Дол (Брач)

Дол
Дол;
	Дол, римокатоличка црква
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Сплитско-далматинска
Општина	Постира
Становништво
— 2011.	130
Географске карактеристике
Координате	43° 20′ 58″ С; 16° 37′ 24″ И / 43.34933159714033° С; 16.623213782223594° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	112 m
	Дол Дол на карти Хрватске
	Дол Дол на карти Сплитско-далматинске жупаније
Остали подаци
Поштански број	21410 Постира
Позивни број	+385 21

Дол је насељено место у саставу општине Постира, на острву Брачу, Сплитско-далматинска жупанија, Република Хрватска.

Географски положај[уреди | уреди извор]

Село је смештено на северној обали острва Брача, у врху плодне долине која се протеже од мора у Постири и рачва се испред Дола на два крака: према југоистоку Привидоли и југозападу Задубја, Котолци. На месту рачвања, тридесетак метара испод земље налазе се подземна слатководна језера. Налази се на надморској висини од 100 до 130 метара. 3 км јужно од општинског средишта, са којим је повезано локалним путем.

Становништво живи од пољопривреде: маслине, виногради, мандарине. Неколицина становника ради у разним брачким фирмама, а неколико породица се бави сточарством.

Деца похађају основну школу и дечји вртић у 3 км удаљеном општинском средишту Постири. Превозе се аутобусима брачког ауто-превозника "Аутотранс-Брач".

Историја[уреди | уреди извор]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Брач.

Становништво[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, Дол је имао 130 становника.

Број становника по пописима^[1]
1857	1869	1880	1890	1900	1910	1921	1931	1948	1953	1961	1971	1981	1991	2001	2011
478	586	670	686	718	715	0	457	435	443	428	330	227	208	178	130

Напомена: У 1921. подаци су садржани у насељу Постира.

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Дол је имало 208 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Хрвати	200	96,15%
Југословени	4	1,92%
Словенци	3	1,44%
Срби	1	0,48%
укупно: 208

Знаменитости[уреди | уреди извор]

Црквица "Св. Петра" из XIV века која има најстарија звона на Брачу.
Црквица "Св. Миховила" из XI века. Улаз је направљен од староримског саркофага, a унутрашњост је украшена сликама. Црквица је некад имала и куполу, али због опасности од рушења и чињенице да ју је више пута ударио гром, купола је морала да се сруши, али је данас обновљена. Око црквице се налази више старих гробова.

Извори[уреди | уреди извор]

[1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.