Деклинације у латинском језику

Деклинација именица

Прва деклинација

По првој (а-) деклинацији у латинском језику се мењају именице и придеви женског рода који у генитиву једнине имају наставак -ae. Номинатив једнине ових именица и придева има наставак -а.

Све именица у латинском језику се наводе на следећи начин: прво се наводи номинатив те именице (нпр. stella), а затим и облик за генитив (stellae). Када се наведу облици за номинатив и генитив, следи род именице: m.(чита се маскулинум) за мушки род, f.(фемининум) за женски и n.(неутрум) за средњи род. Затим се наводи значење речи. У пракси, то овако изгледа:

stella, stellae f. — звезда; femina, feminae f. — жена; nauta, nautae m. — морнар; итд.

Често се прибегава скраћеном навођењу речи. Оно се разликује само по томе што се пише само генитивни наставак (код именица прва деклинација је то наставак -ае, код друга деклинација -us или -um и др.) Па то изгледа овако:

stella, -ae f. — звезда; femina, -ae f. — жена; nauta, -ae m. — морнар; итд.

Међутим, када су именице неправилне, какав је случај са именицама трећа деклинација, наводи се пун облик. Нпр. rex, regis m. — краљ. Навођење генитивног наставка и рода је обавезно при навођењу речи у речницима, због постојања хомонима (нпр. malus — зло и malus — јабука). Разлика у овим речима је у роду (зло је мушког а јабука женског рода). Посебно је важно навођење код именица четврте деклинације, јер је облик за номинатив исти као и номинативу друге деклинације на -us.

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	stĕllă	stĕllae
генитив	stĕllae	stĕllārum
датив	stĕllae	stĕllīs
акузатив	stĕllăm	stĕllās
вокатив	stĕlla	stĕllae
аблатив	stĕllā	stĕllīs

Именице прве деклинације су женског рода. Именице мушког рода су изузетак. Мушког рода су имена мушких лица, народа, река, као и мушких занимања: Mūrēnă, Dŏlābĕllă, Scaevŏlă1, Porsenă (лична имена), Sequănă (река Сена), Hădrĭă (Јадранско море), Persă (Персијанац), agricŏlă (земљорадник), nauta(морнар), collega, pirata(гусар), poëta(песник), athleta и scriba(писар). Архаични облици генитива једнине са завршетком -ās очувани су у изразима: pater familias (домаћин), mater familias (домаћица), filia familias, filius familia. У облику за датив-аблатив множине именице dea, filia, liberta имају наставак -ābus уколико се јаве уз исти падеж именица истог корена, мушког рода које се мењају по другој деклинацији (filius, deus, libertus): deis et deabus (или deis deabusque), filiis et filiabus (или filiis filiabusque), libertis et libertabus (или libertis libertabusque). Ове именице женског рода добијају наставак -abus да би се разликовале од именица мушког рода које гласе истоветно у облику за датив-аблатив множине. Именице amphora (врч) и drachma, преузете из старогрчког језика, у генитиву множине обично имају наставак -um. Код именица сложених са -cola и -gena песници користе -um за наставак генитива множине (caelicolum, terrigenum).

Преузете грчке речи са основом на -a, најпре су се мењале по променама латинске прве деклинације. Касније, нарочито песници све више воде рачуна о грчкој промени, преузимају грчке падежне завршетке, у потпуности или делимично. Тако, поред облика који је у складу да променом прве деклинације, постоје и облици који углавном следе грчку промену:

epitomē:    ē, ēs, ae, ēn,ē, ē
Andromachē: ē (ă), ēs (ae), ae, ēn (ăm),ē (ă), ē (ā)
Orestēs:    ēs, ae, ae, ēn (ăm), ē, ē
Persēs:     ēs, ae, ae, ēn (ăm), ē, ă
Anchīsēs:   ēs, ae, ae, ēn (ăm), ē (ā, ă), ē (ā)
Aeneadēs:   ēs (ă), ae, ae, ēn (ăm), ē (ā), ē (ā)
Comētēs:    ēs (ă), ae, ae, ēn (ăm), ă, ē (ā)
Electra:    ā (ă), ae, ae, ān (ăm), ā (ă), ā
Aenĕas:     ās, ae, ae, ān (ăm), ā, ā

Осим личних имена, има око тридесет и пет оваквих именица. Грчке именице које имају множину узимају наставке латинске промене. У генитиву множине грчке именице на -ades, -ides имају наставак -um.

