Епитафи у Рогачи
Драгачевски епитафи | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Рогача (Лучани) |
Општина | Општина Лучани |
Држава | Србија |
Време настанка | 19. век |
Епитафи у Рогачи представљају значајна демографска, епиграфска и фамилијарна сведочанства преписана са надгробних споменика у драгачевском селу Рогача, Општина Лучани.[1]
Рогача
[уреди | уреди извор]Село Рогача смештено је у долини с јужне странине планине Јелице.[2] Осим Гуче са јужне стране, Рогача се граничи са атарима села Граб, Горачићи и Тијање и Турица. Кроз село пролазе два пута − стари и нови − који повезују Гучу и Чачак.
Село Рогача се под овим називом први пут помиње у турском дефтеру из 1476. године. Спискови становника од 15. века до 1863. године (када је извршен први општи попис становништва и имовине Кнежевине Србије) објављени су у публикацији Јовише Славковића „Становништво Драгачева”.[3]
У Рогачи постоје остаци два стара „грчка гробља”, са надгробним обележјима у облику неправилних стена или великих плоча од пешчара.[2] Становници Рогаче сахрањивани су у гробљу Чукар (које се сада налази у атару села Граб) и главном сеоском гробљу Црквине, прозваном по локалитету где се некада налазила сеоска богомоља.[2]
Гробље Чукар
[уреди | уреди извор]Споменик Миладину Станишићу (†1837)
[уреди | уреди извор]- 1802 године роди се Миладин Станишић пресели у вијечност 1837 Јануарија 1
- Ристо подписа[1]
Споменик Василији Дмитровић (†1843)
[уреди | уреди извор]- Овде почива ВАСИЛИЈА супруга Ивана Дмитровића поживи: 35: г, умре 6 мар: 1843: г.
- писа Милое от села Рогаче[1]
Споменик Ивану Живковићу (†1848)
[уреди | уреди извор]- ОВДЕ
- ПОЧИВА РАБЪ
- БОЖİЍ ИВАНЪ
- ЖИВКОВИЋЪ
- БЫВШИ КМЕТЪ
- ГЛАВНİИЍ Ж:С
- РОГАЧЕ ПОЖИ
- ВЫ 50. Г: УМРİЕ
- 3. АПРИ: 1848[а]
Споменик Цмиљани Живковић (†1849)
[уреди | уреди извор]- Овде почива Цмиљана кћи Г: Маиора кавалера Милована Неделковића, из Вирова, а супруга Сима сина Ивана Живковића кмета: рогачког поживе 25. Г: умре. 25. декембра 1849
- и чедо иој Арсеније поживи 4. м: умре 1848 Г.[1]
Споменик Радовану Живковићу (†1863)
[уреди | уреди извор]- ОВ:
- ДЕ ПОЧИ:
- ВА Р. БОЖ
- РАДОВАН
- ЖИВКОВİЋ
- ИЗ РОГАЧЕ
- ПОЖИВИ 37
- Г. ЯУМРЕ 12
- ЯВГУСТА
- У 1863.Г[б]
Споменик Николи Жуштрићу (†1877)
[уреди | уреди извор]- Овде
- Почiва блаже
- но упокоеньи
- рабъ божiи
- НИКОЛА +
- жуштрићъ
- изовог села Ро
- гаче: коѝ у че=
- сти Поживио
- 46. год а прес=
- тавиосе ... октом
- бра 1877. Г
- iбог даму ду:
- шу прости
- Споменуга суп
- руга његова Кр
- уна, са сином
- жiвоiнъ[в]
Споменик Маринку Достанићу (†1882)
[уреди | уреди извор]- Омили
- моји роде При
- ђите блјиже
- овде, тереците
- бог да прости
- раба божијег
- МАРИНКА+
- достанића из
- села турице,
- акоије Поживи
- јо учести 42: Г.
- апреставијосе
- увијечни Живот
- 20.фебр. 1882. Г.
- А маринкоје до
- станић пожiвијо
- код свог шурака
- тома перишића
- 10.година у рога=
- чи· Аумријеше у
- 10 дана обадва.
- Овај
- Спомен подiжему
- савка његова жена[г]
Споменик Светозару Пропадовићу (†1897)
[уреди | уреди извор]- У овом Мрачном гробу Почивају Земни остатци: нашег никад заборављеног Брата: Светозара Пропадовића, из Рогаче. Бивши Занатом калва Бакалски. И служећи у сталном кадру разболи се: у својој 22 Год. Умре 8. априла 1897. Год.
- Бог да га прости
- Овај му спомен, подигоше његова благодарна Браћа Радисав Радосав и вељко трговац из Чачка[1]
Споменик Мићу Димитријевићу (†1898)
[уреди | уреди извор]- Пред овим Ладним Спомеником Сарањен је Мићо син пок. Маринка Димитријевића из Рогаче који је погинуо од зликоваца у селу Грабу 2. Априла 1898. Год. у својих 14 Год.
