Ернан Баркос
| Ернан Баркос | |||
|---|---|---|---|
 Баркос као играч Гремија 2015. године | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Ернан Баркос | ||
| Датум рођења | 11. април 1984. | ||
| Место рођења | Кордоба, Аргентина | ||
| Висина | 1,89 m | ||
| Позиција | нападач | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1999—2003 | Расинг Авељанеда | ||
| Сениорска каријера* | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 2003—2009 2005—2006 2006—2007 2007—2008 2008—2009 2009—2010 2009 2010—2011 2012—2013 2013—2015 2015—2016 2016 2016 2017—2018 2018 2019 2020 2020 2021— |
Расинг → Гварани → Олмедо → Црвена звезда → Хуракан → Шангај Шенхуа → Шенџен ЛДУ Кито Палмеирас Гремио Тјенцин Теда Спортинг Лисабон → Велез Сарсфилд ЛДУ Кито Крузеиро Атлетико Насионал Башундара кингс Месина Алијанца Лима |
3 30 43 23 17 14 14 64 29 69 29 8 11 56 14 42 - - 33 |
(0) (12) (22) (3) (3) (3) (14) (38) (14) (23) (15) (0) (2) (30) (1) (11) (-) (-) (12) |
| Репрезентативна каријера** | |||
| 2012 | Аргентина | 4 | (0) |
|
* Датум актуелизовања: 31. март 2022. ** Датум актуелизовања: 27. фебруар 2018. | |||
Ернан Баркос (Кордоба, 4. новембар 1984) је аргентински фудбалер, који игра на позицији нападача.
Каријера[уреди | уреди извор]
Баркос је играо у млађим категоријама Расинга из Авељанеде а деби у првом тиму је имао 2004. године. Овај клуб га је слао на позајмице у парагвајски Гуарани а потом и еквадорски Олмедо где је на 43 првенствене утакмице постигао 22 гола.
У јулу 2007. Баркос је заједно са Маурисијом Молином и Франклином Саласом представљен као појачање Црвене звезде.[1][2] У Београд је стигао с ореолом једног од најбољих стрелаца Еквадора, а у црвено-белом дресу је одиграо тек 23 утакмице (скоро половину је ушао с клупе) и постигао само три гола: два у првенству против зрењанинског Баната и један у Купу Србије против Телеоптика.[3] После само једне сезоне Баркос је напустио београдске „црвено-беле”. У Звезди су га у тој сезони тренирала чак тројица тренера - Ђуровски, Косановић и Јанковић. Доста година касније, у интервју датом Вечерњим новостима, Баркос је изјавио да су главни проблеми његовог несналажења у Звезди били непознавање језика и неразумевање са појединим играчима који су га саботирали.[4] Баркосов период у Звезди је такође обележила и туча са тадашњим саиграчем Ненадом Јестровићем.[5][6] Управа клуба је тада одлучила да дисциплински казни Јестровића због нарушавања колегијалне атмосфере и дисциплине у екипи, док је Баркос прошао без санкције. Аргентинац није био кажњен јер је утврђено да не постоји његова кривица у инциденту.[7]
Након Звезде, Баркос се вратио у Аргентину и играо за Хуракан. Потом је био у Кини где је играо за Шангај и Шенџен, да би каријеру потпуно опоравио у ЛДУ Киту из Еквадора где је постигао 38 голова на 64 првенствена меча. Уследио је трансфер у бразилски Палмеирас код тренера Сколарија. Добрим партијама у дресу овог клуба је заслужио позив репрезентације Аргентине где је играо заједно са звездама аргентинског фудбала Месијем, Агвером, Игуаином и осталима.[8][9] За национални тим своје земље је одиграо четири меча током 2012. године.
Након Палмеираса, Баркос игра за бразилски Гремио где наставља да буде ефикасан, а у фебруару 2015. потписује уговор са кинеским Тјенцином. И ту је наставио са запаженим партијама и на 29 првенствених утакмица је постигао 15 голова.
Почетком фебруара 2016. године је потписао за Спортинг из Лисабона и тако се после осам година поново вратио у европски фудбал.[10] У португалском клубу је током пролећног дела сезоне 2015/16. одиграо само 8 првенствених утакмица на којима није постигао гол. У августу 2016. Спортинг га је позајмио аргентинском Велез Сарсфилду.[11] У јануару 2017. је потписао свој бивши клуб ЛДУ Кито из Еквадора.[12] Ту је поново наставио да буде ефикасан пошто је у првој сезони по повратку у овај клуб постигао 21 гол на 36 првенствених утакмица.
Трофеји[уреди | уреди извор]
ЛДУ Кито[уреди | уреди извор]
- Првенство Еквадора (1) : 2010.
- Рекопа Судамерикана (1) : 2010.
Палмеирас[уреди | уреди извор]
- Куп Бразила (1) : 2012.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Молина, Салас и Баркос потписали за Црвену звезду”. pressonline.rs. 16. 7. 2007. Архивирано из оригинала 27. 02. 2018. г. Приступљено 27. 02. 2018.
- ^ „Молина, Салас и Баркос стигли у Звезду!”. mondo.rs. 16. 7. 2007. Архивирано из оригинала 27. 02. 2018. г. Приступљено 27. 02. 2018.
- ^ „Пират Баркос: У Звезди сам сазрео!”. mozzartsport.com. 19. 3. 2012. Архивирано из оригинала 28. 02. 2018. г. Приступљено 27. 02. 2018.
- ^ „Баркос: Сам себе бих звао Варкос, играчи Звезде су саботирали странце”. novosti.rs. 16. 11. 2014.
- ^ „Потукли се Јестровић и Баркос”. pressonline.rs. 8. 4. 2008. Архивирано из оригинала 28. 02. 2018. г. Приступљено 27. 02. 2018.
- ^ „Ернан Баркос је мене први ударио!”. pressonline.rs. 15. 4. 2008. Архивирано из оригинала 28. 02. 2018. г. Приступљено 27. 02. 2018.
- ^ „Јестровић "ударен" по џепу, Баркос без казне”. mondo.rs. 9. 4. 2008.
- ^ „Баркос на списку селектора Аргентине”. novosti.rs. 2. 9. 2012.
- ^ „Баркос добио позив у репрезентацију Аргентине!”. sportklub.rs. 3. 9. 2012.
- ^ „У ЗВЕЗДИ СУ МУ СЕ СМЕЈАЛИ Баркос у Спортингу, откупна клаузула 60 милиона евра”. sport.blic.rs. 1. 2. 2016.
- ^ „Баркос напушта Спортинг, враћа се у Аргентину”. b92.net. 7. 8. 2016.
- ^ „Баркос у Еквадору”. novosti.rs. 16. 1. 2017.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Ернан Баркос на сајту National Football Teams (језик: енглески)
- Ернан Баркос на сајту Soccerway (језик: енглески)
- Ернан Баркос на сајту Transfermarkt (језик: енглески)