Номинатив једнине. Поређење са осачко-умбарским и грчким говори да је реч о гласу који је некада био дугачак по квантитету. Постоје разне претпоставке о краћењу самогласника. Неки виде узрок у утицају дволожних речи у облику јамба где је долазило до краћења дугог самогласника („закон јамба”). Други траже узрок у утицају вокатива једнине, где је завршно -a било кратко. Трећи налазе узрок у утицају именица са суфиксом -ia, где је завршно -a било кратко.

Генитив једнине. У језику старих римских писаца (Ливије Андроник, Невије) јавља се са наставком -ās. У класичном латинском овај облик се одржао само у изразима pater familias, mater familias, filia familias, filius familias.

Завршетак -ae који се налази у класичном латинском настао је краћењем самогласника двосложне групе -āī. Још се код Енија и Плаута може наћи овај наставак. Чак га и Вергилије користи када свом језику жели дати архаичну боју. Дифтонг -ai (добијен краћењем двосложне групе -āī) у класичном латинском прелази у -ae.

Датив једнине. Дативски завршетак -ae потиче од старог завршетка -ăĭ (од старијег -āĭ). До краћења је дошло по закону „vodalis ante vocalem corripitur”). На натписима се може прочитати: Fortunai Poblicai. У осачком се наилази на исти завршетак.

Акузатив једнине. Завршава се на -ăm које потиче од старијег -ām, где се дуги самогласник крати пред крајњим сугласником (сваким осим испред -s).

Аблатив једнине. Аблатив једнине је најпре имао завршетак -ād. Овај је завршетак настао аналогијом према завршетку друге деклинације *-ōd. На натписима се може наћи: sententiad, praidad. Касније, крајње -d се губило у положају иза дугог самогласника.

Локатив једнине. На натписима се може пронаћи стари локативски наставак -ai у локативском облику Romai („у Риму”). Како је у класичном језику -ai дало -ae, локатив једнине се у свом класичном облику изједначио са обликом за генитив једнине.

Номинатив и вокатив множине. Општеиталски завршетак је по сведочанствима осачких и умбарских натписа био -ās. Траг таквог завршетка се може наћи у стиху који потиче из првог века пре нове ере: laetitas insperatas. Тај стари завршетак замењен је завршетком -āi > -ai (> -ae). Може се наћи на натписима: tabelai, datai. Аналоган је наставку -oi из друге деклинације, а води порекло из заменичке промене.

Генитив множине се завршава наставком -ārŭm који произилази од наставка -āsōm. То потврђују и осачки и грчки облици. Овај наставак је преузет из заменичке промене. Стари генитив множине који се завршава на -ŭm од *-ā-ōm (са наставком -ōm из именичке промене) може се наћи у композитима на -cola и -gena: agricolum, terrigenum. Завршетак -arum могао је да настане и аналогијом према другој деклинацији.

Датив, аблатив, инструментал и локатив множине. Завршетак -īs' је настао од *-ā-īs. Натписи сведоче да је прелаз -ais у -is ишао преко међуоблика -eis: soueis=suis. Код основа које су се завршавале на -ia (нпр. gratia) јавља се правилан неконтраховани облик на -ĭīs: gratiis. Ипак, већ од Енија се могу наћи контраховани облици (Iunīs од Iuniis) и сл. У класично доба користе се напоредо и контраховани и неконтраховани облици. Акузативски наставак -ās настао је од -ans. Испред гласа s назал се губи уз дужење претходног самогласника.

Друга деклинација

По другој (o-) деклинацији у латинском језику се мењају именице и придеви мушког и средњег рода које у генитиву једнине имају наставак -i. Номинатив једнине ове деклинације указује на род. Тако су именице и придеви на -us и -er мушког рода а именице и придеви на -um средњег рода. Само једна именица се завршава на -ir (vir), а мења се као именице на -er.

Именице мушког рода на -ŭs

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	campŭs	campī
генитив	campī	campōrum
датив	campō	campīs
акузатив	campŭm	campōs
вокатив	campĕ	campī
аблатив	campō	campīs

Стандардна промена

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	lib'ĕr'	lib'r'ī
генитив	lib'r'ī	lib'r'ōrum
датив	lib'r'ō	lib'r'īs
акузатив	lib'r'ŭm	lib'r'ōs
вокатив	lib'ĕr'	lib'r'ī
аблатив	lib'r'ō	lib'r'īs

Именице које имају инфиксно -ĕ- у свим падежима

Већина именица и придева на -er губи у промени -e- из номинатива једнине. Само мали број именица и придева на -er чува тај самогласник: puer, vesper, socer, gener и оне које су сложене са -fer или -ger — armifer, signifer, armiger, Liber (име); као и придеви: liber, tener, miser, asper.¹

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	pŭer	pŭerī
генитив	pŭerī	pŭerōrum
датив	pŭerō	pŭerīs
акузатив	pŭerŭm	pŭerōs
вокатив	pŭer	pŭerī
аблатив	pŭerō	pŭerīs

