Општи избори у Србији 2022.

С Википедије, слободне енциклопедије

Општи избори у Србији 2022. биће одржани 3. априла 2022. године. На изборима ће бити изабран председник и посланици Народне скупштине.[1][2]

Првобитно је требало да се парламентарни избори одрже пре 2024. године, али је актуелни председник Александар Вучић крајем октобра 2020. најавио да ће избори бити расписани раније.[3] Поред општих, у Београду ће бити одржани и избори за градску скупштину.[1]

Позадина[уреди | уреди извор]

Од доласка Александра Вучића на власт 2012. године, Србија пати од демократског назадовања у ауторитаризам, праћеног опадањем медијских и грађанских слобода.[4][5] Године 2017, тадашњи председник Владе Вучић је убедљиво изабран за новог председника, освојивши 55% гласова.[6] Након избора, почели су масовни протести због доминантне контроле српских медија од стране Вучића и владајуће популистичке Српске напредне странке (СНС).[7][8] Вучић је потом именовао Ану Брнабић за нову председницу Владе,[9] која је у почетку била независна, али се касније придружила СНС 2019. године.[10]

Бројни владини послови покренули су почетак дуготрајних мирних антивладиних протеста који су почели крајем новембра 2018. године, названих „Један од пет милиона”.[11][12][13][14] Ови протести су значајно допринели јачем уједињењу опозиционих снага, од којих је највећи и најистакнутији био Савез за Србију (СзС),[15][16] који су од Вучића и других високих функционера захтевали да поднесу оставке.[17][18] Паралелно са тим, Вучић је 2019. године покренуо кампању „Будућност Србије”.[19] Поједине опозиционе странке и коалиције су изјавиле да ће бојкотовати следеће парламентарне изборе, наводећи да услови нису слободни и фер.[20][21] Због ових одлука, СзС је била изазвана међустраначким и коалиционим проблемима који су остали до распада коалиције у августу 2020.[22] Протести су обустављени почетком 2020. због пандемије ковида у земљи.[23]

Гласачка листа коју предводи СНС, под називом За нашу децу, успела је да освоји већину гласова и мандата на парламентарним изборима 2020. године,[24] а влада је формирана крајем октобра 2020.[25] Убрзо након завршетка избора, у земљи су избили протести, углавном у главном граду, Београду.[26] Ови антивладини протести обележени су полицијском бруталношћу и насиљем са стране власти,[27][28][29] док су демонстранти подељени на мирне и насилне.[26][30][31] Овога пута су протести углавном трајали само до јула, док су неки спорадични протести настављени до краја 2020.[32][33] У августу 2020, формирана је Удружена опозиција Србије (УОПС), као директна наследница Савеза за Србију (СзС).[22] Ова коалиција је остала нестабилна и била је изазвана многим међустраначким проблемима.[22] Због идеолошких разлика, распуштање коалиције почело је у децембру 2020. године, а до јануара 2021. је и званично распуштена.[34][35] Бивша алијанса је била подељена на два блока, један на челу са странкама левог центра, а другим са странкама десног центра.[36][37]

Изборни систем[уреди | уреди извор]

Председник Републике Србије се бира по систему у два круга и има мандат од пет година, а ограничен је на два мандата у било ком реду службе.[38][39] Ако ниједан кандидат не добије већину гласова у првом кругу, биће одржан други круг.[39] Особа која жели да постане кандидат треба да има 10.000 потписа да би постала званични кандидат.[40] Да би се кандидовала, особа мора да има најмање 18 година и не мора да буде рођени држављанин већ да има српско држављанство.[40]

250 посланика Народне скупштине бира се по затвореној листи пропорционалног система, при чему се целокупна територија Србије сматра једном изборном јединицом. Мандати се додељују по Д’Онтовом систему са изборним цензусом од 3% свих датих гласова по редоследу кандидата наведених у листи,[41] док је цензус укинут за странке етничких мањина.[40] За гласачке листиће мањина потребно је најмање 5.000 потписника да би се квалификовали за гласање, док је за не-мањинске листиће потребно 10.000.[42]

Актуелни председник Вучић расписаће парламентарне и председничке изборе 15. фебруара и 2. марта да би избори били одржани истог дана.[42] Након расписивања избора, Народна скупштина ће бити распуштена и остаће распуштена до потврђивања нове.[42]

Претходни догађаји[уреди | уреди извор]

Измене устава и закони[уреди | уреди извор]

Предлог за измену устава о основама правосуђа предложен је парламенту крајем априла,[43][44] али је потребно да се измене устава донесу на референдуму да би се у потпуности примениле.[45] Скупштина је 7. јуна прихватила предлог за измену устава,[45][46] а иако је првобитно требало да референдум буде одржан на јесен 2021. године,[47] у новембру је најављено да ће бити одржан у јануару 2022. године.[48] Скупштина је 17. септембра требало да одржи седницу поводом уставних измена, али је одложена,[49] а 22. септембра документ је утврђен и упућен председнику Народне скупштине, Ивици Дачићу.[50][51] Против измена у правосуђу изразили су се и поједини посланици из владајућих странака,[46] међу којима су посланици опозиције Шаип Камбери,[52] Владан Глишић[53] и ванпарламентарне политичке странке Двери, међу којима је њен лидер Бошко Обрадовић, Покрет слободних грађана и Зоран Лутовац.[54][55][56]

Закон о референдуму и народној иницијативи, који је на листи чекања од примене устава из 2006. године,[57][58] Народна скупштина усвојила је 11. новембра.[59] Венецијанска комисија је још 2007. године критиковала Владу Србије у вези са применом новог устава због тога што „има сва обележја исхитреног писања које није блиско претходним стандардима”, а 2020. године Европска комисија је критиковала Србију јер нема напретка у области правосуђа.[58] Након што је Народна скупштина усвојила закон, Венецијанска комисија је дала препоруке и изразила жаљење што је измена закона почела када је референдум о уставу постао неизбежан.[60] Закон ће, када буде имплементиран, заменити закон о референдуму из 1994. године,[57] а општи праг за референдум ће бити укинут.[61][62] Више невладиних организација и политичара критиковало је закон углавном због укидања цензуса и могућности злоупотребе закона у случајевима као што је Rio Tinto.[61][63][64] Петиција са 68.000 потписника упућена је Народној скупштини 24. новембра,[65][66] иако је Народна скупштина усвојила закон 25. новембра.[67][68] Дачић је навео да закон о референдуму нема везе са том корпорацијом.[69] Касније је откривено да је Вучић потписао закон о референдуму на дан његовог доношења,[70] што је потврдио да је тачно.[71]

Истовремено, расправљало се и о закону о експропријацији.[72][73] Углавном је стекао негативне утиске,[72] а према речима Бојане Новаковић, наводно ће погодити око 100.000 грађана Србије,[74] а поједини мештани су изјавили да им прети експропријација.[75] Национална конвенција Европске уније позвала је владу да повуче закон,[76] а закон су критиковали многи политичари, активисти и адвокати.[77][78][79] У Београду су 23. и 24. новембра одржани масовни протести због закона о референдуму и експропријацији.[80][81][82] Демонстранти су тражили да се закони повуку и запретили да ће,[81] ако закон о експропријацији буде спроведен, блокирати главне путеве широм Србије 27. новембра на један сат.[83][84] Министар пољопривреде Бранислав Недимовић изјавио је да ће закон о експропријацији обухватити само пројекте изградње и реконструкције,[85] док су Вучић и Брнабићева навели да то нема везе са корпорацијом Rio Tinto.[86][87] Закон је Народна скупштина усвојила 26. новембра након што је планирано да буде усвојен.[88][89][90] Дана 27. новембра, упоредо са протестима, одржане су једночасовне блокаде путева у градовима широм Србије.[91][92] Инциденти су се догодили током блокада путева, углавном због полиције и насилних група.[93][94][95] После протеста, више организација позвало је Вучића да не потпише закон о експропријацији,[96] а сам Вучић је изјавио да ће пре потписивања закона сачекати мишљење свог правног тима.[97] Масовни протести одржани су и 28. октобра.[98]

Грађанске заједнице[уреди | уреди извор]

