Пређи на садржај

Добрица Веселиновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Добрица Веселиновић
Веселиновић 2023.
Лични подаци
Датум рођења(1981-07-27)27. јул 1981.(43 год.)
Место рођењаБеоград, СР Србија, СФР Југославија
УниверзитетУниверзитет у Београду
Занимањеполитичар
политички активиста
функционер у НВО сектору
Политичка каријера
Политичка
странка

Добрица Веселиновић (Београд, 27. јул 1981) српски је политичар.

Веселиновић је бивши портпарол покрета Не давимо Београд. Тренутно врши службу једног од 4 члана Привременог органа Града Београда. Био је кандидат за градоначелника Београда на локалним изборима 2022. године. Његова листа је била трећа освојивши приближно 11 одсто гласова.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1981. године у Београду, где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.[2]

Од 2004. до 2005. био је уредник програма на „БУ радију”, радију Факултета политичких наука. Био је координатор пројекта „Нећу кесу, хоћу цегер” и кампање „Бахато паркирам” у групи грађана „КРИО” од 2008. до 2009. године. У истом периоду, био је помоћник координатора у Центру за мировне студије Факултета политичких наука у Београду.[2]

Од 2007. до 2010. био је помоћник координатора пројекта превођења и издавања књига о мировним студијама у групи грађана „Југоисток 21”. Од 2009. до 2011. радио је за групу грађана „Грађанска иницијатива” као координатор пројеката „Инфо центар” и „Студентски парламенти” и покренуо кампању „Отворено о јавним просторима”.[2]

Током 2010/2011. био је један од људи који стоје иза пројекта „Улична галерија”.

Од 2011. до 2018. био је покретач колектива „Министарство простора” које је почело да се залаже за веће учешће грађана у урбаном развоју. Током година, прерастао је из неформалног колектива, у чвориште „Института за урбану политику”, са шесторо запослених и више десетина људи укључених у бројне пројекте и иницијативе.

Од 2010. до 2012. године био је координатор пројекта „ЕкоЛог” у групи грађана „Креативна лабораторија”. Затим је од 2013. до 2014. био локални координатор пројекта „Биро Савамала”, који се спроводи у сарадњи са Универзитетом у Цириху и Гете институтом у Београду.[2]

Од 2012. до 2014. покренуо је кампању „Повратак отписаних”, која се бавила ефектима приватизације 16 биоскопа у Београду. То је резултирало заузимањем простора биоскопа Нови Биоскоп Звезда.

Године 2015. био је један од оснивача новог политичког покрета Не давимо Београд. Покрет је жестоко критиковао председника Владе Републике Србије Александра Вучића и нови пројекат Београд на води који је по њима изузетно штетан пројекат.[3] Веселиновић и покрет, организовали су бројне протесте као одговор на овај пројекат.[4]

Покрет је протестовао због рушења у Савамали које су, према речима сведока, извршили појединци са фантомкама, у ноћи између 24. и 25. априла 2016. године, а покрет је организовао 8 протеста од 11. маја 2016. до 15. фебруара 2017. године.[5][6]

Део је немачке класе 2019. и европске класе младих вођа 2020. године.[појаснити]

Веселиновић је био носилац листе покрета за изборе за одборнике Скупштине града Београда 2018. године,[7] а заузели су шесто место са 3,44 одсто гласова.[8] Покрет је у септембру 2019. најавио да ће бојкотовати предстојеће парламентарне изборе у Србији 2020. године.[9]

Заступа политички став да Србије треба да уведе санкције Русији.[10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Rezultati lokalnih izbora u Beogradu: SNS ispod 40 odsto, dvocifreni rezultat za Ujedinjene za pobedu Beograda i Moramo - IZBORI 22 - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2022-04-04. Приступљено 2022-04-04. 
  2. ^ а б в г „Dobrica Veselinović”. Istinomer (на језику: српски). Приступљено 2020-06-05. 
  3. ^ „Ugovor o Beogradu na vodi otkriva veliku prevaru”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2020-06-05. 
  4. ^ „BG: Održan protest inicijative "Ne davimo Beograd" / VIDEO”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2020-06-05. 
  5. ^ „Ni policija ne zna ko je rušio u Savamali”. N1 Srbija (на језику: српски). Архивирано из оригинала 11. 06. 2020. г. Приступљено 2020-06-05. 
  6. ^ „Šetnja kroz grad i protest zbog rušenja u Savamali”. N1 Srbija (на језику: српски). Архивирано из оригинала 10. 09. 2020. г. Приступљено 2020-06-05. 
  7. ^ „Упознајте кандидате са изборне листе Не давимо Београд”. Иницијатива Не давимо Београд (на језику: енглески). 2018-02-04. Приступљено 2020-06-05. 
  8. ^ „Konačni rezultati: SNS-u 44,99 odsto, lista oko Đilasa 18,93”. N1 Srbija (на језику: српски). Архивирано из оригинала 01. 11. 2020. г. Приступљено 2020-06-05. 
  9. ^ „Ne davimo Beograd objavio bojkot izbora”. MEDIAGROUP.RS (на језику: српски). 2019-09-24. Приступљено 2020-06-05. 
  10. ^ „Dobrica Veselinović: Srbija treba da uvede sankcije Rusiji”. web.archive.org. 2022-05-01. Архивирано из оригинала 01. 05. 2022. г. Приступљено 2024-02-20. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]