Корисник:Ivicaica74/Fermijev paradoks

Фермијевим парадоксом се назива супротност између процењене високе вероватноће постојања ванземаљских цивилизација и недостатка доказа о контакту са таквим цивилизацијама.

Садржај

1.Увод

2. Основе

3. Име

4 Дрејкова једначина

5. Покушај емпиријског решавања

5.1 Класична астрономија и СЕТИ

5.2 Радио емисије

5.3 Директно планетарно посматрање

5.4 Ванземаљске конструкције

5.4.1 Сонде, колоније и други предмети

5.4.2 Напредни стеларни артифакти

6. Теоријско обајшњење парадокса

6.1 Тренутно постоје мало, ако их уопште има, других цивилизација

6.1.1 Друге цивилизације се још нису појавиле

6.1.2 Природа интелигентног живота је да се уништи

6.1.3 Природа интелигентног живота је да уништи друге

6.1.4 Живот се периодично уништава природно

6.1.5 Људска бића су сама створена

6.1.6 Теорија инфлације и Јангнесов аргумент

6.2 Они постоје, али не видимо доказе

6.2.1 Комуникација је немогућа због проблема величине

6.2.1.1 Интелигентне цивилизације су сувише далеко у простору и времену

6.2.1.2 Превише је скупо да се физички шири кроз галаксију

6.2.1.3 Људска бића не траже довољно дуго

6.2.2 Комуникација је немогућа из техничких разлога

6.2.2.1 Људи не слушају на прави начин

6.2.2.2 Цивилизације емитују мерљиве радио сигнале само на кратко време

6.2.2.3 Они имају тенденцију да доживе технолошку сингуларност

6.2.2.4 Они су сувише страни

6.2.2.5 Они су не-техничке цивилизације

6.2.2.6 Докази се крију

6.2.3 Они су одлучили да не комуницирају са нама

6.2.3.1 Они се не слажу међу собом

6.2.3.2 Земља намерно није контактирана (Хипотеза золошког врта)

6.2.3.3 Земља је намерно изолована

6.2.3.4 Веома је опасно да комуницирају

6.2.3.5 Фермијев парадокс је сам по себи оно што спречава комуникацију

6.2.4 Они су овде непримећени

7. Закључак

8. Напомене

9. Литература

10. Библиографија

11. Даље читање

Увод

Старост универзума и његов огроман број звезда наводе на закључак да уколико Земља је осредње типична, ванземаљски живот треба да буде уобичајен. [2] У једном неформалном разговору, 1950.г., физичар Енрико Ферми поставио је питање: ако мноштво напредних ванземаљских цивилизација постоји само у нашој галаксији, зашто онда нема доказа као што су нпр. летилице, сонде... Детаљнији преглед импликација на ову тему почео је публикацијом од стране Мајкла Х. Харта (Michael H. Hart), 1975.г., и овај проблем се понекад назива и као Ферми-Хартов парадокс. [3] Други уобичајени називи за исту појаву су Фермивјево питање (,,Где су они?"), Фермијев проблем, Велика тишина, [4] [5] [6] [7] [8] и Silentium universiteti[8] [9] (латински за „Тишина универзума“); погрешно написано Silencium universiteti је такође уобичајено у литератури). Било је покушаја да се Фермијев парадокс реши проналажењем доказа о ванземаљским цивилизацијама, заједно са предлозима да такав живот постоји без људског знања. Контра аргументи сугеришу да ванземаљски интелигентни живот не постоји или се јавља тако ретко и кратко да људи никада неће успоставити контакт са њим.

Почевши са Хартом, много труда је уложено у развој научне теорије, и могућим моделитетима ванземаљског живота тако да је Фермијев парадокс постао теоријска референтна тачка у већем делу овог рада. Овај проблем је изнедрио бројне научне радове који се баве њиме директно, а теме које се односе на њега су обухваћене у областима као што су астрономија, биологија, екологија и филозофија. Релативно новонастала дисциплина астробиологија је донела интердисциплинарни приступ Фермијевом парадоксу и питању ванземаљског живота.