Разговори о легализацији грађанских заједница почели су да се шире у новембру 2020. године када је министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић изјавила да би расправа о легализацији могла да почне почетком 2021.[99] Ови разговори су настављени до почетка 2021. године, а у марту Чомићева је најавила да би нацрт могао бити прослеђен посланицима до маја.[100] Чомићева је раније у фебруару најавила да ће се дијалог о грађанској заједници водити негде у будућности.[101] До дијалога још није дошло, али се очекује да буде одржан негде 2021. године,[102] док су неки чак спекулисали да је влада одустала од разговора.[103] Нацрт је послат Савету Европе у априлу 2021,[104][105] који га је позитивно оценио.[106] Током недеље поноса, која је одржана од 12. до 19. септембра,[107] организатори и учесници су изразили подршку закону о истополним грађанским заједницама,[108][109][110] а Чомићева је 16. септембра најавила да ће „грађанске заједнице бити легализоване”, али не зна када.[111]

Вучић је почетком маја изјавио да неће потписати легализацију ако Народна скупштина прихвати нацрт, наводећи да је та измена „неуставна”.[112][113][114] Потезу за легализацију грађанских заједница противиле су се друштвено-конзервативне странке и политичари, попут Двери,[115] Демократске странке Србије и ПОКС,[116] Српске радикалне странке,[117] Српске странке Заветници,[118] Владана Глишића[119][120] и Вука Јеремића.[120]

Истраживање које је спровео Civil Rights Defenders у априлу 2021. године показало је да 73% испитаника подржава ЛГБТ права,[121] али је у септембру 2021. истраживање навело да између 41% и 56% испитаника верује да је припадност ЛГБТ „болест”.[122] Насупрот томе, више од 200 интелектуалаца је изразило противљење грађанским заједницама,[123][124] док је око 1.600 академика изразило своју подршку.[124]

Међустраначки дијалози о изборним условима[уреди | уреди извор]

Дијалог између ванпарламентарних опозиционих и владиних странака за побољшање изборних услова почео је 28. априла,[125][126] док су неке странке одбиле да учествују у разговорима о изборним условима са делегатима из парламента Европске уније.[127][128] Првобитно је требало да преговори са делегатима из парламента Европске уније почну почетком јуна,[129] али је касније одложено да почну око 8. јула.[130] Дијалози радних одбора почели су 18. маја,[131] а настављени су и наредних месеци и завршени су 29. октобра.[132][133][134]

Дијалог о статусу Косова у коме је Вучић учествовао одржан је 21. јуна.[135][136] Обрадовић га је оценио „конструктивним”.[137] Дан касније, Вучић је дао изјаву у којој се захвалио лидерима странака које су учествовале у дијалогу о статусу Косова, али је истовремено критиковао опозицију која жели да учествује у дијалогу са Европском унијом.[138] Крајем јула, група Напредни савез социјалиста и демократа осудила је нападе Владе Србије на опозицију.[139]

Покровитељство са Европском унијом најављено је 7. јула,[140] а почело је два дана касније.[141] Тања Фајон, Владимир Билчик и Кнут Флекенштајн састали су се 9. јула у Београду са Вучићем,[142] а убрзо након почетка разговора, Владимир Орлић, Сандра Божић и Маријан Ристичевић су представљали СНС.[143] После састанка, делегати су поднели предлог за побољшање изборних услова.[144] Нацрт документа откривен је опозицији 1. септембра који је наишао на критичке изјаве опозиционих лидера и странака,[145][146] при чему су Драган Ђилас и Јанко Веселиновић изјавили да „није прихватљив грађанима Србије” и да им дају још једну шансу да побољшају документ.[147][148][149] Већина опозиционих лидера и неке личности из власти, попут Вучића, најавиле су да неће потписати документ ако се не побољша.[146][150][151] Вучић и Дачић су се 17. септембра поново састали са делегатима.[152][153] Ђорђе Милићевић, шеф посланичке групе Социјалистичке партије Србије, и Вучић потврдили су да су спремни да прихвате већину сугестија које су дате у документу.[154][155] Дан касније, Ђорђе Вукадиновић и чланови Народне странке коментарисали су да је документ „потпуно неприхватљив”,[156] а већина опозиционих странака изјавила је да је одбацила документ.[157][158] Политичке странке као што су Странка слободе и правде, Покрет за преокрет, Покрет слободних грађана и Демократска странка саопштиле су да су одустале од будућих дијалога јер је „Влада одбила све предлоге који се тичу избора и представљања опозиције у медијима”.[159][160] Вучић и Дачић су критиковали опозицију због приступа дијалогу.[161][162] Дачић је саопштио да је Влада прихватила предлоге о формирању тела за праћење медија и промену састава Републичке изборне комисије (РИК).[159] Дачић је 20. септембра изјавио да је окончан међустраначки дијалог уз учешће делегата из парламента Европске уније.[163]

Дачић је 27. августа најавио да ће изборни цензус остати на садашњих 3 одсто.[164] Дана 2. септембра, саопштено је да је документ о унапређењу избора представљен опозиционим странкама.[165] Лидери опозиције дали су различите одговоре на документ,[166][167][168] али су навели да ће документ изменити до 6. септембра.[165] Дана 10. септембра, одржан је четрнаести дијалог радног одбора на којем су се опозициони лидери сложили да одложе састанак потписника.[169][170] Првобитно је састанак потписника требало да буде одржан 11. септембра,[171][172] али је Саша Радуловић, лидер странке Доста је било, предложио да се потписница одложи због протеста „Еколошки устанак” и свечане прославе официра који су одржани тог дана.[170] Милош Јовановић, председник Демократске странке Србије, изјавио је 18. септембра да ће потписивање бити одржано негде у наредне две недеље,[173] иако је на наредном радном одбору који је одржан 23. октобра,[174] Дачић најавио да ће потписивање бити одржано пре 30. октобра.[175][176]

Потписница је одржана 29. октобра,[177][178] коју су потписали представници Двери, Демократске странке Србије, ПОКС, Доста је било, Здраве Србије и Српске радикалне странке.[177] Обрадовић је првобитно изјавио да неће потписати документ ако не буду испуњени сви услови,[179][180] што је изјавио и Радуловић.[181] Документом су били задовољни и остали представници опозиције.[181] У завршном документу се наводи да је минимални број прикупљених потписника за мањинске гласачке листиће одређен на 5.000,[42] већа средства добиће учесници избора,[42] укинута је обавеза полагања новчане гаранције за учеснике избора,[42] право бесплатног коришћења свих сала месних заједница за предизборне активности опозиције,[42] забрана изборне кампање десет дана пре датума избора,[42] повећане накнаде за чланове бирачких места,[42] укључујући и промене састава Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и Републичке изборне комисије (РИК) и контролни орган за спровођење споразума.[42][181] У првобитном документу унете су и неке измене у ову верзију,[166][182] али је након амандмана које је поднела опозиција, власт пристала да изврши промене у саставу РЕМ-а и РИК-а, укључујући и стварање контролног тела. Влада је одбила да одвоји изборне датуме и да промени правила гласачких листића,[165] али су понудили да не отварају путеве и фабрике недељу дана пре избора.[183]

Председнички кандидати[уреди | уреди извор]

Јавно изразили интересовање[уреди | уреди извор]

До новембра 2021. године, појединци у овој секцији су изразили интересовање да се кандидују за председника.

Остали потенцијални кандидати[уреди | уреди извор]

До новембра 2021. године, следећи људи су били предмет спекулација о њиховој потенцијалној кандидатури.

Одбили да буду кандидати[уреди | уреди извор]

Појединци у овој секцији били су предмет спекулација о њиховој могућој кандидатури, али су јавно негирали интересовање за кандидовање.

Странке и коалиције[уреди | уреди извор]

СНС и њени коалициони партнери су после парламентарних избора 2020. обезбедили супервећину у парламенту, без званичне опозиције у самом парламенту.[210] Вучић је почетком маја 2021. године упутио Александру Шапићу предлог о припајању Српског патриотског савеза (СПАС) у СНС, који је Шапић прихватио истог дана.[211][212] СПАС је у овом периоду водио међустраначке разговоре, а њен председник Шапић је саопштио да је странка распуштена 26. маја.[213][214] Шапић је 29. маја унапређен на место потпредседника СНС,[215] а потом је формирана и декларација између СПАС и СНС.[216] Почетком јуна посланици из посланичке групе СПАС прешли су у СНС.[217] СНС је крајем октобра саопштила да ће наставити сарадњу са Социјалистичком партијом Србије (СПС).[218]

Крајем 2020. године, требало је да се формира десничарска предизборна коалиција у којој би учествовали ПОКС, Народна мрежа (НМ) на челу са Владаном Глишићем, Српска странка Заветници (ССЗ) и Демократска странка Србије (ДСС),[219] али је ова коалициона идеја касније одбачена, а убрзо су формирани и потписани коалициони и партијски протокол, у јануару 2021. године десничарске странке ДСС и ПОКС потписале су споразум,[220] а у мају су са још 19 покрета и грађанских група формирале Народну демократска алтернатива (НАДА),[221] док су странке крајње деснице НМ и ССЗ потписале протокол између две странке у фебруару 2021. године.[222] Млађан Ђорђевић је изјавио да ће његов Покрет ослобођења бојкотовати изборе.[223]

