Пређи на садржај

Галац

Координате: 45° 26′ 00″ С; 28° 03′ 19″ И / 45.43326° С; 28.05523° И / 45.43326; 28.05523
С Википедије, слободне енциклопедије
Галаци (град) преусмерава овде. За остала значења, погледајте страницу Галаци (вишезначна одредница).
Галац
Galaţi
Панорама Галаца
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Румунија
ЖупанијаГалац
Становништво
Становништво‍
 — 2021.Пад 217.851 [1]
 — густина894,19 ст./km2
Агломерација (2021)322.501
Географске карактеристике
Координате45° 26′ 00″ С; 28° 03′ 19″ И / 45.43326° С; 28.05523° И / 45.43326; 28.05523
Апс. висина50 m
Површина243,63 km2
Галац на карти Румуније
Галац
Галац
Галац на карти Румуније
Веб-сајт
www.primariagalati.ro

Галац (рум. Galaţi — Галаци, нем. Galatz, тур. Kalas) град је у средишњој Румунији у историјској покрајини Молдавија. Управно је средиште истоимене жупаније. Галац је највећи румунски град и лука на Дунаву.

Галац са градом Браилом, 15 km удаљеним румунским велеградом, чини двограђе Кантемир. Ова урбана зона је после "Великог Букурешта" друга по величини у држави. Галац има површину од 243,63 km и у њему је, према попису из 2021, живело 217.851 становника.[2][1]

Географија

[уреди | уреди извор]

Галац се налази у источном делу земље, у најјужнијем делу румунске Молдавије, који гравитира Дунаву. Град се образовао на стратешки важном месту на окуци Дунава, где његов ток из правца север-југ прелази у правац исток-запад. Близу града су и ушћа румунских река Прут и Сирет у Дунав, преко којих је град повезан са залеђем. Око града се простире Влашка низија.

Историја

[уреди | уреди извор]

Галац се први пут помиње средином 14. века. Катедрала Светог Ђорђа потиче из 17. века. За време Руско-турског рата трупе генерала Михаила Каменског су 1789. спалиле Галац.

Срби у Галацу

[уреди | уреди извор]

По српском путописцу Јоакиму Вујићу у 19. веку је у Галцу као трговачкој вароши било више националности, међу којима и Срба.

Купци једне бугарске књиге у том месту били су очигледно и Срби. Од 18 претплатника, чак њих 15 има српску верзију презимена.[3]

За време кратког тродневног боравка у граду, Јоаким Вујић је упознао тамошње Србе. Одсео је код домаћина грађанина Александра Живковића. Упознао је тада Василија Малова, Гавра Стефановића, Георгија и Николу Црногорчевиће, те Шпиру Ђурковић "и многе друге" - Србе у Галацу. Дућан у центру града држао је у то време и Ваљевац родом, Бранко Плавшић, који је продавао Вујићеве књиге.[4] Занимљиву књигу о великом насељавању Херцеговаца у Одеси и околини, купио је претплатом 1842. године у Галацу, исти Спиро Ђорђевић, купац Бокељ, родом из Рисна.[5]

У месту је славни српски богаташ, трговац "Капетан Миша" - Миша Анастасијевић имао своју привремену "камарашију". Била је то трговачка агенција са малом посадом поузданих чиновника: пословођа, секретар, новчар (касир), две кантарџије и чувар.[6]

Његошеву књигу о црногорском авантуристи, који се лажно представљао да је руски цар, купио је 1851. године А. Милашиновић из Галаца.[7]

Становништво

[уреди | уреди извор]
Демографија
1912.1930.1948.1956.1966.1977.1992.2002.2011.2021.
71.641100.61180.41195.646151.412238.292326.141298.861249.432217.851

Галац је осми највећи град у Румунији. На попису 2021. године имао је 217.851 становника, за 31.581 мање (-12,66%) од претходног пописа, 2011. године, на ком је било 249.432 становника.[1][8]

Према попису из 2021. већину становништва су чинили Румуни (80,74%).

Етнички састав према попису из 2021.‍[9]
Румуни
  
 175.897 80,74%
Роми
  
 924 0,42%
Липовани
  
 103 0,05%
Мађари
  
 82 0,04%
Грци
  
 70 0,03%
Остали
  
 361 0,17%
Непознато
  
 40.414 18,55%

Занимљивости

[уреди | уреди извор]

Галац је центар румунске тешке индустрије. У граду је и највећа румунска железара („Сидекс“, део компаније Арцелор-Митал), те лука и бродоградилиште. У Галцу постоји и фабрика текстила, млинови и прерада рибе. Галац је 1974. добио универзитет.

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „RPL 2021: Populația rezidentă pe sexe, pe județe, municipii, orașe, comune și sate”. recensamantromania.ro. Приступљено 1. 7. 2025. 
  2. ^ „Volumul datelor imobilelor gestionate la nivel de UAT: Septembrie 2018”. data.gov.ro. ANCPI. 17. 12. 2018. Приступљено 1. 7. 2025. 
  3. ^ Иван Кајданов: "Кратко начертаније на всеобшћата историја", Будим 1836. године
  4. ^ Јоаким Вујић: "Путешествија по Унгарији, Валахији, Молдавији, Бесарабији, Херсону и Криму", Београд 1845. године
  5. ^ "Казивање старих Требјешана...", Београд 1842. године
  6. ^ "Гласник Српског ученог друштва", Београд 71/1890.
  7. ^ Петар Петровић Његош: "Лажни цар Шћепан Мали", Трст 1851. године
  8. ^ „Cities of Romania”. pop-stat.mashke.org. Приступљено 1. 7. 2025. 
  9. ^ „RPL 2021: Populaţia rezidentă după etnie, pe județe, municipii, orașe și comune”. recensamantromania.ro. Приступљено 1. 7. 2025. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Икона за клице

Овај чланак везан за насеља у Румунији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Галац&oldid=30105400”