Змијокори хозое јавор
| Змијокори хозое јавор | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | Acer
|
| Биномно име | |
| Acer capillipes [[Maxim.]]
| |
.jpg)
Змијокори хозое јавор (Acer capillipes Maxim.) припада роду јавора (Acer што је назив за јавор код старих Римљана изведен из придева acer, acris = оштар због зашиљених режњева листа[1]), а епитет значи танке стопе (capillus = влас и pes = стопало) због танких дршки плодних скупина. На јапанском овај јавор се зове хозоекаеде (ホソエカエデ), а на енглеском говорном подручју знан је као Kyushu Maple или Red Snakebark Maple и спада у групу такозваних змијокорих (Snakebark) јавора којима је главна карактеристика кора са уздужним белим линијама.
Опис врсте[уреди | уреди извор]
Мало округласто листопадно дрво које у природи нарасте до висине од 10-15 m, у ретким случајевима и до 20 m. Најчешће се грана у вишеструко стабло врло ниско, тик изнад земље. Дугачке, витке, радијално постављене гране формирају релативно прозрачну круну у облику вазе. Корен је плитак и широко распрострт. Карактеристична кора по којој је овај јавор и добио име је релативно глатка, маслинасто зелена са беличастим уздужним шарама и попречним рђасто црвенкастим лентицелама. Временом на стаблу не долази до дебљања мртве коре него она остаје танка као на гранама што по неким ауторима утиче на животни век врсте[2]. Вршне гранчице су глатке и црвенкасте.
Листови су 10-15 cm дуги, 6-12 cm широки, трорежњевити, при чему је средњи режањ много већи од бочних. Понекад постоји још један пар једва приметних режњева. Врхови режњева су издужени и оштри. Ивице листа су двоструко назубљене, а нерватура изражена. Дршка листа 4-8 cm, глатка, црвенкаста. Млади листови су црвенкасти, током лета су мат или умерено сјајни зелени док у јесен добијају светло жуту, наранџасту и црвену боју.
Ситни (8 mm), беличастозелени петочлани цветови јављају се у априлу у 8-10 cm дугим гроздастим цвастима које су у почетку усправне, а после висеће. Једнодома је биљка, а мушки и женски цветови су у различитим цвастима.
Плод шизокарпијум од две крилате орашице, 20 mm дуге, које међусобно заклапају угао од 120 степени. Плодник је округласт до 5 mm у пречнику, а крилца су на врху заобљена[3].
Ареал[уреди | уреди извор]
Порекло су му планинска подручја Јапана централни и јужни делови острва Хоншу (префектура Фукушима), Кјушу и Шикоку, где расте дуж обала потока.
Биоеколошке карактеристике[уреди | уреди извор]
Хелиофилна врста која се у подручјима са жарким летима боље развија у полусенци. Добро расте на средње влажним, дренираним земљиштима киселе реакције. Подноси зимске температуре до -25 °C[3].
Значај[уреди | уреди извор]
Примењује се као украсна врста због интересантне коре и колоритних листова у јесен[3]. Обично се у расаднику формира тако да има више стабала (multi-stem tree) да би атрактивна кора била уочљивија. Нема посебних захтева и релативно се лако узгаја па је добар за окућнице због мањих димензија. Често се узгаја и у форми бонсаија. Код нас готово непознат, у новије време имају га неки расадници; заслужује ширу примену.
Размножавање[уреди | уреди извор]
Acer capillipes се релативно лако размножава генеративно што је ретко за јаворе који обично имају физиолошку или двоструку дормантност. После 21 дан на филтер папиру исклијало је 8% без претходног третмана, а после тридесетодневне стратификације у перлиту исклијало је 94%, чак и петнаестодневна стратификација дала је 80% исклијалих зрна.[4]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Симоновић, Д. (1959): Ботанички речник, имена биљака. Српска академија наука - посебна издања, књига CCCXVIII
- ^ Bean's Trees and Shrubs
- ^ а б в Acer capillipes - Plant Finder
- ^ Marković, M., Grbić, M., Skočajić, D., Đukić, M., Đunisijević-Bojović, D.(2019): Effect of different seed treatments on dormancy breaking and germination of Acer capillipes Maxim. Conference: X International Scientific Agriculture Symposium “AGROSYM 2019, At Jahorina