У мају 2021. године, Социјалдемократска странка (СДС) на челу са Борисом Тадићем потписала је протокол са центристичком коалицијом „Толеранција”.[224] У новембру је најављено да ће Демократе Србије, огранак Демократске странке (ДС) која је формирана у фебруару 2021. године,[225] одржати заједничку седницу 27. новембра са СДС поводом њиховог припајања у странку.[226][227] Крајем маја, Нова странка (Нова) формирала је коалицију са мањим покретом на челу са Марком Бастаћем,[228] али је та коалиција касније распуштена у септембру.[229]

Заједничке листе[уреди | уреди извор]

У августу 2020. године, убрзо након парламентарних избора 2020, највећи опозициони савез, Савез за Србију, који је бојкотовао изборе,[230][231] трансформисан је у Удружену опозицију Србије.[232] Коалиција је остала подељена и касније је распуштена у децембру 2020.[233][234] Дана 14. октобра је откривено да је заједничка листа на челу са Странком слободе и правде (ССП) левог центра у процесу формирања.[235] Разговори око формирања коалиције вођени су до 23. новембра,[236][237] када је јавности саопштено да ће Странка слободе и правде, Демократска странка, Покрет за преокрет, Народна странка и Покрет слободних грађана наступити на заједничкој листи.[238][239][240] Поред ових странака, на листи се очекују ДЗВМ, Грађанска платформа, Удружени синдикати Србије „Слога”, Покрет Слободна Србија, Скупштина слободне Србије и независни политички активисти.[241] Током овог периода, лидери странака су позвали опозиционе снаге да се кандидују на заједничкој листи.[242][243][244][245] За представника гласачког листића изабрана је Мариника Тепић.[246][247]

Двери су одбиле да се придруже листи предвођеној ССП, већ су се определиле за самостално учешће,[248] али су 2. децембра формирале „Патриотски блок” са мањим десничарским странкама.[249][250] Двери су позвале и на договор о ненападању између осталих опозиционих блокова.[251] Доста је било најавили су учешће на предстојећим изборима,[252] а крајем новембра почели су да сарађују са Здравом Србијом на формирању „суверенистичког блока”.[253][254] Милан Стаматовић је навео да би блок можда могао да буде проширен на све „патриотске” странке како би све оне прешле цензус.[255]

Небојша Зеленовић, лидер Заједно за Србију формирао је коалицију под називом „Акција” у коју се придружило 28 мањих енвиронменталистичких грађанских група и политичких покрета због подршке „Зеленом споразуму за Србију”.[256][257] Александар Јовановић Ћута је средином новембра најавио учешће покрета „Еколошки устанак” на изборима,[258][259] а 14. новембра је са Зеленовићем потписао уговор о учешћу на заједничкој листи.[260][261]

Странка Главна идеологија Политичка позиција Лидер Тренутно мандата
политичке странке тренутно заступљене у парламенту
коалиција предвођена СНС популизам велики шатор Александар Вучић
180
СПСЈСЗСКП популизам велики шатор Ивица Дачић
32
Савез војвођанских Мађара мањинска политика десни центар Иштван Пастор
9
ПДДСДА мањинска политика десница Шаип Камбери
6
СППУССДПМ мањинска политика десни центар Усаме Зукорлић
5
НМССЗ српски национализам крајња десница Владан Глишић
1
главне ванпарламентарне политичке странке
Удружена опозиција антикорупција велики шатор Мариника Тепић
без мандата
Морамо зелена политика леви центар Небојша Зеленовић
СДСНова социјални либерализам центар Борис Тадић
НАДА национални конзервативизам десница Милош Јовановић
ДЈБЗС десничарски популизам десница Саша Радуловић
Патриотски блок српски национализам десница Бошко Обрадовић

Истраживања јавног мњења[уреди | уреди извор]

Парламентарни избори[уреди | уреди извор]

Агенција Датум Коалиција
предвођена СНС
СПАС СПС ССП НС ДС ПСГ Акција—ЕУ ДССПОКС ДЈБ Двери ССЗ СРС Остали Разлика
ŠSM 10. дец 2021. 49,5 7,4 16,6 7,7 2,3 2,5 1,2 2,8 0,6 7,4 32,9
Demostat 2. дец 2021. 55,0 16,0 9,0 7,0 5,0 8,0 39
Формирана коалиција ССП—НС—ДС—ПСГ, почетак еколошких протеста
Faktor plus 31. окт 2021. 58,3 9,4 5,4 2,7 1,9 1,5 4,3 3,4 1,5 2,9 1,4 7,3 48,7
Faktor plus 29. сеп 2021. 58,0 9,3 5,1 2,9 1,4 1,3 4,3 3,6 1,7 2,7 1,2 8,5 48,7
Faktor plus 3. авг 2021. 58,2 9,0 4,5 2,5 1,2 1,4 4,0 3,8 2,0 2,0 1,5 9,9 52,0
ŠSM 31. јул 2021. 53,8 7,0 6,4 4,9 1,9 1,2 3,9 2,9 1,6 1,4 1,4 13,6 46,8
Ipsos 27. јун 2021. 59,8 8,9 4,2 1,2 1,2 0,5 5,1 3,0 1,9 1,9 1,6 9,6 52,0
Faktor plus 10. мај 2021. 60,0 3,4 8,1 3,3 2,2 0,4 1,5 3,9 3,9 1,6 2,0 1,8 7,9 51,9
Ipsos 5. април 2021. 58,0 3,6 7,2 3,8 2,5 1,6 4,3 4,4 1,4 2,0 2,2 9,0 50,8
Faktor Plus 18. феб 2021. 60,3 4,2 8,3 3,2 2,4 1,5 3,7 3,8 1,5 2,2 1,4 7,5 52,0
Ipsos 1. јан 2021. 60,5 3,6 9,0 1,6 0,3 1,1 0,8 4,3 3,7 1,1 1,4 2,6 8,6 51,8
DW 19. дец 2020. 46,8 6,4 11,5 2,2 1,1 0,4 2,1 6,6 5,3 2,3 3,6 11,7 35,3
Faktor Plus 4. сеп 2020. 59,1 5,1 9,0 3,1 2,3 2,0 19,4 50,1
избори 2020. 21. јун 2020. 60,6 3,8 10,4 1,6 [а] 2,3 1,4 2,0 12,8 50,2

