Борис Тадић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Борис Тадић
Boris Tadic 2010 Cropped.jpg
Борис Тадић на састанку са Јадранком Косор 2010.
Биографија
Датум рођења( 1958-01-15)15. јануар 1958. (63 год.)
Место рођењаСарајево,  НР БиХ
  ФНР Југославија
ДржављанствоСрбија Србин
Религијаправославни хришћанин
СупружникВеселинка Заставниковић
(1980—1996)
Татјана Тадић
(1997—2019)[1][2]
Деца2 (Маша и Вања)
РодитељиЉубомир Тадић (отац)
Невенка Тадић (рођ. Кићановић) (мајка)
[3]
ПородицаВјера Радовић-Тадић (сестра) [4]
Професијапсихолог
УниверзитетУниверзитет у Београду
Политичка
партија		Социјалдемократска странка
Раније:
Демократска странка (1990—2014)
ПотписBoris Tadic signature.gif
www.boristadic.rs
Списак председника Србије
11. јул 2004 — 5. април 2012.
ИзбориПредседнички избори 2004.
(Државна Заједница Србија и Црна Гора)
Реизбор(и)Председнички избори 2008.
Председник владеВојислав Коштуница (2004—2008)
Мирко Цветковић (2008—2012)
Влада
ПретходникМилан Милутиновић
Наташа Мићић (в. д.)
Драган Маршићанин (в. д.)
Војислав Михаиловић (в. д.)
Предраг Марковић (в. д.)
НаследникСлавица Ђукић Дејановић (в. д.)
Томислав Николић
Савезни министар одбране Србије и Црне Горе
17. март 2003 — 16. април 2004.
ПредседникСветозар Маровић
ПретходникВелимир Радојевић
НаследникПрвослав Давинић
Министар телекомуникација Савезне Републике Југославије
4. новембар 2000 — 17. март 2003.
ПредседникВојислав Коштуница
ПремијерЗоран Жижић
Драгиша Пешић
ПретходникИван Марковић
Наследник(позиција укинута)

Борис Тадић (Сарајево, 15. јануар 1958) српски је политичар, бивши председник Републике Србије. Био је председник и почасни председник Демократске странке и садашњи је председник Социјалдемократске странке.

По занимању је психолог. Тадић је први пут изабран за председника Србије на председничким изборима 27. јуна 2004. године на мандат од четири године, а 11. јула исте године положио је заклетву. Други, петогодишњи, мандат добио је победом у другом кругу председничких избора 3. фебруара 2008. године. Пре него што је постао председник Србије, био је министар телекомуникација Савезне Републике Југославије и министар одбране Србије и Црне Горе.

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Борис Тадић је рођен 1958. године у Сарајеву. Син је Љубомира Тадића, филозофа и члана САНУ и Невенке Тадић, неуропсихијатра. Деда са мајчине стране, као и око шест рођака су страдали у Другом светском рату од стране Усташа.[5]

Тадићи су потомци из српског племена око Пиве, из Старе Херцеговине. Породична слава им је Свети Јован Крститељ.[6] Родитељи су му се често селили из града у град, а у Сарајево су, пар дана пре Борисовог рођења, дошли из Париза, где су завршавали докторске студије. Када је имао 3 године, са породицом се сели у Београд, где је његов отац добио посао у новинама Ослобођење.[7][8]

Основну школу "Пера Поповић-Ага" је завршио на Дорћолу, па је након тога завршио Прву београдску гимназију.[9][10] Дипломирао је социјалну психологију, конкретно клиничку психологију на Универзитету у Београду на тему "Сексуалност и политика".[10] Био је професор психологије у I београдској гимназији[9] и разредни старешина бившег председника Генералне скупштине Уједињених нација Вука Јеремића.

Као тинејџер је играо ватерполо за ВК Партизан, али је морао да одустане због упале бубрега. Волео је кошарку и возио бицикл, док се у тенису и скијању није снашао.[11] Војни рок је скужио у Чапљини и Сарајеву 1984/85.[10]

Ухапшен је током студија у јулу 1982. године због протеста везаног за хапшење групе студената који су протествовали због ванредне војне ситуације у Пољској, и подршке покрету Солидарност. Провео је месец дана у затвору у Падинској Скели.[12][13]

Основао је Центар за развој демократије и политичке вештине у Србији и био његов први директор.[14]

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

Борис Тадић окружен новинарима, током отварања споменика Зорану Ђинђићу, у Прокупљу 2007

Тадић је члан Демократске странке од њеног оснивања, 1990. године. Током деведесетих година био је члан Главног одбора и краће време његов секретар, члан и потпредседник Извршног одбора и народни посланик. За потпредседника је изабран 2000. године, а за председника странке 23. фебруара 2004. године, годину дана након убиства њеног претходног председника, Зорана Ђинђића. Од 25. новембра 2012. године је почасни председник ДС-а.

Био је министар телекомуникација у влади Савезне Републике Југославије у периоду новембар 2000 — март 2003. Био је председник Управног одбора Јавног предузећа ПТТ саобраћаја „Србија”.[тражи се извор] Потом је, од 17. марта 2003. године до 16. априла 2004. године, вршио функцију министра одбране у Савету министара Србије и Црне Горе.

На ванредним изборима за Скупштину Србије, 28. децембра 2003. године био је носилац изборне листе Демократске странке.