Основе парадокса

Фермијев парадокс је сукоб између аргумента величине и вероватноће и недостатка доказа. Комплетна дефиниција може се овако дефенисати: Величина и старост универзума сугеришу да би многе технолошки напредне ванземаљске цивилизације требало да постоји. Међутим, овој хипотеза недостају опсервациони докази који би је подржали. Први аспект парадокса "аргумент величине", је функција бројева: има око 200-400 милијарди [10] (2-4 × 1011) звезда у Млечном путу и 70 (сектиллиона 7 × 1022) у видљивом свемиру [11] Чак и ако се интелигентни живот појави и на само веома малом проценту планета око ових звезда, онда мора да постоји велики број цивилизација само у Млечном путу. Овај аргумент подразумева и тзв. медиокритетски принцип (принцип осредњости), који подразумева да Земља није посебна, већ само типична планета, и да све остале планете подлежу истим законима, ефектима, и вероватно истом исходу. Други аспект Фермијевог парадокса је аргумент ширења: Способност интелигентног живота да превазиђе проблеме и њеова тенденција да колонизује нова станишта, доводи до закључка да би бар нека цивилизација требала да буде довољно технолошки напредна, да потражи нове ресурсе у свемиру и затим да га насељавају: прво сопствени звездани систем а потом и околне звездане системе. Пошто не постоји уверљив доказ да на Земљи или било где другде у познатом универзуму другог интелигентног живота има после 13,7 милијарди година историје свемира, имамо парадокс. Неке предпоставке које се могу корисити као решење овог парадокса су да је интелигентни живот ређи него што мислимо, или да су наше претпоставке о општем понашању интелигентних врста погрешне. Зашто нема ванземаљца или њихових атифаката физички овде? Ако је међузвездано путовање могуће, чак иако је „споро“ т.ј. испод брзине светлости, што је скоро на дохват руке нашој технологији, онда би за само од 5 до 50 милиона година било која цивилизација могла да колонизује галаксију. [12] То је релативно мало времена гледано геолошком скалом, а камоли гледано из космолошке перспективе. Пошто постоје многе звезде старије од Сунца, и пошто је интелигентни живот могао да настане раније на другим местима, поставља се питање онда: зашто галаксија није већ колонизована? Чак и ако је колонизација непрактична или непожељна свим ванземаљским цивилизацијама, истраживање галаксије је још увек могуће; а средства њихових истраживања (нпр. помоћу сонди) би била доказ њиховог постојања. Међутим, нема доказа било колонизације нити истраживачких сонди или сличних направа. Овај аргумент не може се односити на универзум као целину, јер дужина самог путовања између галаксија може објаснити недостатак физичког присуства ванземаљаца на Земљи. Међутим, поставља се питање:"Зашто не видимо знаке интелигентног живота?" јер довољно напредних цивилизација[Напомена1] би се потенцијално могло приметити преко значајног дела посматраног универзума. [13] Чак и ако су такве цивилизације ретке, аргумент величине наводи на закључак да би оне требало да постоје негде у неком тренутку током историје универзума, а пошто би заузимале велике области, могле би бити детектоване на више потенцијалних локација у домету нашег посматрања. Међутим, нема необоривих доказа да су те цивилизације детектоване. Обе стране аргумента имају подједнаку јачину.[Напомена 2].

Име

Године 1950, Енрико Ферми је радио у Националној лабораторији Лос Аламос (Los Alamos National Laboratory), Ферми је на неформалном разговору док је ишао на ручак са колегама Емилом Конопинским, Едвардом Телером и Хербертом Јорком (Emil Konopinski, Edward Teller и Herbert York), разговарали су о бујици НЛО извештаја. Они су тада започели озбиљну дискусију у вези шансе за детектовање објеката који путују брже од светлости у наредних десет година, за шта је Телер предпоставио да су шансе један у милион, а Ферми је предпоставио један у десет. Разговор је прешао на друге теме, и за време ручка Ферми је рекао: "Где су они?" (Алтернативно, "Где су сви?") [15] Један учесник спомиње да Ферми затим направио серију брзих израчунавања користећи процењене цифре (Ферми је био познат по својој способности да направи добре процене уз помоћ принципа и минималних података, види Ферми проблем). Према овом прорачуну, он је закључио да је Земља требало да буде већ давно посећена и то много пута до тада. [15] [16]