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ ПОКС: 2,7; ДСС: 2,24

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Izbori 3. aprila”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2021-09-02. 
  2. ^ „Nova.rs: Predsednički, parlamentarni i beogradski izbori 3. aprila”. N1 (на језику: српски). 2021-10-23. Приступљено 2021-10-23. 
  3. ^ „Vučić: Vanredni parlamentarni izbori najkasnije 3. aprila 2022.”. N1. 20. 10. 2020. 
  4. ^ Bieber, Florian (јул 2018). „Patterns of competitive authoritarianism in the Western Balkans”. East European Politics. 38 (3): 337—54. doi:10.1080/21599165.2018.1490272Слободан приступ. 
  5. ^ Maerz, Seraphine F; et al. (април 2020). „State of the world 2019: autocratization surges – resistance grows”. Democratization. 27 (6): 909—927. doi:10.1080/13510347.2020.1758670Слободан приступ. 
  6. ^ „Vučić wins Serbian Presidential elections”. balkaninsight.com. Balkan Insight. 2. 4. 2017. 
  7. ^ Da Silva, Chantal (8. 4. 2017). „Serbian protesters accuse media of turning blind eye, as anti-corruption rallies continue”. independent.co.uk. The Independent. Приступљено 9. 4. 2017. 
  8. ^ „A Serbian Election Erodes Democracy”. The New York Times. 9. 4. 2017. Приступљено 9. 4. 2017. 
  9. ^ Surk, Barbara (28. 6. 2017). „Serbia Gets Its First Female, and First Openly Gay, Premier”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 23. 6. 2020. 
  10. ^ „PM Brnabic joins Vucic's ruling Serbian Progressive Party”. N1. 10. 10. 2019. Архивирано из оригинала на датум 31. 10. 2019. Приступљено 23. 6. 2020. 
  11. ^ „Prominent Kosovo Serb politician Oliver Ivanovic killed in drive-by shooting”. The Telegraph. 16. 1. 2018. 
  12. ^ „Borku Stefanoviću razbijena glava tokom tribine u Kruševcu”. rs.n1info.com. N1. 23. 11. 2018. 
  13. ^ „Thousands protest in Serbia over attack on opposition politician”. Reuters (на језику: енглески). 2018-12-08. Приступљено 2019-01-23. 
  14. ^ „Serbians Are Fighting to Keep Democracy Alive as the Country Takes an Authoritarian Turn”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2019-01-23. 
  15. ^ „Formirana Udružena opozicija Srbije, cilj smena bahatog režima”. danas.rs. Danas. 10. 8. 2020. 
  16. ^ „Thousands march against Serbia's president for 4th week”. AP NEWS. 2018-12-29. Приступљено 2019-01-23. 
  17. ^ „Protests against Serbia's President Vucic enter sixth week”. Reuters (на језику: енглески). 2019-01-12. Приступљено 2019-01-23. 
  18. ^ RFE (2018-12-23). „Protesters Call On Serbian President To Resign”. RFE (на језику: енглески). Приступљено 2019-02-05. 
  19. ^ „Protests against President Vucic spreads throughout Serbia”. France 24. 9. 2. 2019. 
  20. ^ „Opposition Alliance for Serbia declares boycott”. N1 (на језику: енглески). 16. 9. 2019. Приступљено 2019-09-16. 
  21. ^ „Organizatori protesta "1 od 5 miliona" pozvali na bojkot izbora (VIDEO)”. Danas (на језику: српски). Приступљено 2019-09-03. 
  22. ^ а б в „Udružena opozicija Srbije – početak ne obećava”. dw.com. Deutsche Welle. 2020-08-12. 
  23. ^ „Protesti subotom se obustavljaju dok se ne popravi epidemiološka situacija”. N1. 10. 3. 2020. 
  24. ^ „IZBORI 2020: SNS ubedljiva i na Kosovu, Šapić pobedio na Novom Beogradu”. N1. 22. 6. 2020. 
  25. ^ „Vučić: Opet izbori 2022, Vlada ograničenog trajanja, Dačić na čelu Skupštine”. Radio Free Europe. 20. 10. 2020. 
  26. ^ а б „Protesti u Srbiji: Desetine povređenih i privedenih, suzavac, kamenice i pendreci i u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 7. 7. 2020. Приступљено 9. 7. 2020. 
  27. ^ „Policija na konjima ispred Skupštine, demonstranti nisu dali vatrogascima da prođu”. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 9. 7. 2020. 
  28. ^ „Video: Policija pendrecima tukla muškarce koji su mirno sedeli na klupi u beogradskom parku”. www.021.rs (на језику: енглески). 8. 7. 2020. Приступљено 9. 7. 2020. 
  29. ^ Nedeljnik.rs (8. 7. 2020). „Sergej Trifunović napadnut na protestu ispred Skupštine: "Pripadnici službe su želeli da bace ljagu na protest". Nedeljnik (на језику: енглески). Приступљено 9. 7. 2020. 
  30. ^ „Protesters storm Serb parliament over COVID curfew”. BBC News (на језику: енглески). 8. 7. 2020. Приступљено 9. 7. 2020. 
  31. ^ „U Novom Sadu okupljeni na protestu demolirali prostorije SNS-a”. Glas Javnosti. 8. 7. 2020. 
  32. ^ „Eggs and tomatoes thrown to the Assembly – Photo”. B92.net (на језику: енглески). Приступљено 14. 8. 2020. 
  33. ^ „Protest malih privrednika, bez odgovora države na njihove zahteve”. N1 Srbija (на језику: српски). 2. 12. 2020. Приступљено 26. 12. 2020. 
  34. ^ „Danas: "Zdravko Ponoš — Udružena opozicija je trenutno u blokadi". danas.rs. Danas. 19. 12. 2020. 
  35. ^ „Aleksić: Udružena opozicija Srbije više ne funkcioniše”. rtv.rs. RTV. 21. 1. 2021. 
  36. ^ „OBJAVLJENA JOŠ JEDNA PLATFORMA Narodna stranka predstavila svoje zahteve o izbornim uslovima i "oprostila se" od Udružene opozicije Srbije (UOS)”. Blic.rs. Blic. 21. 1. 2021. 
  37. ^ „Opozicija oko SSP i DS predstavila platformu za dijalog o izbornim uslovima”. inajder.net. Insajder. 13. 2. 2021. 
  38. ^ „O izborima za predsednika Republike”. www.rik.parlament.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-10-29. 
  39. ^ а б „ElectionGuide, Serbia”. electionguide.org. ElectionGuide. 2. 4. 2017. 
  40. ^ а б в „Electoral system of Serbia”. IPU. 
  41. ^ „Electoral threshold reduced to 3%”. Serbian Monitor. 13. 1. 2020. 
  42. ^ а б в г д ђ е ж з и „Detalji sporazuma Vučića i opozicije iz Skupštine”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-10-29. Приступљено 2021-10-29. 
  43. ^ „Dačić: Otvaramo dijalog i rasprave u vezi sa ustavnim promenama”. rs.n1info.com. N1. 8. 4. 2021. 
  44. ^ „Vučić: Pokrenut postupak promene Ustava, vlast se nada referendumu pre novih izbora”. N1. 16. 4. 2021. 
  45. ^ а б „Srbija, pravosuđe i evropske integracije: Zašto se menja Ustav”. bbc.com. BBC News. 7. 6. 2021. 
  46. ^ а б „Poslanici usvojili Predlog za promenu Ustava Srbije”. danas.rs. Danas. 7. 6. 2021. 
  47. ^ „Dačić: Referendum o promeni Ustava možda na jesen”. rs.n1info.com. N1. 6. 6. 2021. 
  48. ^ „Dačić: Raspisivanje referenduma o promeni Ustava najverovatnije u januaru”. N1 (на језику: српски). 2021-11-09. Приступљено 2021-11-25. 
  49. ^ „Odložena sednica na kojoj je trebalo da bude utvrđen tekst akta o promeni Ustava Srbije - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-09-21. 
  50. ^ „Utvrđen tekst o promeni Ustava”. N1 (на језику: српски). 2021-09-22. Приступљено 2021-09-29. 
  51. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Utvrđen tekst akta o promeni Ustava koji ide pred Venecijansku komisiju”. www.rts.rs. Приступљено 2021-09-29. 
  52. ^ „Predstavnici Albanaca u Srbiji za građanski a ne Ustav 'srpskog naroda'. slobodnaevropa.org. Radio Free Europe. 10. 6. 2021. 
  53. ^ „Ustavne promene: Za pripadnike vlasti neophodne, Glišić smatra – diktat iz EU”. rs.n1info.com. N1. 7. 6. 2021. 
  54. ^ „Boško Obradović pozvao građane da bojkotuju referendum o promeni Ustava”. rs.n1info.com. N1. 12. 6. 2021. 