Победио је у другом кругу председничких избора Републике Србије, 27. јуна 2004. године, са 53 % гласова, испред Томислава Николића.[15] На месту председника Србије заменио је председника парламента и тадашњег вршиоца дужности шефа државе, Предрага Марковића.

На изборима одржаним 3. фебруара 2008. са добијених 2.304.000, или 50,31 % гласова по други пут је победио Томислава Николића.[16] По Уставу Србије из 2006. године тада је добио петогодишњи мандат председника Србије.

На изборима одржаним 6. и 20. маја 2012. у другом кругу 20. маја добио је скоро 1.482.000 гласова, али је изгубио од противкандидата Српске напредне странке Томислава Николића, који је добио више од 1.552.000 гласова.[17]

После седнице Главног одбора ДС која је одржана 4. новембра исте године, Тадић је одлучио да се не кандидује поново на функцију председника странке.[18] На XV ванредној изборној Скупштини Демократске странке акламацијом је именован за почасног председника странке, док је за новог председника изабран дотадашњи заменик председника Драган Ђилас.[19]

Дана 30. јануара 2014. године тада почасни председник Демократске странке, бивши председник Србије и странке, напустио је странку у којој је био од обнављања рада 1990. године.[20]

Неки сматрају да се у својим изјавама противи свакој врсти насиља и залаже за решавање међународних спорова дипломатским путем.[тражи се извор] У Скупштини Србије је изјавио: „Сама идеја насиља у Србији увек мора да буде политички нападнута и не сме да остане било каква недореченост с тим у вези.”[21]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Говори енглески и француски језик. Разведен је и отац је двоје деце. По оцу води порекло из Црне Горе. Женио се два пута, у првом браку са Веселинком Заставниковић био је 16 година, до 1997. године када су се развели.[22] Веселинка је од 2002. године била искушеница и замонашила се у манастиру Пећка патријаршија 14. октобра 2007. године као монахиња Ирина.[23] Друга Борисова супруга је Татјана, са којом има две ћерке.[24]

Признања и награде[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Борис Тадић”. SDS. Приступљено 22. 8. 2019. 
  2. ^ „Борис Тадић са супругом на гласању - 2014.”. Б92. Приступљено 28. 2. 2016. 
  3. ^ Биографија са сајта
  4. ^ У уводном делу
  5. ^ Tadić, Boris. „Биографија: Због чега сам почео да се бавим политиком (Biography: Why I got into politics)” (на језику: српски). Democratic Party (Serbia). Архивирано из оригинала на датум 1. 1. 2008. 
  6. ^ „Boris Tadić na poslu i na dan krsne slave!”. Vesti.rs. Приступљено 30. 5. 2011. 
  7. ^ „Biography”. General Secretariat of the President of Serbia. Архивирано из оригинала на датум 19. 1. 2009. Приступљено 16. 2. 2008. 
  8. ^ Tadić, Boris. „Биографија: Živeli smo skromno” (на језику: српски). Democratic Party (Serbia). Архивирано из оригинала на датум 1. 1. 2008. 
  9. ↑ 9,0 9,1 „Ko je ovaj čovek? Boris Tadić”. Arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 30. 5. 2011. 
  10. ↑ 10,0 10,1 10,2 Драгослав Грујић и документациони центар Време (28. септембар 2006). „Mandat, ovlašćenja i komentari”. Недељник Време. Недељник Време. Приступљено 15. јануар 2021. »Одељак "одрастање"« 
  11. ^ „Boris Tadić”. Biografija.org. Biografija.org. Приступљено 15. јануар 2021. 
  12. ^ Popov, Nebojša (август 2000). „Disidentska skrivalica”. yurope.com (на језику: српски). Republika. Приступљено 25. 12. 2018. 
  13. ^ Tadić, Boris. Биографија: Ја сам данас председник Србије (на језику: српски). Democratic Party (Serbia). Архивирано из оригинала на датум 25. 2. 2008. 
  14. ^ „Portret savremenika – Boris Tadić, predsednik Srbije i Demokratske stranke”. Vreme.com. Приступљено 13. 3. 2012. 
  15. ^ Логос 2019, стр. Борис Тадић са скоро 1.682.000 гласова победио је Томислава Николића, који је добио 1.434.000 гласова.
  16. ^ Логос 2019, стр. 401 са напоменом 2125.
  17. ^ Логос 2019, стр. 402.
  18. ^ Tadić odustao od kandidature
  19. ^ Dragan Đilas novi predsednik DS
  20. ^ Boris Tadić izašao iz DS
  21. ^ = 0 „Tadić: Mir nema alternativu”[мртва веза].Predsednik.rsTanjug.
  22. ^ „Ko je Irina?”. JUGpress (на језику: српски). Savet Pančevačkih Seniora. 15. 10. 2007. Приступљено 26. 12. 2008. 
  23. ^ Veselinka Zastavniković: Bilaj je militantna protivnica religije. Šokirala nas je kada je otišla u manastir – mJutarnji
  24. ^ Alo Info re Tatjana Tadić Архивирано 17 мај 2011 на сајту Wayback Machine
  25. ^ „Српска обиљежила 20 година постојања, Дан и крсну славу Светог Стефана”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 1. 2012. Приступљено 10. 1. 2012. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Претходник:
Зоран Ђинђић
 Председник Демократске странке
2004—2012.
Наследник:
Драган Ђилас
Претходник:
Милан Милутиновић 		Председник Републике Србије
2004—2012. 		Наследник:
Томислав Николић
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Борис_Тадић&oldid=23546625”