Габријел Борић

С Википедије, слободне енциклопедије
Габријел Борић
Званични портрет, 2022.
Лични подаци
Датум рођења(1986-02-11)11. фебруар 1986. (38 год.)
Место рођењаПунта Аренас, Магаланес, Чиле
УниверзитетЧилеански Универзитет
Професијаполитичар
студентски активиста
Политичка каријера
Политичка
странка		Социјална конвергенција
Председник Чилеа
Тренутна функција
Функцију обавља од 11. марта 2022.
ПретходникСебастијан Пињера
Члан Представничког дома Чилеа из Магаланеса
11. март 2014 — 11. март 2022.
ПретходникМиодраг Мариновић
Званични веб-сајт
boricpresidente.cl

Габријел Борић Фонт (шп. Gabriel Boric Font; Пунта Аренас, 11. фебруар 1986) чилеански је политичар и председник Чилеа.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Борић се родио 1986. године у граду Пунта Аренас, познатом по великом броју становника далматинског порекла. Његови преци по оцу доселили су се у Чиле са острва Угљан крајем 19. века,[2] док му је мајка каталонског порекла.[3]

Борић је студирао на Правном факултету Универзитета у Чилеу, а био је председник Студентске федерације Универзитета Чиле 2012. године.[4][5][6] Као студентски представник, постао је једна од водећих личности чилеанских студентских протеста 2011–2013. Борић је два пута биран у Представнички дом који представља Магалан и Антарктички дистрикт, прво као независни кандидат 2013, а затим 2017. као део Широког фронта, левичарске коалиције коју је створио са неколико других партија.

Током грађанских немира 2019. у Чилеу, Борић је био један од политичара који су преговарали о споразуму који је отворио пут за референдум о промени Устава.[7] Године 2021. изабран је за председничког кандидата коалиције Апруебо Дигнидад (која је укључивала Широки фронт, Комунистичку партију и друге мање покрете) након што је победио на званичним предизборима са 60% гласова. Борић је 19. децембра 2021. победио Хосеа Антонија Каста у другом кругу председничких избора, добивши 55,9% гласова.

Он је постао најмлађи председник у историји Чилеа и други најмлађи државни лидер на свету, као и председник изабран са највећим бројем гласова у историји.[8][9]

Политички погледи[уреди | уреди извор]

Спољна политика[уреди | уреди извор]

Поводом свог спољнополитичког предлога од 2018. године, тадашњи посланик Габријел Борић критиковао је режиме Кубе, Венецуеле и Никарагве, описујући ове земље као репресивне диктатуре.[10]

Исто тако, током своје предизборне кампање, Борић је одлучно и јасно изјавио „да ће посвећеност коју ће његова влада имати у погледу демократије и људских права бити потпуна, без било каквог одобравања диктатура или аутократија, чак и ако то коме смета“.[11][12] Борић није признао резултате општих избора 2021. године у Никарагви и апеловао је на Комунистичку партију Чилеа (један од његових коалиционих партнера) да „повуче“ своју одлуку признања резултата избора у Никарагви.[13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Esparza, Robinson (17. 11. 2011). „Gabriel Boric: El magallánico que quiere desbancar a Camila Vallejo”. El Magallanews.cl, Noticias de Punta Arenas y Magallanes (на језику: шпански). Приступљено 4. 8. 2015. 
  2. ^ „Gabrijela Borića se sećaju na Ugljanu; pričao je da će biti predsednik, svi se smejali - Svet - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-12-21. 
  3. ^ „Ljevičar hrvatskog porijekla Gabriel Boric novi predsjednik Čilea”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2021-12-21. 
  4. ^ „Nuevo presidente de la FECh se desmarca de "partidos políticos tradicionales" y critica a Gajardo”. LaSegunda.com (на језику: шпански). 7. 12. 2011. Приступљено 4. 8. 2015. 
  5. ^ „Boric tras vencer en elecciones Fech: 'Los adversarios no están en la universidad, están en el gobierno y el parlamento' – Nacional – LA TERCERA”. La Tercera (на језику: шпански). Grupo Copesa. 7. 12. 2011. Архивирано из оригинала 12. 1. 2012. г. Приступљено 4. 8. 2015. 
  6. ^ „Andrés Fielbaum asume presidencia de la FECh”. Terra (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 1. 12. 2012. г. Приступљено 4. 8. 2015. 
  7. ^ pauta. „Tres momentos de una negociación histórica: el acuerdo constitucional un año después”. pauta (на језику: шпански). Приступљено 2021-12-20. 
  8. ^ „Leftist Gabriel Boric wins Chile presidential election”. BBC News (на језику: енглески). 2021-12-20. Приступљено 2021-12-20. 
  9. ^ „Leftist lawmaker Boric wins polarized election in Chile, to become nation's youngest president”. news.yahoo.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-20. 
  10. ^ S.A.P, El Mercurio (2018-08-17). „Condena a Cuba, Venezuela y Nicaragua: El emplazamiento de Boric ante el rol de la izquierda frente a los DD.HH. | Emol.com”. Emol (на језику: Spanish). Приступљено 2021-12-21. 
  11. ^ Barrueco, Enrique (2021-12-16). „Gabriel Boric, el político que promete un Chile más social”. euronews (на језику: шпански). Приступљено 2021-12-21. 
  12. ^ de 2021, 21 de Noviembre. „Gabriel Boric, el candidato millennial de la izquierda chilena”. infobae (на језику: шпански). Приступљено 2021-12-21. 
  13. ^ Mostrador, El (2021-11-12). „“Yo invito al PC a retractarse”: Boric sale al paso de la declaración de sus socios a favor de Daniel Ortega por elecciones en Nicaragua”. El Mostrador (на језику: шпански). Приступљено 2021-12-21. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Габријел_Борић&oldid=26846752”