- Бог да му душу прости
- Запис учини његов брат Милосав[1]
Споменик Милићу Живковићу(†1907)
[уреди | уреди извор]- Овде је сарањен Милић Живковић бив. трговац из Рогаче живе 27 година а тргујући погибе са коња код луњевачке чесме 8 маја 1907. год.[1][4]
Споменик Милуну А. Мрдаковићу (†1915)
[уреди | уреди извор]- Овде почива Милун А. Мрдаковић из Рогаче. Бивши војник пекарске чете Шумадијске дивизије I позива. Кои у рату од тешких рана своје младости од 28 год. а умро је у селу Раткову марта 1915. год и тамо је сарањен
- Запис учини његов Брат Милосав[1]
Споменик Видосаву Димитријевићу (†1916)
[уреди | уреди извор]- Пред овим Ладним Спомеником Сахрањени су Посмртни остатци Видосав син Маринка Димитријевића из Рогаче, војник 2.чете I бат. II шумадинског пука. Угинуо 24. јуна 1916. Год. на Јадранском Мору у лађама од непријатеља у својих 19 година
- Бог даму душу прости
- Спомен подиже његов Брат Милосав[1]
Споменик Радисаву Пропадовићу (†1924)
[уреди | уреди извор]- Ево гроба вечног двора који тико показује вечите земне остатке дичног Србина Радисава Пропадовића из Рогаче који часно поживи 63 Год. а престави се у вечност 16. маја 1924. год. по старом старом календару
- Бог да му опрости племениту душу
- Спомен овај подигоше му супруга Винка и синови Богољуб Јездимир и Младен и остала родбина[1]
Споменик Маринку Димитријевићу (†1926)
[уреди | уреди извор]- Пред овим Ладним Спомеником Посмртни остатци Маринка Димитријевића из Рогаче. поживи 73. г. Преставио се у Вечност 8. фебруара 1926. Год.
- Бог да му душу прости
- Спомен подиже му његов син Милосав[1]
Споменик Миладину Станишићу (†1946)
[уреди | уреди извор]- Милисав М. Димитријевић из Рогаче који поживи 61 год. Умро 1. IX 1946. Г. У рату од 1912 до 1915. Г. На Церу са медаљом.
- Бог да му душу прости
- Спомен подиже жена Пелагија и зет Тихомир[1]
Гробље Црквине
[уреди | уреди извор]Споменик Радоњи Вујовићу Симовићу (†1837) у Рогачи
[уреди | уреди извор]- 1837
- Ође почивају кости Раба Божијего Радоње Вуиовића Симовић + 18 декемврија[1]
Споменик Мијаилу Радоњићу (†1838) у Рогачи
[уреди | уреди извор]- 1838
- Зде Почива раб Божи Мијаило Радоњић 20. година Ж[1]
Споменик Луки Петровићу (†1850) у Рогачи
[уреди | уреди извор]- 1850
- овде почива Лука Петровић поживе 60 Г: умре 4 Марта
- Ови биљег удари му ж[ена] Лепосава и Радисав радов: из Живице и кћери Его Анка и Станица и Роса[1]
Споменик Радовану Зоћевићу (†1852) у Рогачи
[уреди | уреди извор]- 1852
- овде почива Радован Зоћевић Миловано: поживи 48. Г: умре 19. Ф: честно са својом супругом Пејком поживи... заедно умреше
- писа Радосав Чикириз села Ртију[1]
Споменик Јовану Драговићу (†1866) у Рогачи
[уреди | уреди извор]- овде почива Раб Бо: Иован Драговић Бивши Кмет из С[ела] рогаче Поживи 84 г. умре 20 Ф: 1866 . Г.
- оваи билег удариму Син Его кмет Паун
- писа Глишо Пуза[1]
Споменик Милисаву Радоњићу (†1867) у Рогачи
[уреди | уреди извор]- Овде су тико смирени телесни останци Раба Божиег Милисава Радоњића житеља рогачког и кмета обшт[тине] грабске: и рогачке. кои поживи чесно од своег рођења 60.Год: и преселисе у вечнос 28-г Јануара у 1867 Год.