  55. ^ „Dveri i PSG će pozvati na bojkot ustavnog referenduma”. danas.rs. Danas. 11. 6. 2021. 
  56. ^ „Lutovac: Dok se javnost bavi besmislicama, vlast sprema nelegalnu promenu Ustava”. N1 (на језику: српски). 2021-10-26. Приступљено 2021-11-25. 
  57. ^ а б Tašković, Marko. „POSLE 15 GODINA ČEKANJA Vlada usvojila Predlog zakona o referendumu kojim se UKIDA CENZUS, a civilni sektor ima TRI VELIKE ZAMERKE”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-11-25. 
  58. ^ а б „Dačić: Skupština Srbije 25. novembra o zakonu o referendumu o ustavnim promenama”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2021-11-25. 
  59. ^ „Vlada usvojila Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi”. Danas (на језику: српски). 9. 11. 2021. Приступљено 2021-11-25. 
  60. ^ „Venecijanska komisija pozdravila Zakon o referendumu, iznela i nove preporuke”. N1 (на језику: српски). 2021-11-09. Приступљено 2021-11-25. 
  61. ^ а б „Predlog o ukidanju cenzusa na referendumu: NVO strahuju od zloupotreba”. N1 (на језику: српски). 2021-11-10. Приступљено 2021-11-25. 
  62. ^ „Vlada usvojila Predlog zakona o referendumu, ukida se cenzus”. www.rts.rs. 9. 11. 2021. Приступљено 2021-11-25. 
  63. ^ „Jovanović (Narodna stranka): Zakon o referendumu priprema za Rio Tinto”. N1 (на језику: српски). 2021-11-13. Приступљено 2021-11-25. 
  64. ^ „Klačar: Ustavni referendum kao priprema vlasti za izbornu kampanju”. N1 (на језику: српски). 2021-11-19. Приступљено 2021-11-25. 
  65. ^ „Civilni sektor predao Skupštini Srbije peticiju sa 68.000 potpisa protiv Zakona o referendumu”. N1 (на језику: српски). 2021-11-24. Приступљено 2021-11-25. 
  66. ^ „Peticija sa 68.000 potpisa protiv zakona o referendumu predata Skupštini Srbije”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-11-24. Приступљено 2021-11-25. 
  67. ^ „Izglasan Zakon o referendumu”. N1 (на језику: српски). 2021-11-25. Приступљено 2021-11-25. 
  68. ^ „Skupština Srbije izglasala izmene Zakona o referendumu”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2021-11-25. 
  69. ^ „Dačić: Zakon o referendumu nema veze s Rio Tintom”. N1 (на језику: српски). 2021-11-25. Приступљено 2021-11-25. 
  70. ^ „Ukaz o proglašenju Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. 25. 11. 2021. Приступљено 2021-11-29. 
  71. ^ „Zakon o referendumu stupio na snagu, Vučić "misli da ga je potpisao". N1 (на језику: српски). 2021-11-29. Приступљено 2021-11-29. 
  72. ^ а б „Šta treba da znate o izmenama Zakona o eksproprijaciji u Srbiji”. BBC (на језику: српски). 2021-11-23. Приступљено 2021-11-25. 
  73. ^ „Izmenom Zakona o eksproprijaciji zemljište se oduzima po hitnom postupku”. Danas (на језику: српски). 18. 11. 2021. Приступљено 2021-11-25. 
  74. ^ „Novaković: Izmene zakona o eksproprijaciji legalizovaće korupciju i kolonizaciju Srbije”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 21. 11. 2021. Приступљено 2021-11-25. 
  75. ^ „Meštani Gornjih Nedeljica: Svaki dan nam se preti eksproprijacijom”. N1 (на језику: српски). 2021-11-23. Приступљено 2021-11-25. 
  76. ^ „Nacionalni konvent o EU: Povući Zakon o eksproprijaciji”. N1 (на језику: српски). 2021-11-22. Приступљено 2021-11-25. 
  77. ^ „Stevanović (SSP): Zakon o eksproprijaciji legalizuje ugrožavanje imovine, zdravlja i života ljudi”. Danas (на језику: српски). 23. 11. 2021. Приступљено 2021-11-25. 
  78. ^ „Advokati tumače izmene Zakona o eksproprijaciji: Privatna imovina na izvol'te”. Južne vesti (на језику: српски). 23. 11. 2021. Приступљено 2021-11-25. 
  79. ^ „A.Šešelj: Naprednjački režim da povuče iz procedure protivustavni Zakon o eksproprijaciji”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 25. 11. 2021. Приступљено 2021-11-25. 
  80. ^ „Protest zbog Zakona o eksproprijaciji: Pisan da Rio Tinto sprovede svoje zamisli”. N1 (на језику: српски). 2021-11-23. Приступљено 2021-11-25. 
  81. ^ а б „Na protestu zatraženo povlačenje zakona o eksproprijaciji i referendumu”. N1 (на језику: српски). 2021-11-23. Приступљено 2021-11-25. 
  82. ^ Reuters (2021-11-24). „Serbian activists rally against laws on expropriation and referendum”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-25. 
  83. ^ „Učesnici protesta: Ako budu potpisali zakone, blokiraćemo autoputeve i Srbiju”. N1 (на језику: српски). 2021-11-24. Приступљено 2021-11-25. 
  84. ^ „Ekološki ustanak poziva na blokadu puteva ukoliko prođu zakoni o eksproprijaciji”. Danas (на језику: српски). 25. 11. 2021. Приступљено 2021-11-25. 
  85. ^ „Minister says expropriation law covers construction and reconstruction”. N1 (на језику: српски). 2021-11-24. Приступљено 2021-11-25. 
  86. ^ „Vučić: Zakon o eksproprijaciji nema veze sa Rio Tintom”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 24. 11. 2021. Приступљено 2021-11-25. 
  87. ^ „Brnabić: Zakon o eksproprijaciji nije potreban Rio Tintu, oni su kupili zemlju”. N1 (на језику: српски). 2021-11-23. Приступљено 2021-11-25. 
  88. ^ „EKSKLUZIVNO! Glas saznaje: Evo koliko poslanika SNS neće glasati za Zakon o eksproprijaciji!”. Glas javnosti (на језику: српски). Приступљено 2021-11-25. 
  89. ^ „Nastavak sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini”. National Assembly of Serbia. Dom Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13. 26. 11. 2021. 
  90. ^ „Skupština Srbije usvojila Zakon o eksproprijaciji”. N1 (на језику: српски). 2021-11-26. Приступљено 2021-11-26. 
  91. ^ „Serbian anti-mining activists block bridges, roads”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-29. 
  92. ^ „Anti-government protesters block bridges, roads in Serbia”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2021-11-29. 
  93. ^ „Incidenti širom Srbije tokom blokade - ima povređenih, više učesnika uhapšeno”. N1 (на језику: српски). 2021-11-27. Приступљено 2021-11-29. 
  94. ^ „Čekić, motka, čizma: 5 najvećih negativaca i zlikovaca sa jučerašnjih blokada”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-11-28. Приступљено 2021-11-29. 
  95. ^ „Telima pred bagere i batinaše: 5 heroja blokada širom Srbije”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-11-28. Приступљено 2021-11-29. 
  96. ^ „AKS poziva Vučića da ne proglasi izmene Zakona o eksproprijaciji”. N1 (на језику: српски). 2021-11-28. Приступљено 2021-11-29. 
  97. ^ „Vučić: Očekujem mišljenje svog pravnog tima o zakonima o eksproprijaciji i referendumu”. N1 (на језику: српски). 2021-11-28. Приступљено 2021-11-29. 
  98. ^ „Završen protest, zahteva se oslobađanje Crnog: "Branio je narod od bagera". NOVA portal (на језику: српски). 2021-11-28. Приступљено 2021-11-29. 
  99. ^ „Čomić: Ministarstvo nije nadležno za politički dijalog”. rs.n1info.com. N1. 16. 11. 2020. 
  100. ^ „Čomić: Nadam se da će Zakon o istopolnim partnerstvima u maju biti pred poslanicima”. danas.rs. Danas. 7. 3. 2021. 
  101. ^ „Srbija poziva na diskusiju o istopolnim zajednicama”. slobodnaevropa.org. Radio Free Europe. 9. 2. 2021. 
  102. ^ „Ministarka Čomić: Dijalogom do manjinskih i ljudskih prava”. danas.rs. Danas. 11. 6. 2021. 
