Пређи на садржај

Владимир Мунтјан

С Википедије, слободне енциклопедије
Владимир Мунтјан
Лични подаци
Датум рођења (1946-09-14)14. септембар 1946.(78 год.)
Место рођења Котовск, Совјетски Савез
Позиција везни ред
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1965–1977
1980
Динамо Кијев
СКА Кијев
302
7
(57)
(1)
Репрезентативна каријера
1968–1976 Совјетски Савез СССР 49 (7)
Тренерска каријера
1980–1982
1986–1988
1992–1994
1995–1997
1998
1999
2000
2001
2002
2003–2004
2004–2005
2008
СКА Кијев
Антананариво
Украјина (олимп.)
Гвинеја
Черкаси
Орион
Таврија Симферопољ
Оболон
Аланија Владикавказ
Кривбас
Ворскла Полтава
Украјина до 21 (вд)

Владимир Федорович Мунтјан (рус. Владимир Фёдорович Мунтян; 14. септембар 1946) бивши је совјетски фудбалер, играо на позицији везног играча.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Отац Федор Степанович Мунтјан (рођен 1911, у близини Молдавије), радио је као армирач у фабрици асфалта. Мајка Марија Леонтијевна Мунтјан (рођена 1921, Павловск, Вороњешка област), радила је као болничарка. Године 1947. са родитељима се преселио у Кијев. Похађао је средњу школу број 149 у Зализничном округу Кијева.

Још као школарац позван је у тим Динама, где је провео целу каријеру. Према тадашњим стручњацима, важио је за једног од најбољих везиста у европском фудбалу.[1] Са Динамом је освојио седам пута првенство СССР, два пута куп такмичење, Куп победника купова 1975. и Суперкуп Европе 1975. Добио је признање за најбољег фудбалера 1969. године у СССР-у (према недељнику Футбол-Хокеј). Дипломирао је на Институту за физичко васпитање и Правном факултету Кијевског државног универзитета, затим на постдипломским студијама на Факултету за међународне односе.

Био је део репрезентације СССР-а, са којом је наступио на Европском првенству 1968. и завршили су на четвртом месту. Био је у саставу совјетске репрезентације на Светском првенству 1970. На Европском првенству 1972. у Белгији заузели су друго место после пораза од Западне Немачке у финалу. Укупно је наступио 49 пута за репрезентацију Совјетског Савеза, постигао је 7 голова.[2]

Године 1978, возећи аутомобил, доживео је несрећу у којој му је погинула сапутница. Сам Мунтјан је на дуже време завршио у болници са преломима два пршљена и другим повредама. Као резултат кривичног поступка који је покренут против њега, одузет му је чин капетана Министарства унутрашњих послова и привремено избачен из партије КПСС. Случај је затворен шест месеци касније због недостатка доказа, а он је поново враћен у чланство партије.

Након завршетка играчке каријере, посветио се тренерском послу. У периоду од 1986-1988 радио је на Мадагаскару, тренирајући клуб ЦОСФАП (Антананариво), доводећи га до шампионске титуле 1988. године.

У периоду 1992-1994 био је главни тренер омладинског тима Украјине. Од 1994. године, заједно са Николајем Павловим, био је главни тренер украјинске репрезентације. Од 1995. до 1997. тренирао је репрезентацију Гвинеје, доводећи их до финалног турнира Афричког купа 1998. године.[3] Од 1998. до 2005. тренирао је разне клубове у Украјини и руски клуб Аланију Владикавказ током 2002. године.

Статистика наступа за Динамо

[уреди | уреди извор]
Сезона Првенство Куп Еврокупови Укупно
Утак. Голови Утак. Голови Утак. Голови Утак. Голови
1965 3 0 4 0 - - 7 0
1966 26 8 2 0 - - 28 8
1967 19 4 1 0 - - 20 4
1968 36 5 - - - - 36 5
1969 27 6 3 2 4 2 34 10
1970 25 3 2 0 - - 27 3
1971 18 6 2 0 - - 20 6
1972 30 9 3 1 6 1 39 11
1973 28 6 9 2 5 0 42 8
1974 22 2 4 2 8 2 34 6
1975 29 2 - - 4 0 33 2
1976 (п) 10 3 1 0 - - 11 3
1976 (ј) 13 1 - - 8 1 21 2
1977 16 2 3 0 - - 19 2
Укупно 302 57 34 7 35 6 371 70
  • Статистика купова СССР-а и европских купова саставља се према шеми „јесен-пролеће“ и приписује се години када су турнири почели

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

СССР

Индивидуални

[уреди | уреди извор]
  • Најбољи фудбалер СССР-а (недељник "Фудбал"): 1969
  • На листама 33 најбоља фудбалера сезоне у СССР-у (7): бр. 1 (1967, 1968, 1969, 1970, 1972, 1973, 1975)
  • Један од добитника награде „Најбољи дебитанти сезоне“: 1965.
  • Заслужни мајстор спорта СССР-а (1975)
  • Међународни мајстор спорта СССР-а (1973)
  • Почасни тренер Украјине
  • Номинован за Златну лопту (Франс фудбал): 1969. (23.-31. место)

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Хохлюк, Виктор. Голеадоры. — Луганск: Максим, 2012. — С. 41. — 148 с. — 5000 экз. — ISBN 978-966-15-8934-5.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]