	0	124

Познате личности

Зграда на месту где се до краја 1940-их налазила евангелистичка црква

Даница Јовановић (1886—1914), сликарка
Миро Стефановић, сликар и карикатуриста
Никола Груловић, (1888—1959), народни херој
Јован Језеркић, (1920—2000), српски и југословенски фудбалер
Вељко Вукмановић,(1930—2005), песник
Ненад Богдановић,(1954—2007), градоначелник Београда

Види још

Референце

^ Špehar, Olga Z. (2017). „Home for Eternity. A possible Interpretation of the Late Roman Tomb Paintings from Beška”. Matica srpska journal for fine arts: 13.
^ "Политика", 23. март 1922, стр. 2
^ "Политика", 28. март 1922, стр. 7
^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Званична презентација
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
Гугл сателитска мапа (Maplandia)
План насеља на мапи (Mapquest)
Лупуровић, Душко (2017). Школству у Бешки 1941-1965. Петроварадин: АЛФАтеам. стр. 328. ISBN 978-86-911915-35. Архивирано из оригинала 16. 01. 2019. г. Приступљено 16. 01. 2019.

[1] Špehar, Olga Z. (2017). „Home for Eternity. A possible Interpretation of the Late Roman Tomb Paintings from Beška”. Matica srpska journal for fine arts: 13.

[2] "Политика", 23. март 1922, стр. 2

[3] "Политика", 28. март 1922, стр. 7

[4] "Србски дневник", Нови Сад 1858. године.

[5] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[6] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

п р у Општина Инђија
Насељена места општине Инђија	Инђија Бешка Јарковци Крчедин Љуково Марадик Нови Карловци Нови Сланкамен Сланкаменачки Виногради Стари Сланкамен Чортановци
Знаменитости и споменици културе	Античко утврђење Акуминкум Бања у Старом Сланкамену Вила Станковић Војнограничарска зграда Археолошки локалитет Калакача Љуковско језеро Михаљевачка шума Остаци Горње и Доње тврђаве Родна кућа Ђорђа Натошевића Језеро Шеловренац
Верски објекти у општини Инђија	Црква Ваведења Богородице Црква Ваведења у Бешкој Српска православна црква Светог Николе у Крчедину Српска православна црква Светог Николе у Чортановцима Црква Светог Саве Црква Светог Николе у Старом Сланкамену Католичка црква у Новом Сланкамену Римокатоличка црква Светог Петра
Спорт у општини Инђија	ФК Инђија Стадион ФК Инђија Индијанси Инђија КК Железничар Инђија ФК Хајдук Бешка
Општина Инђија * Грб општине Инђија

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Немачка