Именица vĭr

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	vĭr	vĭrī
генитив	vĭrī	vĭrōrum
датив	vĭrō	vĭrīs
акузатив	vĭrŭm	vĭrōs
вокатив	vĭr	vĭrī
аблатив	vĭrō	vĭrīs

Именице средњег рода на -ŭm

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	bellŭm	bellă
генитив	bellī	bell{{{генми}}}{{{генм}}}
датив	bellō	bell{{{датми}}}{{{датм}}}
акузатив	bellŭm	bell{{{акуми}}}{{{акум}}}
вокатив	bellŭm	bell{{{вокми}}}ă
аблатив	bellō	bell{{{аблми}}}{{{аблм}}}

Именице друге промене су мушког или средњег рода. Именице мушког рода се у номинативу завршавају на -us, -er или -ir, док се именице средњег рода у номинативу једнине завршавају на -um. Именице женског рода су изузетак.

Женског рода су имена:

• стабала (зато што рађају) — fagus (буква), ornus (јасен), pirus (крушка), pinus(бор), malus(јабука), cerasus(трешња), prunus(шљива), prunus persica (бресква), populus(топола);
• имена земаља — Aegiptus;
• имена острва и градова — Delus, Corynthus, Rhodus, Pharus;
• именице: alvus (трбух), colus (преслица), humus (тло), vannus (вејалица);
• неке именице преузете из грчког: atomus (атом), diphthongus (дифтонг), dialectus (дијалекат) итд.

Средњег рода су именице: virus (отров), pelăgus (море), vulgus (светина) и користе се само у једнини.

Deus, dei, им. м. р. (бог) у номинативу множине може да гласи и dei (што је очекивани облик), али и dii и dī. Исто тако у облику за датив и аблатив множине може да гласи: deis, diis или dīs. Генитив множине може да гласи и deorum (што је очекивани облик) и deum. Вокатив једнине гласи deus. Locus, loci, им. м. р. (место) у номинативу множине може да гласи loci (што је очекивани облик) када значи „места у књизи”. Може да гласи и loca, када значи „места на земљи”. Сличан двоструки облик за множину јавља се и код именице iocus, ioci, им. м. р. (шала). Облици loca и ioca следе промену средњег рода множине друге деклинације.

Именице грчке о-деклинације преузимане су у латински језик тако што је наставак -ος' у латинском транскрибован као -us:

• Σίκελος -> Siculus
• σκόπελος -> scopulus

Касније, у класично доба песници задржавају грчке наставке -ος и -ον у транскрипцији личних имена у облицима за номинатив и акузатив:

• Dēlŏs (али и Dēlŭs), Dēlŏs, Dēlī, Dēlō, Dēlŏn, Dēlĕ, Dēlō;
• Ĭlĭŏn (али и Ĭlĭŭm), Ĭlĭŏn, Ĭlĭī, Ĭlĭō, Ĭlĭŏn, Ĭlĭŏn, Ĭlĭō.

Именице на -eus из грчког језика најпре су се мењале по промени друге деклинације, задржавајући притом грчки облик за вокатив (-u). Касније, у доба Маријала и Стација за генитив једнине користе се и транскрибовани грчки падежни облици за генитив и акузатив једнине:

• Ŏrpĕŭs, Ŏrphĕī (Ŏrphĕŏs), Ŏrphĕō, Ŏrphĕŭm (Ŏrphĕă), Ŏrphĕŭ, Ŏrphĕō

Номинатив једнине. Наставци за номинатив једнине -us и -um су настали од старијих облика -os и -om. Због слабе артикулације крајње -s и -m на натписима често недостаје: Furio, dono, pocolo. Ови наставци се одржавају до краја 3. века пре нове ере, када прелазе у класичне облике. Именице на -er и -ir су настале од облика који се завршавао на -ros: *agros > ager, *viros > vir, sacros > sacer (последњи пример постоји на натпису). Понекад се у језику јављају колебања што доводи до двоструких облика: inferus и infer, socerus и socer.

Генитив једнине. Наставак за генитив једнине је примарно -ī. Када је у језику дошло до мешања у изговору дифтонга -ei са -ī, овај облик се почео на натписима појављивати и као Romanei уместо Romani. Јављају се чак и упоредо и један и други облик: Pupili Romanei.

Код именица на -ius, завршетак -iī у генитиву једнине даје -ī. Хорације и Вергилије углавном користе као наставак -ī, а ређе и -iī. У каснијем латинском (1. век у време Домицијана (уопштавају се неконтраховани облици на -iī. Контраховани облици за генитив једнине одржавају се само у неким сталним формулама као: res manicipi nec manicipi, compendi facio итд.

