Петроварадинска регимента

Мапа петроварадинске регименте (крај 18. и почетак 19. века)

Граничар пешак и граничар стрелац испред граничарског чардака 1700-1798

Петроварадинска регимента (нем. Peterwardeiner Regiment) или Петроварадински пук била је војно-територијална јединица Војне крајине у Хабзбуршкој монархији. Постојала је током 18. и 19. века, а њеном саставу су у великом броју служили Срби. Област Петроварадинског пука обухватала је 54 квадратне миље тадашње у саставу Славонско-сремске војне крајине.

Петроварадински пук основан је 1750. године под заповедништвом Јован Монастерлије, а званичан назив био му је Petrowaradeinner National-Infantrie Regiment No 5 (од 1768. године број ове граничарске регименте био је 9.)

Регимента је у почетку имала проблема са расположивим људима за војну службу. Током Седмогодишњег рата који је избио 1756. било је 575 војника, а наком мира у Хубертсбургу 1.156 пешака и 145 хусара.

Током 1869. године, отпочео је процес етапног развојачења војно-крајишких области. Прво је 1871. године развојачено подручје старог Вараждинског генералата, чија је територија прикључена Краљевини Хрватској и Славонији. Потом је 1873. године извршено развојачење преосталог дела хрватске и славонске војне крајине, али те области нису одмах прикључене Краљевини Хрватској и Славонији, већ су добиле посебну земаљску управу, која се делила на шест крајишких окружја, од којих су три била на дотадашњем подручју славонске крајине (окружја: градишко, бродско, петроварадинско). Тада је на подручју дотадашње Петроварадинске регименте створено ново Петроварадинско окружје. Тек 1881. године, сва крајишка окружја прикључена су Краљевини Хрватској и Славонији, која је тиме добила границу на рекама Уни и Сави. У оквирима проширене Краљевине, прикључена окружја наставила су да постоје све до 1886. годинне, када је жупанијско уређење протегнуто и на те просторе, чиме је био окончан процес интеграције некадашњих крајишких области.

Види још

• Војна крајина
• Шајкашки батаљон
• Славонска војна крајина
• Петроварадинска тврђава

Литература

• Берић, Душан М. (1984). Славонска војна граница у револуцији 1848-1849. Загреб: Просвјета. 
• Valentić, Mirko (1981). Vojna krajina i pitanje njezina sjedinjenja s Hrvatskom 1849-1881. Zagreb: Centar za povijesne znanosti; Institut za historiju radničkog pokreta Hrvatske. 
• Гавриловић, Славко (1963). Срем у револуцији 1848-1849. Београд: Научно дело. 
• Гавриловић, Славко (1979). Срем од краја XVII до средине XVIII века. Нови Сад: Филозофски факултет. 
• Гавриловић, Славко (2005). „Нове војне границе у Срему, Потисју и Поморишју као примарне области миграција у Руско царство у 18. веку” (PDF). Сеоба Срба у Руско царство половином 18. века: Зборник радова. Нови Сад: Српско-украјинско друштво; Архив Војводине; Музеј града Новог Сада. стр. 19—26. 
• Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска. 
• Илић, Јелена (2015). „Славонско-сремска војна граница половиним XVIII века” (PDF). Зборник о Србима у Хрватској. 9: 57—98. 
• Planinić, Silvana (1992). „Krajiško okružno upraviteljstvo (distrikti) i krajiške imovne općine u Hrvatsko-slavonskoj krajini”. Arhivski vjesnik. 34-35 (1991-1992): 173—183.