Констанца Француска, кнегиња Антиохије
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Констанца Француска | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Констанца Француска |
Датум рођења | 1078. |
Датум смрти | 14. септембар 1126.47/48 год.) ( |
Породица | |
Супружник | Боемунд Тарентски |
Потомство | Боемунд II од Антиохије |
Родитељи | Филип I Француски Берта од Холандије |
Династија | Капети |
Кнегиња Антиохије | |
Период | 1106-1111 |
Претходник | нема |
Наследник | Алиса Антиохијска |
Констанца Француска (1078—14. септембар 1126) била је грофица Троа из свог првог брака и кнегиња Антиохије из свог другог брака.
Биографија
[уреди | уреди извор]Констанца је рођена 1078. године као ћерка Филипа I Француског и Берте Холандске. Њен брат био је Луј VI. Око 1093. године, Филип Француски удао је своју кћер за Ига I од Троа. Филипов циљ био је да на своју страну привуче моћну породицу Блоа у његовом спору против Фулка IV Анжујског коме је украо жену Бертраду од Монфорта. Међутим, Игов брат Стефан II од Блоа оженио је Аделу, ћерку Вилијама I Освајача. Они су наследили све поседе Блоа. Брак између Ига и Констанце више није био потребан Филипу. Након десет година је раскинут.
Констанцин други муж био је Боемунд Тарентски, син Роџера Гвискара и познати крсташ из Првог крсташког рата који је основао кнежевину Антиохију. Брак је склопљен на пролеће 1106. године. Боемунду је родила два сина: Боемунда II (будућег кнеза Антиохије) и Јована који је убрзо умро. Након пораза од Алексија I Комнина, Боемунд се повлачи и брзо умире (1111. године). Констанца је владала као регент у Апулији и Кампанији као ћерка краља Француске, али је утамничена од стране Гримолда Алферантеса који је себе прогласио господарем Барија. Ослобођена је 1120. године уз посредовање Роџера II Сицилијанског и папе, али је за узврат морала предати регентство над својим сином. Умрла је 14. септембра 1126. године. Исте године, Боемунд II постаје кнез Антиохије.
Констанцина унука, такође Констанца, постаће кнегиња Антиохије и родити: Марију Антиохијску, Боемунда III и Агнесу Антиохијску.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]16. Иго Капет | ||||||||||||||||
8. Робер II Побожни | ||||||||||||||||
17. Аделаида Аквитанска | ||||||||||||||||
4. Анри I | ||||||||||||||||
18. Вилијам I од Провансе | ||||||||||||||||
9. Констанца од Арла | ||||||||||||||||
19. Adelaide of Anjou | ||||||||||||||||
2. Филип I Француски | ||||||||||||||||
20. Владимир I Велики | ||||||||||||||||
10. Јарослав Мудри | ||||||||||||||||
21. Рогнеда од Полоцка | ||||||||||||||||
5. Ана Кијевска | ||||||||||||||||
22. Олаф Шетконунг | ||||||||||||||||
11. Ингегерд Олофсдотер | ||||||||||||||||
23. Естрид од Бодрића | ||||||||||||||||
1. Констанца Француска | ||||||||||||||||
24. Arnulf, Count of Holland | ||||||||||||||||
12. Дирк III Холандски | ||||||||||||||||
25. Luitgard of Luxemburg | ||||||||||||||||
6. Флорис I Холандски | ||||||||||||||||
13. Отелинда од Саксоније | ||||||||||||||||
3. Берта од Холандије | ||||||||||||||||
28. Бернард I, војвода Саксоније | ||||||||||||||||
14. Бернард II, војвода Саксоније | ||||||||||||||||
29. Hildegard of Stade | ||||||||||||||||
7. Гертруда од Саксоније | ||||||||||||||||
30. Henry, Count of Schweinfurt | ||||||||||||||||
15. Eilika of Schweinfurt | ||||||||||||||||
31. Gerberga of Henneburg | ||||||||||||||||
Литература
[уреди | уреди извор]- Фајфрић, Жељко (2006). Историја крсташких ратова. Сремска Митровица: Табернакл. ISBN 978-86-85269-05-9.