Борис Тадић
| Борис Тадић | |||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Борис Тадић 2010.
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
 Стандарта Председника Републике Србије |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
Борис Тадић (Сарајево, 15. јануар 1958) српски је политичар, бивши председник Републике Србије, бивши председник и бивши почасни председник Демократске странке и садашњи председник Социјалдемократске странке.
По занимању је психолог. Тадић је први пут изабран за председника Србије 27. јуна 2004. на мандат од четири године, а 11. јула исте године положио је заклетву. Други, петогодишњи, мандат добио је победом у другом кругу председничких избора, 3. фебруара 2008. године. Пре него што је постао председник Србије, био је министар телекомуникација Савезне Републике Југославије и министар одбране Србије и Црне Горе.
Садржај
Детињство и младост[уреди]
Борис Тадић је рођен 1958. године у Сарајеву. Син је Љубомира Тадића, филозофа и члана САНУ и Невенке Тадић, психолога. Основну и средњу школу завршио је у Београду. Дипломирао је социјалну психологију на Универзитету у Београду. Био је професор психологије у I београдској гимназији и разредни старешина садашњег председника Генералне скупштине Уједињених нација Вука Јеремића.
Основао је Центар за развој демократије и политичке вештине у Србији и био његов први директор.[2]
Политичка каријера[уреди]
Тадић је члан Демократске странке од њеног оснивања, 1990. године. Током деведесетих година био је члан Главног одбора и краће време његов секретар, члан и потпредседник Извршног одбора и народни посланик. За потпредседника је изабран 2000. године, а за председника странке 23. фебруара 2004. године, годину дана након убиства њеног претходног председника, Зорана Ђинђића. Од 25. новембра 2012. године је почасни председник ДС-а.
Био је министар телекомуникација у влади Савезне Републике Југославије у периоду новембар 2000 - март 2003. Био је председник Управног одбора Јавног предузећа ПТТ саобраћаја „Србија“[тражи се извор од 12. 2013.]. Потом је, од 17. марта 2003. године до 16. априла 2004. године, вршио функцију министра одбране у Савету министара Србије и Црне Горе.
На ванредним изборима за Скупштину Србије, 28. децембра 2003. године био је носилац изборне листе Демократске странке.
Победио је у другом кругу председничких избора Републике Србије, 27. јуна 2004. године, са 53% гласова, испред Томислава Николића. На месту председника Србије заменио је председника парламента и тадашњег вршиоца дужности шефа државе, Предрага Марковића.
На изборима одржаним 3. фебруара 2008. са добијених 50,31% гласова по други пут је победио Томислава Николића и освојио, по новом Уставу, петогодишњи мандат председника Србије.
На изборима одржаним 6. маја 2012. је у другом кругу 20. маја изгубио од противкандидата Српске напредне странке Томислава Николића.
После седнице Главног одбора ДС 4. новембра исте године, Тадић је одлучио да се не кандидује поново на функцију председника странке.[3] На XV ванредној изборној Скупштини Демократске странке акламацијом је именован за почасног председника странке, док је за новог председника изабран дотадашњи заменик председника Драган Ђилас, [4]
30. јануара 2014. године тада почасни председник Демократске странке, бивши председник Србије и странке, напустио је странку у којој је био од обнављања рада 1990. године.[5]
Неки сматрају да се у својим изјавама противи свакој врсти насиља и залаже за решавање међународних спорова дипломатским путем.[6] У Скупштини Србије је изјавио: „Сама идеја насиља у Србији увек мора да буде политички нападнута и не сме да остане било каква недореченост с тим у вези.“[7]
Приватни живот[уреди]
Говори енглески, немачки, италијански и француски језик. Ожењен је и отац је двоје деце. По оцу води порекло из Црне Горе. Женио се два пута, у првом браку са Веселинком Заставниковић био је 16 година, до 1997. када су се развели. Веселинка је од 2002. била искушеница и замонашила се 14. октобра 2007. у манастиру Пећка патријаршија као монахиња Ирина.[8][9] Друга Борисова супруга је Татјана, са којом има ћерке Машу и Вању.
Признања и награде[уреди]
- Орден Републике Српске (2012)[10]
Референце[уреди]
- ↑ „Борис Тадић са супругом на гласању - 2014.”. Б92. Приступљено 28. 2. 2016.
- ↑ „Portret savremenika – Boris Tadić, predsednik Srbije i Demokratske stranke”. Vreme.com. Приступљено 13. 3. 2012.
- ↑ Tadić odustao od kandidature
- ↑ Dragan Đilas novi predsednik DS
- ↑ Boris Tadić izašao iz DS
- ↑ „Tadić: Srbija neće ratovati” (на језику: српски). Belgrade: Blic. 26. 7. 2011. Приступљено 4. 8. 2011.
- ↑ "Tadić: Mir nema alternativu".Predsednik.rsTanjug.
- ↑ „Тадић први пут очи у очи са првом супругом („Ало“, 2. октобар 2010)”. Alo.rs. 13. 10. 2010. Приступљено 13. 3. 2012.
- ↑ „Борис је био Веселинкина највећа љубав („Ало“, 8. октобар 2010)”. Alo.rs. 9. 10. 2010. Приступљено 13. 3. 2012.
- ↑ „Српска обиљежила 20 година постојања, Дан и крсну славу Светог Стефана” (на језику: ср). Радио-телевизија Републике Српске. 10. 1. 2012. Приступљено 10. 1. 2012.
Спољашње везе[уреди]
 |
Медији на Остави |
 |
Вести на Викивестима |
 |
Цитати на Викицитату |
- Интернет презентација председничке кампање
- Интернет презентација Демократске странке
- Брачни сапутници наших политичара
- Борис Тадић: Психолог на трајном раду у политици (Политички лексикон - НСПМ)
- Изјаве Бориса Тадића
- Разговор Светислав Басара и Борис Тадић („Б92“, 1. јун 2011)
| Претходник: Зоран Ђинђић |
Председник Демократске странке 2004—2012. |
Наследник: Драган Ђилас |
| Претходник: Милан Милутиновић |
Председник Републике Србије 2004—2012. |
Наследник: Томислав Николић |
