Влатко Рајковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Влатко Рајковић
Лични подаци
Датум рођења( 1959-04-16)16. април 1959.(65 год.)
Место рођењаКрагујевац, НР Србија, ФНРЈ
ОбразовањеСтоматолошки факултет
УниверзитетУниверзитет у Београду
Занимањепредузетник
политичар
стоматолог
Породица
СупружникГордана Рајковић (девојачки Вуковић)
РодитељиПетар Рајковић (1924-1997)
мајка Иванка Рајковић (рођ. Ђурић) (1930-2000)
Породица(деца)Матија, Марија, Иванка
Политичка каријера
Политичка
странка
2000 — 2004.
ПретходникВерољуб Стевановић
НаследникВерољуб Стевановић

Влатко Рајковић (Крагујевац, 1959) српски је предузетник и политичар. Обављао је функцију градоначелника Крагујевца (2000-2004).

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 16. априла 1959. године у Крагујевцу. Отац Петар Рајковић (1924-1997), партизан и функционер крагујевачке УДБ-е, по професији дипломирани етнолог, а мајка Иванка Рајковић (1930-2000), девојачки Ђурић, радила као руководилац у Предузећу робних кућа Београд, по професији професор.

Основну школу и гимназију завршио у Крагујевцу. Дипломирао 1985. године на Стоматолошком факултету у Београду, а 2009. године економију на Универзитету Сингидунум.

Током своје пословне каријере бавио се професионално стоматологијом, политиком и бизнисом, радећи на више местима у јавном, привредном и невладином сектору. Био члан управног одбора Сорош фонда.

Ожењен Горданом (1960), девојачки Вуковић, педијатром. Има више деце: Матија, Марија, Иванка.

Од 1990. године активно укључен у рад Демократске странке. Један од оснивача градског одбора у Крагујевцу и његов председник од 1995. до 2000. године.

Важио за припадника Ђинђићевог крила, изразито либералног, анационалног и проамерички настројеног.

Као представник Демократске странке обављао низ функција: одборник Скупштине града Крагујевца у више мандата (1996-2009), потпредседник Скупштине града Крагујевца (1996-2000), градоначелник града Крагујевца (2000-2004), посланик у Већу грађана Савезне Републике Југославије (2000-2003), председник Сталне Конференције градова и општина (2003-2004).

Разишао се политички 2004. године са тадашњим новим руководством Демократске странке. Познат по отвореним и жестоким критикама политике председника Бориса Тадића.

Напустио Демократску странку 2012. године. Један од оснивача Нове странке.[1]

Данас се бави приватним бизнисом. Председник је Центра за економску писменост.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]