Пређи на садржај

Димитрије Атанацковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Димитрије Атанацковић
Лични подаци
Датум рођења(1793-02-25)25. фебруар 1793.
Место рођењаСремски Карловци,  Хабзбуршка монархија
Датум смрти3. фебруар 1857.(1857-02-03) (63 год.)
Место смртиСарајево,  Османско царство

Др Димитрије Атанацковић (Сремски Карловци, 25. фебруар 1793Сарајево, 3. фебруар 1857) био је српски професор и аустријски конзул.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Породица

[уреди | уреди извор]

Потиче из имућне карловачке породице. Отац Јован био је ћурчија.[1]

Образовање

[уреди | уреди извор]

Након завршене гимназије у Карловцима студирао је филозофију у Сегедину, где је и докторирао.[1]

Професор

[уреди | уреди извор]

Од новембра 1811. до краја 1814. радио је као професор у граматикалним разредима Карловачке гимназије.[1]

Петроварадинска регимента

[уреди | уреди извор]

У пролеће 1815. распродао је имовину, напустио Карловце и пронашао нови ангажман у Петроварадинској регименти. Током тридесетих година 19. века био је секретар и тумач генерала Јураја Рукавине, заповедника дивизије у Петроварадину.[1]

Каријеру аустријског конзула започео је у Галацу, у другој половини тридесетих година 19. века. Потом је био конзул у Београду (1839-1843). У време династичких промена у Србији повучен је из Београда. По налогу кнеза Метерниха од маја до јула 1844. боравио је у БиХ у специјалној мисији. За генералног конзула у Травнику постављен је августа 1850. године. Ту се кратко задржао, и већ у септембру исте године прелази у Сарајево, где је службовао као генерални конзул до краја живота.

Сахрањен је у Сарајеву уз велике почасти,[1] на старом хришћанском гробљу код Илиџе - наводи се да је то било први пут да је у граду јавно ношен крст од почетка турске власти.[2]

Занимљивости

[уреди | уреди извор]

Димитрије Атанацковић је један од ликова у роману Омер-паша Латас Иве Андрића.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д Српски биографски речник књига 1, А-Б. Нови Сад: Матица српска. 2004. стр. 302. 
  2. ^ "Политика", 31. јул 1939
  3. ^ „Почео нови серијал предавања о истакнутим Карловчанима”. www.dnevnik.rs.