  103. ^ „Ove godine ništa od zakona o istopolnim zajednicama”. danas.rs. Danas. 19. 7. 2021. 
  104. ^ „Čomić: Nacrt zakona na oceni u Savetu Evrope”. danas.rs. Danas. 27. 4. 2021. 
  105. ^ „Zakon o istopolnim zajednicama i dalje kod eksperata Saveta Evrope”. danas.rs. Danas. 28. 5. 2021. 
  106. ^ „Savet Evrope predao Srbiji mišljenje o Nacrtu zakona o istopolnim zajednicama”. slobodnaevropa.org. Radio Free Europe. 4. 6. 2021. 
  107. ^ „Parada ponosa 18. septembra u Beogradu”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2021-09-21. 
  108. ^ „Belgrade Pride to Highlight Calls for Same Sex Union Law”. Balkan Insight (на језику: енглески). 2021-09-17. Приступљено 2021-09-21. 
  109. ^ „Zašto je važan Prajd: Korak ka društvu gde će se svakog dana šetati slobodno”. N1 (на језику: српски). 2021-09-17. Приступљено 2021-09-21. 
  110. ^ „Miletić: Zakon o istopolnim partnerstvima biće usvojen onda kada Vučić bude hteo”. N1 (на језику: српски). 2021-09-07. Приступљено 2021-09-21. 
  111. ^ „Čomić: Zakon o istopolnim zajednicama će biti usvojen, samo je pitanje kada”. N1 (на језику: српски). 2021-09-16. Приступљено 2021-09-21. 
  112. ^ „Prava LGBTI osoba "na leru" zbog Vučića”. danas.rs. Danas. 21. 5. 2021. 
  113. ^ „Vučić: Ne mogu da potpišem Zakon o istopolnim zajednicama, moram da štitim Ustav”. rs.n1info.com. N1. 1. 5. 2021. 
  114. ^ „Istopolne zajednice: Ko odlučuje jesu li po Ustavu”. nova.rs. Nova S. 4. 5. 2021. 
  115. ^ „Utisak nedelje: Kome smetaju istopolne zajednice”. rs.n1info.com. N1. 16. 5. 2021. 
  116. ^ „DSS i POKS predlažu referendum o istopolnim zajednicama”. rs.n1info.com. N1. 23. 3. 2021. 
  117. ^ „SRS se protivi zakonu o istopolnim brakovima”. rtv.rs. RTV. 11. 3. 2021. 
  118. ^ „Da li je Srbija spremna za istopolne brakove? "Desničari shvatili da ih ima u njihovim redovima...". b92.net. B92. 9. 1. 2021. 
  119. ^ „Peticija protiv predloga zakona Gordane Čomić”. standard.rs. Standard. 19. 3. 2021. 
  120. ^ а б „LGBT, istopolni brakovi i Srbija: Koja prava imaju gej ljudi - od penzije do usvajanja dece”. bbc.com. BBC. 1. 4. 2021. 
  121. ^ „Istraživanje: Srbija spremna za Zakon o istopolnim zajednicama”. danas.rs. Danas. 5. 4. 2021. 
  122. ^ „LGBT zajednica nimalo optimistična po pitanju zakona, traže i edukaciju mladih”. N1 (на језику: српски). 2021-09-16. Приступљено 2021-09-21. 
  123. ^ „Više od 200 srpskih intelektualaca hoće da se spreči zakon o istopolnim zajednicama”. b92.net. B92. 19. 3. 2021. 
  124. ^ а б „LGBTI osobe podržalo 1.600 naučnika, umetnika, novinara”. danas.rs. Danas. 23. 3. 2021. 
  125. ^ „Vučić na prvom međustranačkom dijalogu o izbornim uslovima”. danas.rs. Danas. 28. 4. 2021. 
  126. ^ „Dačić: Međustranački dijalog nakon praznika, Vučić će se odazvati pozivima za učešće”. danas.rs. Danas. 3. 5. 2021. 
  127. ^ „DIJALOG O IZBORIMA NA DVA KOLOSEKA: Deo opozicije protiv mešanja stranaca i vodiće razgovore sa vlašću bez posredovanja Evropske unije”. novosti.rs. Приступљено 2021-02-04. 
  128. ^ „Posle SNS i SPS, na razgovore idu SVM i PUPS”. danas.rs. Danas. 20. 4. 2021. 
  129. ^ „Dačić: Razgovor pod pokroviteljstvom EU o izbornim uslovima neće biti pre juna”. rs.n1info.com. N1. 2. 5. 2021. 
  130. ^ „Dačić: Dijalog uz prisustvo evroparlamentaraca verovatno oko 8. jula”. rs.n1info.com. N1. 22. 6. 2021. 
  131. ^ „Završen prvi sastanak Radne grupe za međustranački dijalog bez posrednika iz EU”. rs.n1info.com. N1. 18. 5. 2021. 
  132. ^ „Počeo novi sastanak Radne grupe za dijalog”. nova.rs. Nova S. 1. 6. 2021. 
  133. ^ „Novi sastanak Radne grupe za dijalog bez prisustva stranaca u Skupštini Srbije”. rs.n1info.com. N1. 9. 6. 2021. 
  134. ^ „Međustranački dijalog bez stranaca: O biračkom spisku, RIK-u”. nova.rs. Nova S. 18. 6. 2021. 
  135. ^ „Vučić sa delom opozicije na sastanku Radne grupe za međupartijski dijalog o Kosovu”. danas.rs. Danas. 21. 6. 2021. 
  136. ^ „Dačić: Visok stepen jedinstva o nacionalnim pitanjima”. nova.rs. Nova S. 21. 6. 2021. 
  137. ^ „Obradović: Izuzetno konstruktivan i ozbiljan sastanak sa Vučićem o Kosovu”. rs.n1info.com. N1. 21. 6. 2021. 
  138. ^ „Vučić o opoziciji i Kosovu: Samo hoće da se ratosiljaju diktatora”. danas.rs. Danas. 22. 6. 2021. 
  139. ^ „Evropski socijalisti i demokrate apeluju da vlast u Srbiji prekine sa napadima na opoziciju”. danas.rs. Danas. 23. 7. 2021. 
  140. ^ „Bilčik i Fajon: Cilj da izbori budu fer i pošteni i da opozicija ne bojkotuje”. rs.n1info.com. N1. 7. 7. 2021. 
  141. ^ „Nastavak međustranačkog dijaloga – vlast spremna, opozicija ne očekuje previše”. rs.n1info.com. N1. 8. 7. 2021. 
  142. ^ „Evroparlamentarci prvo s Vučićem pa sa opozicijom”. danas.rs. Danas. 9. 7. 2021. 
  143. ^ „Vučić na dijalog poslao Orlića, Sandru Božić i Rističevića”. nova.rs. Nova S. 9. 7. 2021. 
  144. ^ „Delegacija EP daće predlog za poboljšanje izbornih uslova, optimizam nakon runde”. rs.n1info.com. N1. 10. 7. 2021. 
  145. ^ „Posrednici iz EU usvojili nacrt radnog dokumenta za međustranački dijalog”. N1 (на језику: српски). 2021-09-01. Приступљено 2021-09-13. 
  146. ^ а б „Teško prihvatljiv za vlast i opoziciju - predlog evroparlamentaraca "podbacio". N1 (на језику: српски). 2021-09-09. Приступљено 2021-09-13. 
  147. ^ „Đilas: SSP neće potpisati dokument EP za unapređenje izbornih uslova”. N1 (на језику: српски). 2021-09-08. Приступљено 2021-09-13. 
  148. ^ „Sat otkucava, deo opozicije još veruje da predlog iz Brisela može da se popravi”. N1 (на језику: српски). 2021-09-11. Приступљено 2021-09-13. 
  149. ^ „Veselinović: Predlog evroparlamentaraca uvredljiv, pružamo im još jednu šansu”. N1 (на језику: српски). 2021-09-10. Приступљено 2021-09-13. 
  150. ^ „Zelenović: Čujem da su svi nezadovoljni, ali ne može Fajon da pobedi umesto nas”. N1 (на језику: српски). 2021-09-08. Приступљено 2021-09-13. 
  151. ^ „Narodna stranka odbacila dokument evropskih posrednika o izbornim uslovima”. N1 (на језику: српски). 2021-09-10. Приступљено 2021-09-13. 
  152. ^ „Vučić sa poslanicima Evropskog parlamenta o međustranačkom dijalogu”. N1 (на језику: српски). 2021-09-17. Приступљено 2021-09-21. 
  153. ^ „Nova runda međustranačkog dijaloga uz posredovanje evroparlamentaraca”. N1 (на језику: српски). 2021-09-17. Приступљено 2021-09-21. 
  154. ^ „Milićević: SPS spreman za konsenzus, dokument evroparlamentaraca je dobar”. N1 (на језику: српски). 2021-09-17. Приступљено 2021-09-21. 
  155. ^ „Vučić: Spremni smo da prihvatimo predloge EP, ma koliko to bilo teško za nas”. N1 (на језику: српски). 2021-09-17. Приступљено 2021-09-21. 
  156. ^ „Vukadinović: Završni dokument u dijalogu neprihvatljiv, kao koza koja čuva kupus”. N1 (на језику: српски). 2021-09-18. Приступљено 2021-09-21. 
  157. ^ „Veći deo opozicije odbacuje dokument o izbornim uslovima”. N1 (на језику: српски). 2021-09-18. Приступљено 2021-09-21. 
  158. ^ „Đilas: Bez saradnje sa opozicijom koja uđe u tela iz predloga EP”. N1 (на језику: српски). 2021-09-19. Приступљено 2021-09-21. 
  159. ^ а б „Međustranački dijalog: Vlast prihvatila formiranje tela za praćenje medija”. N1 (на језику: српски). 2021-09-18. Приступљено 2021-09-21. 