Датив једнине. Стари наставак за датив једнине је -ōĭ. Акузатив једнине. Стари наставак за акузатив једнине је био -ŏm. Има га на натписима и у умбарском језику: Louciom (натпис), poplo(m) (умбарски, латински облик је populum). Због слабе артикулације крајње фонеме m често отпада па га на натписима често нема: oino, optumo == unum, optimum. У класичном језику -ŏm даје -ŭm.

Вокатив једнине. Стари вокатив једнине именица и придева је имао наставак -e. Код Плаута се може наћи облик puere. Тумачења за ову промену су: (1) губитак самогласника, (2) уједначавање са номинативом једнине и (3) апсорпција крајњег самогласника од стране фонеме r. Римски граматичари Цицероновог доба говоре о акцентовању вокатива личног имена Válĕrī (на трећем слогу од краја). То би могло да значи да овај вокатив није настао од облике *Valerie, већ да је првобитно било дуго -ī. Ипак, код Ливија Андроника се може наћи вокавив filie; умабрски има сличан вокатив: arsie sancte.

Аблатив једнине. На старим натписима се моженаћи на аблативски облик са наставком -ōd: Gnaivod, poplicod, preivatod. Иза дугог самогласника крајње -d се губи крајем 3. века п. н. е. Понекад је долазило до мешања облика за аблатив и инструментал. Траг инструменталног наставка на -ĕ се може наћи у прилозима типа certē (поред аблативског облика certō). На једном натпису се може наћи облик rected са крајњим -d који је аналогијом према аблативским облицима на -od додат инструменталу.

Номинатив и вокатив множине. Класични завршетак номинатива једнине -ī настао је од старијег -oi. Реч је о заменичком наставку које у грчком и латинском постао именички: *dominoi, λόγοι. Дифтонг -oi засведочен је и код граматичара графијом -oe: pilumnoe poploe, fescemone итд. У класичном језику -oi даје -ī преко прелазног ступња -ei који се може наћи на натписима насталим до почетка 2. века п. н. е.: foideratei, oinovorsei, virei.

Трећа деклинација

Именице на -ĭs

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	navĭs	navēs
генитив	navĭs	navĭŭm
датив	navī	navĭbŭs
акузатив	navĕm	navēs
вокатив	navĭs	navēs
аблатив	navĕ	navĭbŭs

Именице на -ēs

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	nubēs	nubēs
генитив	nubĭs	nubĭŭm
датив	nubī	nubĭbŭs
акузатив	nubĕm	nubēs
вокатив	nubēs	nubēs
аблатив	nubĕ	nubĭbŭs

Именице на -s

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	urbs	urbēs
генитив	urbĭs	urbĭŭm
датив	urbī	urbĭbŭs
акузатив	urbĕm	urbēs
вокатив	urbs	urbēs
аблатив	urbĕ	urbĭbŭs

Именице на -ĕr

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	imb'ĕr'	imb'r'ēs
генитив	imb'r'ĭs	imb'r'ĭŭm
датив	imb'r'ī	imb'r'ĭbŭs
акузатив	imb'r'ĕm	imb'r'ēs
вокатив	imb'ĕr'	imb'r'ēs
аблатив	imb'r'ĕ	imb'r'ĭbŭs

Именице на -ĕ

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	marĕ	marĭă
генитив	marĭs	marĭŭm
датив	marī	marĭbŭs
акузатив	marĕ	marĭă
вокатив	marĕ	marĭă
аблатив	marĕ	marĭbŭs

Именице на -ăl

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	anim'ăl'	anim'āl'ĭă
генитив	anim'āl'ĭs	anim'āl'ĭŭm
датив	anim'āl'ī	anim'āl'ĭbŭs
акузатив	anim'ăl'	anim'āl'ĭă
вокатив	anim'ăl'	anim'āl'ĭă
аблатив	anim'ăl'ĕ	anim'āl'ĭbŭs

Именице на -ăr

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	calc'ăr'	calc'ār'ĭă
генитив	calc'ār'ĭs	calc'ār'ĭŭm
датив	calc'ār'ī	calc'ār'ĭbŭs
акузатив	calc'ăr'	calc'ār'ĭă
вокатив	calc'ăr'	calc'ār'ĭă
аблатив	calc'ăr'ĕ	calc'ār'ĭbŭs

Именице на -ŏr, -ōrĭs

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	vict'ŏr'	vict'ōr'ēs
генитив	vict'ōr'ĭs	vict'ōr'ŭm
датив	vict'ōr'ī	vict'ōr'ĭbŭs
акузатив	vict'ōr'ĕm	vict'ōr'ēs
вокатив	vict'ŏr'	vict'ōr'ēs
аблатив	vict'ōr'ĕ	vict'ōr'ĭbŭs

