Галац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Галац
Galaţi
Galati20080617.JPG
Панорама Галаца
Административни подаци
Држава Румунија
ОкругГалац
Становништво
Становништво
 — 2011.249.432[1][2]
 — густина1.213 ст./km2
Агломерација600.000 (2006)
Географске карактеристике
Координате45°26′00″ СГШ; 28°03′19″ ИГД / 45.43326° СГШ; 28.05523° ИГД / 45.43326; 28.05523Координате: 45°26′00″ СГШ; 28°03′19″ ИГД / 45.43326° СГШ; 28.05523° ИГД / 45.43326; 28.05523
Ндм. висина50 м
Површина241,5 км2
Галац на мапи Румуније
Галац
Галац

Галац (рум. Galaţi — Галаци, нем. Galatz, тур. Kalas) град је у средишњој Румунији у историјској покрајини Молдавија. Управно је средиште истоименог округа.

Галац - нови део града
Ферибот на Дунаву код Галца
Саборна црква у Галцу

Галац је највећи румунски град и лука на Дунаву.

Галац са градом Браилом, 15 km удаљеним румунским велеградом, чини двограђе Кантемир. Ова урбана зона је после "Великог Букурешта" друга по величини у држави.

Галац има површину од 241,5 km у њему је, према попису из 2002, живело 301.854 становника.

Географија[уреди]

Галац се налази у источном делу земље, у најјужнијем делу румунске Молдавије, који гравитира Дунаву. Град се образовао на стратешки важном месту на окуци Дунава, где његов ток из правца север-југ прелази у правац исток-запад. Близу града су и ушћа румунских река Прут и Сирет у Дунав, преко којих је град повезан са залеђем. Око града се простире Влашка низија.

Историја[уреди]

Галац се први пут помиње средином 14. века. Катедрала Светог Ђорђа потиче из 17. века. За време Руско-турског рата трупе генерала Михаила Каменског су 1789. спалиле Галац.

Срби у Галацу[уреди]

Купци једне бугарске књиге у том месту били су очигледно и Срби. Од 18 претплатника, чак њих 15 има српску верзију презимена.[3]

Србин Шпиро Ђурковић познаник књижевника Јоакима Вујића, живео је 1841. године у граду Галацу.[4]

У месту је славни српски богаташ, трговац "Капетан Миша" - Миша Анастасијевић имао своју привремену "камарашију". Била је то трговачка агенција са малом посадом поузданих чиновника: пословођа, секретар, новчар (касир), две кантарџије и чувар.[5]

Занимљиву књигу о великом насељавању Херцеговаца у Одеси и околини, купио је претплатом 1842. године у Галацу, Спиро Ђорђевић, купац Бокељ, родом из Рисна.[6]

Његошеву књигу о црногорском авантуристи, који се лажно представљао да је руски цар, купио је 1851. године А. Милашиновић из Галаца.[7]

Становништво[уреди]

У односу на попис из 2002., број становника на попису из 2011. се смањио.

Демографија
1966.1977.1992.2002.2011.
151.412238.292326.141298.861249.432

Матични Румуни су најборојније становништво Галца, а од мањина има само Рома.

Занимљивости[уреди]

Галац је центар румунске тешке индустрије. У граду је и највећа румунска железара („Сидекс“, део компаније Арцелор-Митал), те лука и бродоградилиште. У Галцу постоји и фабрика текстила, млинови и прерада рибе. Галац је 1974. добио универзитет.

Референце[уреди]

  1. ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Приступљено 6. 8. 2013. 
  2. ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Приступљено 5. 8. 2013. 
  3. ^ Иван Кајданов: "Кратко начертаније на всеобшћата историја", Будим 1836. године
  4. ^ Јоаким Вујић: "Путешествија по Унгарији, Валахији, Молдавији, Бесарабији, Херсону и Криму", Београд 1845. године
  5. ^ "Гласник Српског ученог друштва", Београд 71/1890.
  6. ^ "Казивање старих Требјешана...", Београд 1842. године
  7. ^ Петар Петровић Његош: "Лажни цар Шћепан Мали", Трст 1851. године

Спољашње везе[уреди]