Дрејкова једначина[уреди | уреди извор]

Уско повезана са Фермијевим парадоксом је Дрејкова једначина коју је 1960. формулисао Френк Дрејк, амерички астрофизичар и оснивач СЕТИ-ја. Дрејк је покушао да квантификује величине које утичу на број цивилизација способних за комуникацију, и установи који све фактори утичу на њихову бројност. Општи облик Дрејкове једначине гласи:

$N=R\cdot f_{p}\cdot n_{e}\cdot f_{l}\cdot f_{i}\cdot f_{c}\cdot L$

Где су:

N – број цивилизација у нашој галаксији са којима бисмо могли да комуницирамо
R – просечна брзина настанка звезда у Кумовој слами
f_p – удео звезда које имају планетарни систем
n_e – просечан број планета на којима је могуће да се развије живот
f_l – удео планета на који се живот заиста и развије
f_i – удео планета са развијеним животом на којима се развије интелигентан живот
f_c – удео цивилизација способних да остваре међузвездану комуникацију
L – очекивани временски период током којег цивилизација емитује сигнале у свемир (односно током ког ју је могуће открити)

Дрејк је заједно са својим колегама 1961. дао следеће бројеве за вредности његове једначине:

R = 10 годишње (сваке године настане 10 звезда)
f_p = 0,5 (пола од укупног броја звезда има планетарни систем)
n_e = 2 (у сваком планетарном систему биће по 2 планете на којима је могућ живот)
f_l = 1 (100% – на свакој таквој планети ће се развити живот)
f_i = 0,01 (1% планета на којима постоји живот ће изнедрити интелигентне облике)
f_c = 0,01 (1% интелигенција је у стању да оствари међузвездану комуникацију)
L = 10.000 година (просечни животни век цивилизације способне за комуникацију)

Из ових вредности параметара следи да у сваком тренутку постоји 10 цивилизација способних да остваре контакт са другим цивилизацијама.

Вредност за R је дата на основу емпиријских података, вредност за f_p је мање сигурна док су остале вредности потпуно спекулативне. Зато је и сам Дрејк сматрао да његова једначина не може да разреши Фермијев парадокс, већ само да квантификује наше незнање.

Доминантни правци у астрономији и СЕТИ (SETI -search for extraterstial life - Потрага за ванземаљским животом)

Постоје два начина на које астрономија може пронаћи доказе о ванземаљским цивилизацијама. Један је да ће конвенционални астрономи, проучавајући звезде, планете и галаксије, случајно уочити неки феномен који се не може објаснити без предпоставке о активности ванземајске цивилизације као извор. Овако нешто се предпостављало у неколико случаја. Пулсари, када су први пут откривени, названи су LGM (Little Greem Man – мали зелени људи), због прецизног понављања њихових импулса (они су били „ривали“ најбољим атомским часовницима). Исто тако сумњало се да су Сејферт галаксије последице индустријских удеса[21] јер је њихова огромна и усмерена енергија није имала иницијално објашњење. На крају, пронађена су објашњења која не укључују ванземаљску интелигентнцију. Конкретно, зна се да су пулсари неутронске звезде и Сејферт галаксије крајња фаза прираста црне рупе, али и даље постоји могућност открића ванземаљске цивилизације директним посматрањем појава у свемиру. [22] Предложени примери укључују рударство на астероидима који би морали променити изглед дискова. око звезда због крхотина [23] или велика употреба соларне енергије би променила светлосну криву планета измерених приликом помрачења (спектрална анализа). [24] Други начин на који астрономија може да реши Фермијев парадокс је кроз потрагу специјално посвећеној проналажењу доказа о ванземаљском животу.