  160. ^ „Đilas: Napuštamo pregovore sa vlastima i EU”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-09-17. Приступљено 2021-09-21. 
  161. ^ „Vučić: Evroparlamentarci videli da opozicija koči međustranački dijalog”. N1 (на језику: српски). 2021-09-18. Приступљено 2021-09-21. 
  162. ^ „Dačić: Đilas tražio da se ne raspravlja o EU dokumentu, već o njegovom”. N1 (на језику: српски). 2021-09-18. Приступљено 2021-09-21. 
  163. ^ „Dačić: Međustranački dijalog je završen”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-09-20. Приступљено 2021-09-21. 
  164. ^ „Dačić: Ostaje izborni cenzus od tri odsto, dijalog bez stranaca bolje napreduje”. N1 (на језику: српски). 2021-08-27. Приступљено 2021-09-02. 
  165. ^ а б в „Predstavljena radna verzija završnog dokumenta u dijalogu, čekaju se amandmani”. N1 (на језику: српски). 2021-09-02. Приступљено 2021-09-02. 
  166. ^ а б „Mediji najavljuju spojene izbore 3. aprila, Šulkić (DSS) kaže da taj datum nije deo sporazuma - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-09-02. 
  167. ^ „Obradović o ponudi vlasti: Promene u sastavu REM-a nisu predložene”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-09-02. Приступљено 2021-09-02. 
  168. ^ „Gojković: Prijatno sam iznenađen predlogom vlasti o izbornim uslovima”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-09-02. Приступљено 2021-09-02. 
  169. ^ kaže, Goran. „Danas četrnaesti sastanak radne grupe za međustranački dijalog bez posredovanja stranaca - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-09-13. 
  170. ^ а б „Odložen sastanak opozicije sa Vučićem, dogovor još daleko - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-09-13. 
  171. ^ „TANJUG | Vladajuća većina predlaže da se predsednički izbori održe 3. aprila”. www.tanjug.rs. Приступљено 2021-09-02. 
  172. ^ „Sporazum vlasti i opozicije o izbornim uslovima moguć u septembru”. danas.rs. Danas. 11. 8. 2021. 
  173. ^ „DSS: U naredne dve nedelje sporazum s vlastima u dijalogu bez evroparlamentaraca”. N1 (на језику: српски). 2021-09-18. Приступљено 2021-09-21. 
  174. ^ „Počeo sastanak Radne grupe za međustranački dijalog - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-10-23. 
  175. ^ „Dačić: Postignut načelan dogovor u dijalogu bez posredovanja stranaca”. N1 (на језику: српски). 2021-10-23. Приступљено 2021-10-23. 
  176. ^ „Saznajemo: Izbori definitivno 3. aprila”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-10-23. Приступљено 2021-10-23. 
  177. ^ а б „Danas u Skupštini Srbije potpisivanje Sporazuma o unapređenju izbornih uslova”. Danas (на језику: српски). 29. 10. 2021. Приступљено 2021-10-29. 
  178. ^ „Potpisan Sporazum o unapređenju izbornih uslova”. N1 (на језику: српски). 2021-10-29. Приступљено 2021-10-29. 
  179. ^ „Obradović: Predstavnici Dveri neće potpisati sporazum o unapređenju izbornih uslova ukoliko ne budu ispunjeni njihovi zahtevi”. Danas (на језику: српски). 23. 10. 2021. Приступљено 2021-10-23. 
  180. ^ „Ivica Dačić: "Stranke do ponedeljka da dostave predloge za medije". www.tanjug.rs. 23. 10. 2021. Приступљено 2021-10-23. 
  181. ^ а б в „Sporazum sa vlašću: Dveri i DJB potpisali, ali nisu sasvim zadovoljni”. Danas (на језику: српски). 29. 10. 2021. Приступљено 2021-10-29. 
  182. ^ „Saznajemo: Uz redovne, i vanredni parlamentarni izbori 3. aprila”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-09-02. Приступљено 2021-09-02. 
  183. ^ „Ponuda vlasti opoziciji: Sedam dana pre izbora bez otvaranja puteva i fabrika”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-09-02. Приступљено 2021-09-02. 
  184. ^ „Miloš Jovanović saopštio da će se kandidovati za predsednika Srbije”. N1 (на језику: српски). 2021-07-04. Приступљено 2021-07-04. 
  185. ^ „Miloš Jovanović kandidat koalicije NADA za predsednika Srbije”. N1 (на језику: српски). 2021-09-10. Приступљено 2021-09-21. 
  186. ^ „Žujović: Kandidujem se za predsednika, očekujem da Vučić prizna izborni poraz mirnim putem - Politika - Dnevni list Danas”. www.danas.rs (на језику: српски). 30. 8. 2020. Приступљено 2021-01-17. 
  187. ^ „Boško Obradović kandidat za predsednika”. B92. 27. 10. 2021. 
  188. ^ „Nikola Sandulović kandidat Republikanske stranke za predsednika Srbije”. Danas (на језику: српски). 30. 10. 2021. Приступљено 2021-11-05. 
  189. ^ „Ponoš: Jedinstvo opozicije je preduslov da se kandidujem za predsednika”. N1 (на језику: српски). 2021-11-02. Приступљено 2021-11-02. 
  190. ^ „Ponoš: Preduslov da se kandidujem za predsednika je da opozicija bude jedinstvena na svim nivoima”. Danas (на језику: српски). 2. 11. 2021. Приступљено 2021-11-02. 
  191. ^ „Novinar Srđan Škoro: Kandidovaću se za predsednika Srbije”. N1 (на језику: српски). 2021-12-16. Приступљено 2021-12-16. 
  192. ^ „Mihajlović: SNS ima svog kandidata, to je predsednik Aleksandar Vučić”. N1 (на језику: српски). 2021-09-10. Приступљено 2021-09-21. 
  193. ^ „Deo članova SPS protiv ideje svog lidera - hoće li vlast imati jednog kandidata?”. N1 (на језику: српски). 2021-08-28. Приступљено 2021-09-21. 
  194. ^ „Vučić tvrdi da još ne zna da li će se kandidovati, a vodi kampanju na internetu”. N1 (на језику: српски). 2021-09-06. Приступљено 2021-09-21. 
  195. ^ „Pokret socijalista: Vulin naš kandidat za predsednika ako se Vučić ne kandiduje”. N1 (на језику: српски). 2021-05-16. Приступљено 2021-05-16. 
  196. ^ „Tadić: Ne odustajem od kandidature za predsednika”. 021 (на језику: српски). 2021-10-03. 
  197. ^ Luković, Danijela. „NEKO JE VEĆ "U IGRI", NEKO SE SAM NUDI, A NEKOGA NUDE Predsednički izbori nisu raspisani, ali je SPISAK kandidata za šefa države sve duži”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-12-14. 
  198. ^ „Zec za Nova.rs: Opozicija vodila razgovore sa mnom o kandidaturi za predsednika”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-12-14. Приступљено 2021-12-14. 
  199. ^ „Ljajić: Nisam Šećeroski da se kandidujem za predsednika, podrška Vučiću”. rs.n1info.com. N1. 3. 5. 2021. 
  200. ^ „Zelenović: Neću se kandidovati za gradonačelnika Beograda, a ni za predsednika”. N1 (на језику: српски). 2021-06-05. Приступљено 2021-06-05. 
  201. ^ „St. Protić: Vučić je hteo da bude Šešeljev đubretar”. nova.rs. Nova S. 7. 7. 2021. 
  202. ^ „Sudija Majić - Neću se kandidovati za predsednika Srbije”. N1 (на језику: српски). 2020-11-13. Приступљено 2021-11-02. 
  203. ^ „Vladika Grigorije: Političar sigurno nikada neću biti”. Danas (на језику: српски). 14. 2. 2021. Приступљено 2021-11-02. 
  204. ^ „Ивица Дачић: Нећу се кандидовати на изборима, Вучић је мој кандидат. Без дијалога ћемо доћи у ситуације да се инциденти претворе у погром”. Нова српска политичка мисао (на језику: српски). Приступљено 2021-07-19. 
  205. ^ „Jeremić: Neću se kandidovati za predsednika”. RTV. 21. 10. 2021. 
  206. ^ Milenković, Piše: Mirjana R. „Marinika Tepić: Promenila sam samo jednu stranku više od Vučića”. Dnevni list Danas. Приступљено 2021-01-07. 
  207. ^ „Siniša Kovačević: Imponuje mi što sam popularan, ali se neću kandidovati”. N1 (на језику: српски). 2021-11-26. Приступљено 2021-11-26. 