Именице на -ōs, -ōrĭs

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	mō's'	mō'r'ēs
генитив	mō'r'ĭs	mō'r'ŭm
датив	mō'r'ī	mō'r'ĭbŭs
акузатив	mō'r'ĕm	mō'r'ēs
вокатив	mō'r'	mō'r'ēs
аблатив	mō'r'ĕ	mō'r'ĭbŭs

Именице на -ō, -ōnĭs

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	leō	leō'n'ēs
генитив	leō'n'ĭs	leō'n'ŭm
датив	leō'n'ī	leō'n'ĭbŭs
акузатив	leō'n'ĕm	leō'n'ēs
вокатив	leō	leō'n'ēs
аблатив	leō'n'ĕ	leō'n'ĭbŭs

Именице на -ĕr, -ĕrĭs

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	passĕr	passĕrēs
генитив	passĕrĭs	passĕrŭm
датив	passĕrī	passĕrĭbŭs
акузатив	passĕrĕm	passĕrēs
вокатив	passĕr	passĕrēs
аблатив	passĕrĕ	passĕrĭbŭs

Именице на -ĕs, -ĭtĭs

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	mil'ĕs'	mil'ĭt'ēs
генитив	mil'ĭt'ĭs	mil'ĭt'ŭm
датив	mil'ĭt'ī	mil'ĭt'ĭbŭs
акузатив	mil'ĭt'ĕm	mil'ĭt'ēs
вокатив	mil'ĕs'	mil'ĭt'ēs
аблатив	mil'ĭt'ĕ	mil'ĭt'ĭbŭs

Именице на -ĕx, -ĭcĭs

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	iud'ĕx'	iud'ĭc'ēs
генитив	iud'ĭc'ĭs	iud'ĭc'ŭm
датив	iud'ĭc'ī	iud'ĭc'ĭbŭs
акузатив	iud'ĭc'ĕm	iud'ĭc'ēs
вокатив	iud'ĕx'	iud'ĭc'ēs
аблатив	iud'ĭc'ĕ	iud'ĭc'ĭbŭs

Именице на -ās, -ātĭs

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	civitās	civitā't'ēs
генитив	civitā't'ĭs	civitā't'ŭm
датив	civitā't'ī	civitā't'ĭbŭs
акузатив	civitā't'ĕm	civitā't'ēs
вокатив	civitās	civitā't'ēs
аблатив	civitā't'ĕ	civitā't'ĭbŭs

Именице на -ăŭs, -ăŭdĭs

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	lăŭs	lăŭ'd'ēs
генитив	lăŭ'd'ĭs	lăŭ'd'ŭm
датив	lăŭ'd'ī	lăŭ'd'ĭbŭs
акузатив	lăŭ'd'ĕm	lăŭ'd'ēs
вокатив	lăŭs	lăŭ'd'ēs
аблатив	lăŭ'd'ĕ	lăŭ'd'ĭbŭs

Именице на -ūs, -ūtĭs

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	virtūs	virt'ūt'ēs
генитив	virt'ūt'ĭs	virt'ūt'ŭm
датив	virt'ūt'ī	virt'ūt'ĭbŭs
акузатив	virt'ūt'ĕm	virt'ūt'ēs
вокатив	virtūs	virt'ūt'ēs
аблатив	virt'ūt'ĕ	virt'ūt'ĭbŭs

Именице на -ūs, -ūdĭs

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	plaūs	pla'ūd'ēs
генитив	pla'ūd'ĭs	pla'ūd'ŭm
датив	pla'ūd'ī	pla'ūd'ĭbŭs
акузатив	pla'ūd'ĕm	pla'ūd'ēs
вокатив	plaūs	pla'ūd'ēs
аблатив	pla'ūd'ĕ	pla'ūd'ĭbŭs

Именице на -ĭŏ, -iōnĭs

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	natĭ'ŏ'	natĭ'ōn'ēs
генитив	natĭ'ōn'ĭs	natĭ'ōn'ŭm
датив	natĭ'ōn'ī	natĭ'ōn'ĭbŭs
акузатив	natĭ'ōn'ĕm	natĭ'ōn'ēs
вокатив	natĭ'ŏ'	natĭ'ōn'ēs
аблатив	natĭ'ōn'ĕ	natĭ'ōn'ĭbŭs

