Пређи на садржај

Ернан Баркос

С Википедије, слободне енциклопедије
Ернан Баркос
Баркос као играч Гремија 2015. године
Лични подаци
Пуно име Ернан Баркос
Датум рођења (1984-04-11)11. април 1984.(40 год.)
Место рођења Кордоба, Аргентина
Висина 1,89 m
Позиција нападач
Јуниорска каријера
1999—2003 Расинг Авељанеда
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2003—2009
2005—2006
2006—2007
2007—2008
2008—2009
2009—2010
2009
2010—2011
2012—2013
2013—2015
2015—2016
2016
2016
2017—2018
2018
2019
2020
2020
2021—
Расинг
Гварани
Олмедо
Црвена звезда
Хуракан
Шангај Шенхуа
Шенџен
ЛДУ Кито
Палмеирас
Гремио
Тјенцин Теда
Спортинг Лисабон
Велез Сарсфилд
ЛДУ Кито
Крузеиро
Атлетико Насионал
Башундара кингс
Месина
Алијанца Лима
3
30
43
23
17
14
14
64
29
69
29
8
11
56
14
42
-
-
33
(0)
(12)
(22)
(3)
(3)
(3)
(14)
(38)
(14)
(23)
(15)
(0)
(2)
(30)
(1)
(11)
(-)
(-)
(12)
Репрезентативна каријера**
2012 Аргентина 4 (0)
* Датум актуелизовања: 31. март 2022.
** Датум актуелизовања: 27. фебруар 2018.

Ернан Баркос (Кордоба, 4. новембар 1984) је аргентински фудбалер, који игра на позицији нападача.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Баркос је играо у млађим категоријама Расинга из Авељанеде а деби у првом тиму је имао 2004. године. Овај клуб га је слао на позајмице у парагвајски Гуарани а потом и еквадорски Олмедо где је на 43 првенствене утакмице постигао 22 гола.

У јулу 2007. Баркос је заједно са Маурисијом Молином и Франклином Саласом представљен као појачање Црвене звезде.[1][2] У Београд је стигао с ореолом једног од најбољих стрелаца Еквадора, а у црвено-белом дресу је одиграо тек 23 утакмице (скоро половину је ушао с клупе) и постигао само три гола: два у првенству против зрењанинског Баната и један у Купу Србије против Телеоптика.[3] После само једне сезоне Баркос је напустио београдске „црвено-беле”. У Звезди су га у тој сезони тренирала чак тројица тренера - Ђуровски, Косановић и Јанковић. Доста година касније, у интервју датом Вечерњим новостима, Баркос је изјавио да су главни проблеми његовог несналажења у Звезди били непознавање језика и неразумевање са појединим играчима који су га саботирали.[4] Баркосов период у Звезди је такође обележила и туча са тадашњим саиграчем Ненадом Јестровићем.[5][6] Управа клуба је тада одлучила да дисциплински казни Јестровића због нарушавања колегијалне атмосфере и дисциплине у екипи, док је Баркос прошао без санкције. Аргентинац није био кажњен јер је утврђено да не постоји његова кривица у инциденту.[7]

Након Звезде, Баркос се вратио у Аргентину и играо за Хуракан. Потом је био у Кини где је играо за Шангај и Шенџен, да би каријеру потпуно опоравио у ЛДУ Киту из Еквадора где је постигао 38 голова на 64 првенствена меча. Уследио је трансфер у бразилски Палмеирас код тренера Сколарија. Добрим партијама у дресу овог клуба је заслужио позив репрезентације Аргентине где је играо заједно са звездама аргентинског фудбала Месијем, Агвером, Игуаином и осталима.[8][9] За национални тим своје земље је одиграо четири меча током 2012. године.

Након Палмеираса, Баркос игра за бразилски Гремио где наставља да буде ефикасан, а у фебруару 2015. потписује уговор са кинеским Тјенцином. И ту је наставио са запаженим партијама и на 29 првенствених утакмица је постигао 15 голова.

Почетком фебруара 2016. године је потписао за Спортинг из Лисабона и тако се после осам година поново вратио у европски фудбал.[10] У португалском клубу је током пролећног дела сезоне 2015/16. одиграо само 8 првенствених утакмица на којима није постигао гол. У августу 2016. Спортинг га је позајмио аргентинском Велез Сарсфилду.[11] У јануару 2017. је потписао свој бивши клуб ЛДУ Кито из Еквадора.[12] Ту је поново наставио да буде ефикасан пошто је у првој сезони по повратку у овај клуб постигао 21 гол на 36 првенствених утакмица.

Палмеирас

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Молина, Салас и Баркос потписали за Црвену звезду”. pressonline.rs. 16. 7. 2007. Архивирано из оригинала 27. 02. 2018. г. Приступљено 27. 02. 2018. 
  2. ^ „Молина, Салас и Баркос стигли у Звезду!”. mondo.rs. 16. 7. 2007. Архивирано из оригинала 27. 02. 2018. г. Приступљено 27. 02. 2018. 
  3. ^ „Пират Баркос: У Звезди сам сазрео!”. mozzartsport.com. 19. 3. 2012. Архивирано из оригинала 28. 02. 2018. г. Приступљено 27. 02. 2018. 
  4. ^ „Баркос: Сам себе бих звао Варкос, играчи Звезде су саботирали странце”. novosti.rs. 16. 11. 2014. 
  5. ^ „Потукли се Јестровић и Баркос”. pressonline.rs. 8. 4. 2008. Архивирано из оригинала 28. 02. 2018. г. Приступљено 27. 02. 2018. 
  6. ^ „Ернан Баркос је мене први ударио!”. pressonline.rs. 15. 4. 2008. Архивирано из оригинала 28. 02. 2018. г. Приступљено 27. 02. 2018. 
  7. ^ „Јестровић "ударен" по џепу, Баркос без казне”. mondo.rs. 9. 4. 2008. 
  8. ^ „Баркос на списку селектора Аргентине”. novosti.rs. 2. 9. 2012. 
  9. ^ „Баркос добио позив у репрезентацију Аргентине!”. sportklub.rs. 3. 9. 2012. 
  10. ^ „У ЗВЕЗДИ СУ МУ СЕ СМЕЈАЛИ Баркос у Спортингу, откупна клаузула 60 милиона евра”. sport.blic.rs. 1. 2. 2016. 
  11. ^ „Баркос напушта Спортинг, враћа се у Аргентину”. b92.net. 7. 8. 2016. 
  12. ^ „Баркос у Еквадору”. novosti.rs. 16. 1. 2017. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]