  208. ^ „Zec: Nisam nikakav kandidat za predsednika Srbije”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-12-14. Приступљено 2021-12-14. 
  209. ^ „Vladeta Janković saopštio koji su njegovi uslovi za kandidaturu na izborima”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-08. Приступљено 2022-01-14. 
  210. ^ „Serbia elections: Who's left besides Vucic?”. Deutsche Welle (на језику: енглески). 20. 6. 2020. Приступљено 2021-11-05. 
  211. ^ „Vučić saopštio: Ujediniće se SNS i Šapićev SPAS”. nova.rs. Nova S. 5. 5. 2021. 
  212. ^ „Vučić pozvao Šapića na ujedinjenje”. rts.rs. RTS. Приступљено 2021-05-05. 
  213. ^ „Šapić gasi SPAS zbog ujedinjenja sa SNS”. rs.n1info.com. N1. 26. 5. 2021. 
  214. ^ „SPAS usvojio predlog Šapića o uključenju u SNS”. danas.rs. Danas. 26. 5. 2021. 
  215. ^ „SPAS zvanično pristupio SNS, Šapić izabran za potpredsednika Glavnog odbora”. rs.n1info.com. N1. 29. 5. 2021. 
  216. ^ „Deklaracija SPAS-a i SNS”. rs.n1info.com. N1. 29. 5. 2021. 
  217. ^ „Poslanici SPAS zvanično pripojeni grupi Aleksandra Vučića”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-06-07. Приступљено 2021-10-16. 
  218. ^ „Vučić: SNS i SPS nastavljaju saradnju i u budućnosti”. N1 (на језику: српски). 2021-10-26. Приступљено 2021-10-27. 
  219. ^ „Gojković: Biračima je dosta neprincipijelnih koalicija”. danas.rs. Danas. 2. 12. 2020. 
  220. ^ „DSS i POKS potpisali Sporazum o zajedničkom delovanju”. danas.rs. Danas. 26. 1. 2021. 
  221. ^ „POKS, DSS i 19 udruženja i grupa građana potpisali koalicioni sporazum”. danas.rs. Danas. 6. 5. 2021. 
  222. ^ „Potpisan protokol o saradnji Srpske stranke Zavetnici i Narodne mreže”. danas.rs. Danas. 17. 2. 2021. 
  223. ^ „Đorđević: Pokret "Oslobođenje" neće učestvovati na parlamentarnim izborima”. N1 (на језику: српски). 2021-10-22. Приступљено 2021-11-16. 
  224. ^ „SDS i koalicija "Tolerancija" potpisale protokol o političkoj saradnji”. rs.n1info.com. N1. 23. 5. 2021. 
  225. ^ „Održan skup „Demokrata Srbije“, na čelu novog pokreta Branislav Lečić”. Insajder (на језику: српски). Insajder. Приступљено 2021-02-28. 
  226. ^ „Danas: Demokrate Srbije se utapaju u SDS”. N1 (на језику: српски). 2021-11-13. Приступљено 2021-11-16. 
  227. ^ „Demokrate Srbije utapaju se u Socijaldemokratsku stranku Borisa Tadića?”. Danas (на језику: српски). 12. 11. 2021. Приступљено 2021-11-16. 
  228. ^ „Ko se udružuje zarad izbornih koalicija?”. danas.rs. Danas. 8. 6. 2021. 
  229. ^ „Bastać napustio grupaciju oko SDS, iz SDS mu poručuju da se odluči”. Danas (на језику: српски). Приступљено 2021-11-05. 
  230. ^ „DS, SDS and SzS decide to boycott the upcoming election”. Serbian Monitor (на језику: енглески). 2019-09-16. Приступљено 2021-11-05. 
  231. ^ „Deo opozicije predstavio program za bojkot izbora u Srbiji”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2021-11-05. 
  232. ^ „Bez Dveri, Udružena opozicija ima veći potencijal od SzS”. NOVA portal (на језику: српски). 2020-08-07. Приступљено 2021-10-16. 
  233. ^ „Ponoš objasnio zašto je opozicija trenutno u blokadi”. NOVA portal (на језику: српски). 2020-12-19. Приступљено 2021-10-16. 
  234. ^ „Opozicija se još uvek deli, a vremena do izbora je sve manje”. NOVA portal (на језику: српски). 2020-12-01. Приступљено 2021-10-16. 
  235. ^ „Mediji: SSP, DS i Narodna stranka postigli dogovor o zajedničkoj listi”. N1 (на језику: српски). 2021-10-14. Приступљено 2021-10-16. 
  236. ^ „Važan dogovor SSP, DS i NS o prvih 80 na listi”. Danas (на језику: српски). Приступљено 2021-10-16. 
  237. ^ „Borko Stefanović očekuje dogovor opozicije u narednih desetak dana”. N1 (на језику: српски). 2021-11-15. Приступљено 2021-11-16. 
  238. ^ „SSP, DS, Narodna stranka i PSG postigli dogovor: Zajedno izlaze na izbore”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-11-23. Приступљено 2021-11-23. 
  239. ^ „Lutovac: Opozicija postigla načelni dogovor oko zajedničkog nastupa na izborima”. N1 (на језику: српски). 2021-11-21. Приступљено 2021-11-22. 
  240. ^ „Opozicija ima načelni dogovor oko nastupa na izborima”. Direktno (на језику: српски). Приступљено 2021-11-22. 
  241. ^ „OTKRIVAMO Ovako će opozicija podeliti kvote na izbornoj listi”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-11-24. Приступљено 2021-11-24. 
  242. ^ „Grbović: PSG najbliži zajedničkoj listi sa DS i SSP”. danas.rs. Danas. 12. 6. 2021. 
  243. ^ „Đilas: Neophodno je jedinstvo svih opozicionih snaga ako želimo promene u Srbiji”. N1 (на језику: српски). 2021-10-15. Приступљено 2021-10-23. 
  244. ^ „Đilas: SSP, DS, PSG, PZP i NS će zajedno doneti odluku o učešću na izborima”. N1 (на језику: српски). 2021-10-22. Приступљено 2021-10-23. 
  245. ^ „Jeremić veruje u dogovor opozicije: Na dobrom tragu, Narodna nema crvene linije”. N1 (на језику: српски). 2021-11-20. Приступљено 2021-11-22. 
  246. ^ „Nova: Marinika Tepić predvodi opozicionu listu, dogovoren i raspored kvota”. N1 (на језику: српски). 2021-11-24. Приступљено 2021-11-24. 
  247. ^ „Marinika Tepić zajednički kandidat opozicionog bloka u Srbiji”. balkans.aljazeera.net (на језику: босански). Приступљено 2021-11-26. 
  248. ^ „Nova.rs: Dveri samostalno izlaze na izbore, Obradović kandidat za predsednika”. N1 (на језику: српски). 2021-10-27. Приступљено 2021-11-05. 
  249. ^ „Obradović: Predvodićemo patriotsku kolonu, ne vidimo sebe u obnovljenoj DS”. Dveri (на језику: српски). Приступљено 2021-10-16. 
  250. ^ „Formiran patriotski blok, Boško Obradović kandidat za predsednika Srbije”. N1 (на језику: српски). 2021-12-02. Приступљено 2021-12-04. 
  251. ^ „Dveri predlažu "džentlmenski sporazum o nenapadanju" među kolonama u opoziciji”. N1 (на језику: српски). 2021-11-30. Приступљено 2021-12-04. 
  252. ^ „Dosta je bilo: Imaćemo svog kandidata na predsedničkim izborima”. N1 (на језику: српски). 2021-11-02. Приступљено 2021-11-05. 
  253. ^ „Stamatović i Radulović prave suverenistički blok, Dveri sebe vide kao desnu kolonu”. Danas (на језику: српски). 30. 11. 2021. Приступљено 2021-12-04. 
  254. ^ „Vodič kroz predizborne političke kolone u Srbiji”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 2021-12-03. Приступљено 2021-12-04. 
  255. ^ „Stamatović: Moguće okupljanje patriotskih opcija, jer su sve na ivici cenzusa”. N1 (на језику: српски). 2021-12-13. Приступљено 2021-12-13. 
  256. ^ „Osnovana otvorena građanska platforma "Akcija". danas.rs. Danas. 5. 6. 2021. 
  257. ^ „Zelenović osniva "zelene" u Srbiji”. danas.rs. Danas. 6. 6. 2021. 
  258. ^ „Jovanović: Pokret Ekološki ustanak izlazi na izbore na svim nivoima”. N1 (на језику: српски). 2021-11-11. Приступљено 2021-11-16. 
  259. ^ „Pokret Ekološki ustanak izlazi na izbore na svim nivoima”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 11. 11. 2021. Приступљено 2021-11-16. 
  260. ^ „Ćuta otkrio s kim će na izbore: Za ovo treba biti lud, mogao sam da ostanem superheroj”. N1 (на језику: српски). 2021-11-14. Приступљено 2021-11-16. 
  261. ^ „Zelenović i Ćuta potpisali sporazum, "zeleno-levi" blok izlazi na izbore”. N1 (на језику: српски). 2021-11-14. Приступљено 2021-11-16.