Именице на -dō, -dĭnĭs

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	fortitud'ō'	fortitud'ĭn'ēs
генитив	fortitud'ĭn'ĭs	fortitud'ĭn'ŭm
датив	fortitud'ĭn'ī	fortitud'ĭn'ĭbŭs
акузатив	fortitud'ĭn'ĕm	fortitud'ĭn'ēs
вокатив	fortitud'ō'	fortitud'ĭn'ēs
аблатив	fortitud'ĭn'ĕ	fortitud'ĭn'ĭbŭs

Именице на -gō, -gĭnĭs

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	imag'ō'	imag'ĭn'ēs
генитив	imag'ĭn'ĭs	imag'ĭn'ŭm
датив	imag'ĭn'ī	imag'ĭn'ĭbŭs
акузатив	imag'ĭn'ĕm	imag'ĭn'ēs
вокатив	imag'ō'	imag'ĭn'ēs
аблатив	imag'ĭn'ĕ	imag'ĭn'ĭbŭs

Именице на -x, -cĭs

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	pax (pacs)	pa'c'ēs
генитив	pa'c'ĭs	pa'c'ŭm
датив	pa'c'ī	pa'c'ĭbŭs
акузатив	pa'c'ĕm	pa'c'ēs
вокатив	pax (pacs)	pa'c'ēs
аблатив	pa'c'ĕ	pa'c'ĭbŭs

Именице на -x, -gĭs

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	lex (legs -> lecs)	le'g'ēs
генитив	le'g'ĭs	le'g'ŭm
датив	le'g'ī	le'g'ĭbŭs
акузатив	le'g'ĕm	le'g'ēs
вокатив	lex (legs -> lecs)	le'g'ēs
аблатив	le'g'ĕ	le'g'ĭbŭs

Именице на -ŭs, -ŏrĭs

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	corpŭs	corp'ŏr'ă
генитив	corp'ŏr'ĭs	corp'ŏr'ŭm
датив	corp'ŏr'ī	corp'ŏr'ĭbŭs
акузатив	corpŭs	corp'ŏr'ă
вокатив	corpŭs	corp'ŏr'ă
аблатив	corp'ŏr'ĕ	corp'ŏr'ĭbŭs

Именице на -ŭs, -ĕrĭs

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	genŭs	gen'ĕr'ă
генитив	gen'ĕr'ĭs	gen'ĕr'ŭm
датив	gen'ĕr'ī	gen'ĕr'ĭbŭs
акузатив	genŭs	gen'ĕr'ă
вокатив	genŭs	gen'ĕr'ă
аблатив	gen'ĕr'ĕ	gen'ĕr'ĭbŭs

Именице на -ŭr, -ŭrĭs

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	fulgŭr	fulgŭră
генитив	fulgŭrĭs	fulgŭrŭm
датив	fulgŭrī	fulgŭrĭbŭs
акузатив	fulgŭr	fulgŭră
вокатив	fulgŭr	fulgŭră
аблатив	fulgŭrĕ	fulgŭrĭbŭs

Именице на -ŭr, -ŏrĭs

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	rob'ŭr'	rob'ŏr'ă
генитив	rob'ŏr'ĭs	rob'ŏr'ŭm
датив	rob'ŏr'ī	rob'ŏr'ĭbŭs
акузатив	rob'ŭr'	rob'ŏr'ă
вокатив	rob'ŭr'	rob'ŏr'ă
аблатив	rob'ŏr'ĕ	rob'ŏr'ĭbŭs

Именице на -c, -ctĭs

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	lăc	lăc't'ă
генитив	lăc't'ĭs	lăc't'ŭm
датив	lăc't'ī	lăc't'ĭbŭs
акузатив	lăc	lăc't'ă
вокатив	lăc	lăc't'ă
аблатив	lăc't'ĕ	lăc't'ĭbŭs

Именице на -l, -llĭs

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	mĕl	mĕl'l'ă
генитив	mĕl'l'ĭs	mĕl'l'ŭm
датив	mĕl'l'ī	mĕl'l'ĭbŭs
акузатив	mĕl	mĕl'l'ă
вокатив	mĕl	mĕl'l'ă
аблатив	mĕl'l'ĕ	mĕl'l'ĭbŭs

Именице на -ĕn, -ĭnĭs

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	nom'ĕn'	nom'ĭn'ă
генитив	nom'ĭn'ĭs	nom'ĭn'ŭm
датив	nom'ĭn'ī	nom'ĭn'ĭbŭs
акузатив	nom'ĕn'	nom'ĭn'ă
вокатив	nom'ĕn'	nom'ĭn'ă
аблатив	nom'ĭn'ĕ	nom'ĭn'ĭbŭs