- Бог да му душу прости
- Споменуга Иово и Милое и Милија Синови Его[1]
Споменик Мијаилу Радињићу (†1870) у Рогачи
[уреди | уреди извор]- С десне стране свог ђеда тико почива Младенац Мијаило син Јова Радоњића из Рогаче коие као ђак I разреда Слушао наук у школи Горачкои Преставиосе у најлепшем цвету од 11 год. 15 Марта у 1870 Г. На жалост свом роду...[1]
Споменик Павлу Зоћевићу (†1871) у Рогачи
[уреди | уреди извор]- Овде почива тико раб божи Павле Зоћевић Житељ рогачки бивши кмет рогачки А кои чесно и поштено Поживи 46. Год: а преселио се у вечност 14-го Марта 1871. Г:
- и бог даму душу прости и вовјеки амин
- писа Глишо Дмитрић из Котраже[1]
Споменик Миловану Радоњићу (†1900) у Рогачи
[уреди | уреди извор]- Спомен овај показује Милована Радоњића из Рогаче коије сваком Србину и Србском сину душевно пријатељ био и чесно поживио 105. Год. Престависе у вечност 14. јануара 1900. Г.
- Бог да му душу прости
- Спомен овај подиже благодарни син Светозар[1]
Крајпуташи у Рогачи
[уреди | уреди извор]Крајпуташ Кости Костатиновићу (†1876) у Рогачи
[уреди | уреди извор]- Овај биљег показује тјело покојног КОСТЕ КОСТАТИНОВИЋА из Рогаче бивши воиник II класе Трнавског баталијона кои у 36 години свога живота јуначки борећи се против турака за славу и слободу Срба у борби на Соколовици код Пазара погинуо... јулија 1876. г...[1][4]
Крајпуташ Неђељку Вилотијевићу (†1876) у Рогачи
[уреди | уреди извор]- Овај споменик показује почившег Неђељка ВИЛОТИЈЕВИЋА из Рогаче бив. воиник I-ве кла[се] десетар Трнавског баталијона које у 40 год. живота свог храбро борећи се у рату против турака за славу и отечество српско под владом књаза Милана М. Обреновића а погинуо у битци на Радојевцу 6-ог октомбра у 1876 Г. И бог да му душу прости.[1][4]
Крајпуташ Радоју К. Богдановићу (†1914) у Рогачи
[уреди | уреди извор]- Приђи ближе мили читаоче те прочитај тужни овај спомен дична Срба крабра ратоборца РАДОЈА К. БОГДАНОВИЋА из Рогаче бивши војник II позив II чета I батаљон... пука кои поживи 38 г. а погибе у Босни на Тршељу 3 авгус 1914 г. у рату србско и аустриско и тамо сарањен. Бог да му душу опрости.
- Овај подигоше му спомен супруга јелика и синови Милутин Светолик и Милосав[1]
Крајпуташ Светозару М. Живковићу (†1914) у Рогачи
[уреди | уреди извор]- Ој Србине роде стани и прочитај спомен Светозара М. Живковића. поживи 45 Год. као угледан и поштен грађанин. Ратовао од 12 [1912] до 1914.Г. погинуо 22–10–1914. Г. Бог да му душу прости.
- Овај спомен подигоше отац мајка и браћа[1]
Крајпуташ Драгоју Богдановићу (†1915) у Рогачи
[уреди | уреди извор]- Ратни друже и остали моји
- ево спомен где ми овде стоји
- покој. ДРАГОЈА БОГДАНОВИЋА из Рогаче редов 2 чете 1 батаљона 10 пука II позив рођен 1880 год. но ратујући против непријатеља и борећи се за спас отаџбине погину на Пустој реци 29. окт 1915 год.
- Спомен му подигоше Драгољуб син и Радојка супруга[1]
Крајпуташ Радовану Богдановићу (†1915) у Рогачи
[уреди | уреди извор]- О путници мили роде стани мало овде те прочитај овај натпис овде дична Срба РАДОВАНА БОГДАНОВИЋА из Рогаче бивши војник II чете I батаљон 10 пук III позив кои поживи 53 год. кои учествова у свим ратовима од 1912 год. па до 1915 год. борећи се за веру и слободу своје отаџбине и погибе 10 новембра 1915 год. на положају и тамо је сарањен. Бог да га прости.
- Овај му спомен подиже супруга Живана и синови Миленко Миливоје и Добросав[1]
Крајпуташ Велимиру Л. Драговићу (†1917) у Рогачи
[уреди | уреди извор]- Овај спомен показује краброг војника ВЕЛИМИРА Л. ДРАГОВИЋА из Рогаче поднаредника 4 чете пионирске Моравске дивизије кои проведе свог живота 38 г. участвовао у ратовима од 1912 г. па до 1917 год. где је и сарањен. Бог да му душу прости.
- Овај му спомен подиже брат Милорад и супруга Јеленка и синови Миодраг Драгољуб и Добрица[1]
Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ а б в Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- ^ Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
- ^ а б в Маринковић, Радован М. (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Међуопштински историјски архив.
Литература
[уреди | уреди извор]- Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984.
- Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир.
- Николић, Радојко (1989). Каменорезац Радосав Чикириз. Горњи Милановац: Дечје новине. ISBN 86-367-0306-9.
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Николић, Радојко (1998). Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
- Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.