Госпосветско поље
| Госпа Света нем. Maria Saal | |
|---|---|
 | |
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Аустрија |
| Савезна држава |  Корушка |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2018. | 3.835 [1] |
| — густина | 110,14 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 41′ 00″ С; 14° 21′ 00″ И / 46.68333° С; 14.35° И |
| Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
| Апс. висина | 505 m |
| Површина | 34,82 km2 |
  Госпа Света Госпа Света на карти Аустрије | |
| Поштански број | 9063 |
| Веб-сајт | |
| www.mariasaal.at | |
| Овај чланак је део серије о историји Словеније |
| Историја Словеније |
|---|
 |
Госпосветско поље (нем. Zollfeld) је место у долини реке Глан у Аустрији (Корушка), где су се устоличавале корушке војводе за време постојања словенске Кнежевине Карантаније. Назив је добило по месту Госпа Света (нем. Maria Saal), које је са Крнским Градом (нем. Karnburg), седиштем карантанског кнеза, било средиште Карантаније. Од средине 15. века Госпа Света је словенско насеље на етничкој граници, а од средине 19. века је понемчено.[2]
Избор корушких војвода
[уреди | уреди извор]
У прво време збор Косеза - Земаљско веће, бирало је новог кнеза, а затим га уз присуство народа устоличавало на Госпосветском пољу, код кнежевог камена поред Крнског града. За време обреда кнез је био обучен у сељачко одело, које је симболизовало привремено ступање војводе у друштвени ред косеза. Касније, обред устоличавања се мењао, поставши пука формалност потврђивања предложених немачких кандидата,[б] док 18. марта 1414. није укинут.[2]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Заправо капител јонског стуба из рушевина оближњег римског града, Вирунума.
- ^ Иако су кандидати и даље били обавезни да послушају обредне речи на словеначком језику.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ STATISTIK AUSTRIA - Bevölkerung nach Staatsangehörigkeit und Geburtsland, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ а б Гажевић, Никола (1972). Војна енциклопедија (књига 3). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 248.
Литература
[уреди | уреди извор]- Гажевић, Никола (1972). Војна енциклопедија (књига 3). Београд: Војноиздавачки завод.