Именице на -ŭt, -ĭtĭs

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	cap'ŭt'	cap'ĭt'ă
генитив	cap'ĭt'ĭs	cap'ĭt'ŭm
датив	cap'ĭt'ī	cap'ĭt'ĭbŭs
акузатив	cap'ŭt'	cap'ĭt'ă
вокатив	cap'ŭt'	cap'ĭt'ă
аблатив	cap'ĭt'ĕ	cap'ĭt'ĭbŭs

Четврта деклинација

Именице мушког и женског рода на -ŭs

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	fructŭs	fructūs
генитив	fructūs	fructŭŭm
датив	fructŭī	fructĭbŭs
акузатив	fructŭm	fructūs
вокатив	fructŭs	fructūs
аблатив	fructū	fructĭbŭs

Именице средњег рода на -ū

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	genū	genŭă
генитив	genūs	genŭŭm
датив	genū	genĭbŭs
акузатив	genū	genŭă
вокатив	genū	genŭă
аблатив	genū	genĭbŭs

Пета деклинација

Именице на -ēs, -ēī

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	di'ē's	di'ē's
генитив	di'ē'ī	di'ē'rŭm
датив	di'ē'ī	di'ē'bŭs
акузатив	di'ĕ'm	di'ē's
вокатив	di'ē's	di'ē's
аблатив	di'ē'	di'ē'bŭs

Именице на -ēs, -ĕī

број — > V — падеж	једнина	множина
номинатив	r'ē's	r'ē's
генитив	r'ĕ'ī	r'ē'rŭm
датив	r'ĕ'ī	r'ē'bŭs
акузатив	r'ĕ'm	r'ē's
вокатив	r'ē's	r'ē's
аблатив	r'ē'	r'ē'bŭs

Деклинација придева

Придеви с наставцима -ŭs, -ă, -ŭm

број — >	једнина			множина
род — > V — падеж	мушки	женски	средњи	мушки	женски	средњи
номинатив	magnŭs	magnă	magnŭm	magnī	magnae	magnă
генитив	magnī	magnae	magnī	magnōrum	magnārum	magnōrum
датив	magnō	magnae	magnō	magnīs	magnīs	magnīs
акузатив	magnŭm	magnăm	magnŭm	magnōs	magnās	magnă
вокатив	magnĕ	magnă	magnŭm	magnī	magnae	magnă
аблатив	magnō	magnā	magnō	magnīs	magnīs	magnīs

Придеви с наставцима -ĕr, -ĕră, -ĕrŭm

број — >	једнина			множина
род — > V — падеж	мушки	женски	средњи	мушки	женски	средњи
номинатив	tenĕr	tenĕră	tenĕrŭm	tenĕrī	tenĕrae	tenĕră
генитив	tenĕrī	tenĕrae	tenĕrī	tenĕrōrum	tenĕrārum	tenĕrōrum
датив	tenĕrō	tenĕrae	tenĕrō	tenĕrīs	tenĕrīs	tenĕrīs
акузатив	tenĕrŭm	tenĕrăm	tenĕrŭm	tenĕrōs	tenĕrās	tenĕră
вокатив	tenĕr	tenĕră	tenĕrŭm	tenĕrī	tenĕrae	tenĕră
аблатив	tenĕrō	tenĕrā	tenĕrō	tenĕrīs	tenĕrīs	tenĕrīs

Придеви с наставцима -ĕr, -ră, -rŭm

број — >	једнина			множина
род — > V — падеж	мушки	женски	средњи	мушки	женски	средњи
номинатив	pulch'ĕr'	pulch'r'ă	pulch'r'ŭm	pulch'r'ī	pulch'r'ae	pulch'r'ă
генитив	pulch'r'ī	pulch'r'ae	pulch'r'ī	pulch'r'ōrum	pulch'r'ārum	pulch'r'ōrum
датив	pulch'r'ō	pulch'r'ae	pulch'r'ō	pulch'r'īs	pulch'r'īs	pulch'r'īs
акузатив	pulch'r'ŭm	pulch'r'ăm	pulch'r'ŭm	pulch'r'ōs	pulch'r'ās	pulch'r'ă
вокатив	pulch'ĕr'	pulch'r'ă	pulch'r'ŭm	pulch'r'ī	pulch'r'ae	pulch'r'ă
аблатив	pulch'r'ō	pulch'r'ā	pulch'r'ō	pulch'r'īs	pulch'r'īs	pulch'r'īs

