Галац
| Галац Galaţi | |
|---|---|
Панорама Галаца | |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Жупанија | Галац |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2021. | |
| — густина | 894,19 ст./km2 |
| Агломерација (2021) | 322.501 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 26′ 00″ С; 28° 03′ 19″ И / 45.43326° С; 28.05523° И |
| Апс. висина | 50 m |
| Површина | 243,63 km2 |
| Веб-сајт | |
| www | |
Галац (рум. Galaţi — Галаци, нем. Galatz, тур. Kalas) град је у средишњој Румунији у историјској покрајини Молдавија. Управно је средиште истоимене жупаније. Галац је највећи румунски град и лука на Дунаву.
Галац са градом Браилом, 15 km удаљеним румунским велеградом, чини двограђе Кантемир. Ова урбана зона је после "Великог Букурешта" друга по величини у држави. Галац има површину од 243,63 km и у њему је, према попису из 2021, живело 217.851 становника.[2][1]
Географија
[уреди | уреди извор]Галац се налази у источном делу земље, у најјужнијем делу румунске Молдавије, који гравитира Дунаву. Град се образовао на стратешки важном месту на окуци Дунава, где његов ток из правца север-југ прелази у правац исток-запад. Близу града су и ушћа румунских река Прут и Сирет у Дунав, преко којих је град повезан са залеђем. Око града се простире Влашка низија.
Историја
[уреди | уреди извор]Галац се први пут помиње средином 14. века. Катедрала Светог Ђорђа потиче из 17. века. За време Руско-турског рата трупе генерала Михаила Каменског су 1789. спалиле Галац.
Срби у Галацу
[уреди | уреди извор]По српском путописцу Јоакиму Вујићу у 19. веку је у Галцу као трговачкој вароши било више националности, међу којима и Срба.
Купци једне бугарске књиге у том месту били су очигледно и Срби. Од 18 претплатника, чак њих 15 има српску верзију презимена.[3]
За време кратког тродневног боравка у граду, Јоаким Вујић је упознао тамошње Србе. Одсео је код домаћина грађанина Александра Живковића. Упознао је тада Василија Малова, Гавра Стефановића, Георгија и Николу Црногорчевиће, те Шпиру Ђурковић "и многе друге" - Србе у Галацу. Дућан у центру града држао је у то време и Ваљевац родом, Бранко Плавшић, који је продавао Вујићеве књиге.[4] Занимљиву књигу о великом насељавању Херцеговаца у Одеси и околини, купио је претплатом 1842. године у Галацу, исти Спиро Ђорђевић, купац Бокељ, родом из Рисна.[5]
У месту је славни српски богаташ, трговац "Капетан Миша" - Миша Анастасијевић имао своју привремену "камарашију". Била је то трговачка агенција са малом посадом поузданих чиновника: пословођа, секретар, новчар (касир), две кантарџије и чувар.[6]
Његошеву књигу о црногорском авантуристи, који се лажно представљао да је руски цар, купио је 1851. године А. Милашиновић из Галаца.[7]
Становништво
[уреди | уреди извор]| 1912. | 1930. | 1948. | 1956. | 1966. | 1977. | 1992. | 2002. | 2011. | 2021. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 71.641 | 100.611 | 80.411 | 95.646 | 151.412 | 238.292 | 326.141 | 298.861 | 249.432 | 217.851 |
Галац је осми највећи град у Румунији. На попису 2021. године имао је 217.851 становника, за 31.581 мање (-12,66%) од претходног пописа, 2011. године, на ком је било 249.432 становника.[1][8]
Према попису из 2021. већину становништва су чинили Румуни (80,74%).
Занимљивости
[уреди | уреди извор]Галац је центар румунске тешке индустрије. У граду је и највећа румунска железара („Сидекс“, део компаније Арцелор-Митал), те лука и бродоградилиште. У Галцу постоји и фабрика текстила, млинови и прерада рибе. Галац је 1974. добио универзитет.
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]
Анкона
Jesi
Бриндизи
Ковентри
Пиреј
Вухан
Песак
Limón
Хамонд
Миколајив
Севастопољ
Јалта
Скотсблаф
Мумбај
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „RPL 2021: Populația rezidentă pe sexe, pe județe, municipii, orașe, comune și sate”. recensamantromania.ro. Приступљено 1. 7. 2025.
- ^ „Volumul datelor imobilelor gestionate la nivel de UAT: Septembrie 2018”. data.gov.ro. ANCPI. 17. 12. 2018. Приступљено 1. 7. 2025.
- ^ Иван Кајданов: "Кратко начертаније на всеобшћата историја", Будим 1836. године
- ^ Јоаким Вујић: "Путешествија по Унгарији, Валахији, Молдавији, Бесарабији, Херсону и Криму", Београд 1845. године
- ^ "Казивање старих Требјешана...", Београд 1842. године
- ^ "Гласник Српског ученог друштва", Београд 71/1890.
- ^ Петар Петровић Његош: "Лажни цар Шћепан Мали", Трст 1851. године
- ^ „Cities of Romania”. pop-stat.mashke.org. Приступљено 1. 7. 2025.
- ^ „RPL 2021: Populaţia rezidentă după etnie, pe județe, municipii, orașe și comune”. recensamantromania.ro. Приступљено 1. 7. 2025.