Госпосветско поље

Координате: 46° 41′ 00″ С; 14° 21′ 00″ И / 46.68333° С; 14.35° И / 46.68333; 14.35
С Википедије, слободне енциклопедије
Госпа Света
нем. Maria Saal

Грб
Административни подаци
ДржаваАустрија
Савезна држава Корушка
Становништво
Становништво
 — 2018.3.835 [1]
 — густина110,14 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 41′ 00″ С; 14° 21′ 00″ И / 46.68333° С; 14.35° И / 46.68333; 14.35
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Апс. висина505 m
Површина34,82 km2
Госпа Света на карти Аустрије
Госпа Света
Госпа Света
Госпа Света на карти Аустрије
Поштански број9063
Веб-сајт
www.mariasaal.at

Госпосветско поље (нем. Zollfeld) је место у долини реке Глан у Аустрији (Корушка), где су се устоличавале корушке војводе за време постојања словенске Кнежевине Карантаније. Назив је добило по месту Госпа Света (нем. Maria Saal), које је са Крнским Градом (нем. Karnburg), седиштем карантанског кнеза, било средиште Карантаније. Од средине 15. века Госпа Света је словенско насеље на етничкој граници, а од средине 19. века је понемчено.[2]

Избор корушких војвода[уреди | уреди извор]

Кнежев камен,[а] сада у градској већници у Клагенфурту.

У прво време збор Косеза - Земаљско веће, бирало је новог кнеза, а затим га уз присуство народа устоличавало на Госпосветском пољу, код кнежевог камена поред Крнског града. За време обреда кнез је био обучен у сељачко одело, које је симболизовало привремено ступање војводе у друштвени ред косеза. Касније, обред устоличавања се мењао, поставши пука формалност потврђивања предложених немачких кандидата,[б] док 18. марта 1414. није укинут.[2]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Заправо капител јонског стуба из рушевина оближњег римског града, Вирунума.
  2. ^ Иако су кандидати и даље били обавезни да послушају обредне речи на словеначком језику.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ STATISTIK AUSTRIA - Bevölkerung nach Staatsangehörigkeit und Geburtsland, Приступљено 24. 4. 2013.
  2. ^ а б Гажевић, Никола (1972). Војна енциклопедија (књига 3). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 248. 

Литература[уреди | уреди извор]