Придеви с наставцима -ŭr, -ŭră, -ŭrŭm

број — >	једнина			множина
род — > V — падеж	мушки	женски	средњи	мушки	женски	средњи
номинатив	satŭr	satŭră	satŭrŭm	satŭrī	satŭrae	satŭră
генитив	satŭrī	satŭrae	satŭrī	satŭrōrum	satŭrārum	satŭrōrum
датив	satŭrō	satŭrae	satŭrō	satŭrīs	satŭrīs	satŭrīs
акузатив	satŭrŭm	satŭrăm	satŭrŭm	satŭrōs	satŭrās	satŭră
вокатив	satŭr	satŭră	satŭrŭm	satŭrī	satŭrae	satŭră
аблатив	satŭrō	satŭrā	satŭrō	satŭrīs	satŭrīs	satŭrīs

Придеви самогласничке или -i основе

Придеви који имају различит номинатив једнине

број — >	једнина			множина
род — > V — падеж	мушки	женски	средњи	мушки	женски	средњи
номинатив	ac'ĕr'	ac'r'ĭs	ac'r'ĕ	ac'r'ēs	ac'r'ēs	ac'r'ĭă
генитив	ac'r'ĭs	ac'r'ĭs	ac'r'ĭs	ac'r'ĭŭm	ac'r'ĭŭm	ac'r'ĭŭm
датив	ac'r'ī	ac'r'ī	ac'r'ī	ac'r'ĭbŭs	ac'r'ĭbŭs	ac'r'ĭbŭs
акузатив	ac'r'ĕm	ac'r'ĕm	ac'r'ĕ	ac'r'ēs	ac'r'ēs	ac'r'ĭă
вокатив	ac'ĕr'ĕ	ac'r'ĭs	ac'r'ĕ	ac'r'ēs	ac'r'ēs	ac'r'ĭă
аблатив	ac'r'ī	ac'r'ī	ac'r'ī	ac'r'ĭbŭs	ac'r'ĭbŭs	ac'r'ĭbŭs

Придеви који имају једнак номинатив једнине

број — >	једнина			множина
род — > V — падеж	мушки	женски	средњи	мушки	женски	средњи
номинатив	fortĭs	fortĭs	fortĕ	fortēs	fortēs	fortĭă
генитив	fortĭs	fortĭs	fortĭs	fortĭŭm	fortĭŭm	fortĭŭm
датив	fortī	fortī	fortī	fortĭbŭs	fortĭbŭs	fortĭbŭs
акузатив	fortĕm	fortĕm	fortĕ	fortēs	fortēs	fortĭă
вокатив	fortĭs	fortĭs	fortĕ	fortēs	fortēs	fortĭă
аблатив	fortī	fortī	fortī	fortĭbŭs	fortĭbŭs	fortĭbŭs

Придеви с наставком -c

број — >	једнина			множина
род — > V — падеж	мушки	женски	средњи	мушки	женски	средњи
номинатив	felix	felix	felix	feli'c'ēs	feli'c'ēs	feli'c'ĭă
генитив	feli'c'ĭs	feli'c'ĭs	feli'c'ĭs	feli'c'ĭŭm	feli'c'ĭŭm	feli'c'ĭŭm
датив	feli'c'ī	feli'c'ī	feli'c'ī	feli'c'ĭbŭs	feli'c'ĭbŭs	feli'c'ĭbŭs
акузатив	feli'c'ĕm	feli'c'ĕm	felix	feli'c'ēs	feli'c'ēs	feli'c'ĭă
вокатив	felix	felix	felix	feli'c'ēs	feli'c'ēs	feli'c'ĭă
аблатив	feli'c'ī	feli'c'ī	feli'c'ī	feli'c'ĭbŭs	feli'c'ĭbŭs	feli'c'ĭbŭs

Придеви с наставком -t

број — >	једнина			множина
род — > V — падеж	мушки	женски	средњи	мушки	женски	средњи
номинатив	sapiens	sapiens	sapiens	sapien't'ēs	sapien't'ēs	sapien't'ĭă
генитив	sapien't'ĭs	sapien't'ĭs	sapien't'ĭs	sapien't'ĭŭm	sapien't'ĭŭm	sapien't'ĭŭm
датив	sapien't'ī	sapien't'ī	sapien't'ī	sapien't'ĭbŭs	sapien't'ĭbŭs	sapien't'ĭbŭs
акузатив	sapien't'ĕm	sapien't'ĕ	sapiens	sapien't'ēs	sapien't'ēs	sapien't'ĭă
вокатив	sapiens	sapiens	sapiens	sapien't'ēs	sapien't'ēs	sapien't'ĭă
аблатив	sapien't'ī	sapien't'ĕ	sapien't'ī	sapien't'ĭbŭs	sapien't'ĭbŭs	sapien't'ĭbŭs

Литература

• Šijački-Manević, Bojana (1996). Gramatika latinskog jezika (на језику: српски). Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. ISBN 978-86-17-04002-2. Приступљено 8. 12. 2021.