Радио емисије

Радио телескопи се често користе у СЕТИ пројектима. Претпоставља се да су радио технологија и способност да се изгради радио телескоп „природна“ фаза развоја за технолошке врсте, [25] који теоретски ствара ефекте које би могли бити детектовани на међузвезданим раздаљинама. Осетљиви посматрачи соларног система, на пример, би приметили необично интензивне радио таласе за Г2 звезду (наше Сунце) који настају услед емитовања телевизије на Земљи и телекомуникационих система. У недостатку очигледног природног узрока, ванземаљски посматрачи могу закључити да постоји земаљска цивилизација. Стога, пажљиво претраживање радио емисија из свемира за не-природним сигналима може водити до детекције ванземаљских цивилизација. Такви сигнали могу бити "случајни" нуспродукти цивилизације или намерни покушаји да комуницирају, као што је покушај комуникације са земље тзв. Арецибо поруком (Arecibo message) о којој ће бити више речи касније. Бројни астрономи и опсерваторије су покушавали и покушавају да открију такве доказе, углавном кроз СЕТИ организацију, иако постоје други приступи, као што су оптички СЕТИ. Неколико деценија анализирања СЕТИ института није открило никакве звезде са необичним светлосним или смисленим понављањем радио емисија, иако је било неколико занимљивих сигнала. Нпр. дана 15. августа 1977, појавио се тзв. „Вау сигнал!“ ("Wow! signal" ) Он је детектован преко The Big Ear радио телескопа . Међутим, овај телескоп осматра сваку тачку на небу само 72 секунди, и поновни прегледи на истом месту нису нашли ништа. Године 2003, радио извор SHGb02+14a је изолован преко SETI@home анализе, даља проучавања нису донела неке резултате. Постоје бројне техничке претпоставке у потрази за ванземаљском интелегенцијом које могу да доведу до тога да људска бића пропустите радио емисије садашњим техникама претраге.

Директно планетарно посматрање

Детекција и класификација егзопланета (планета ван Сунчевог система, што је до пре неку деценију сматрано немогуће) је довело до побољшања у астрономији. Иако је ово нова област у астрономији - први објављени чланак у коме се тврди да је откривена нека егзопланета је објављен у 1989.г. Могуће је да ће планете на којима постоје услови за живот бити откривене у блиској будућности. Директано постојање живота може евентуално да буде доказано откривањем гасова (као што су метан и кисеоник), или чак и индустријског загађења ваздуха од технолошки најнапреднијих цивилизација егзопланете путем спектрографичке анализе. [27] Са побољшањима у нашим опсервационим могућностима, на крају може чак бити могуће открити директне доказе. Међутим, егзопланете се ретко директно опсервирају (прва тврдња да је то учинио била је у 2004.г. [28]), већ њихово постојање се обично детектује преко ефеката које имају на своје матичне звезде. Из овога се може открити само маса и орбита егзопланете. На основу ових информација, заједно са класом звезде егзопланете, може се грубо предпоставити састав (обично на основу масе планете, и њеног растојања од њеног сунца). Пре 2009.г., методе за детекцију егзопланета нису давале високу вероватноћу да ће помоћу њих бити могуће да се открије планета са животом слична Земљи. Методе попут гравитационих микросочива могу да открију присуство малеих светова, потенцијално чак и мањих од Земље, али могу само да открију такве светове за врло кратке временске периоде, и даље праћење није могуће. Друге методе као што су посматрање радијалне брзине, астрометриска, као и транзитна метода омогућавају продужена посматрања ефеката егзопланета, али ово се односи само на планете које су много пута веће масе од масе Земље. Веома је мала вероватноћа да на овим планетама постоји живот сличан животу на Земљи. Откривање и класификација егзопланета је веома активана под-дисциплина у астрономији, са 424 тако откривених планета између 1988.г. и 2010.г.[29], а прва планета типа Земље (стеновита) откривена у потенцијално насељивој зони звезде се је детектована 2007.г.[30] Нове прецизније метода у детекцији егзопланета и коришћење постојећихастрономских метода, (као што је Кеплерова мисија, из 2009.г.) очекује да открије планете величине Земље, и утврди да ли су оне у насељивим зонама својих звезда. Таква посматрања могу нам омогућити да боље оценимо колико су убичајне планете у насељивој зони. Користећи методе попут Дрејкове једначине са овим подацима би стога омогућиле много бољу идеју о томе колико би уобичајен живот у свемиру могло да буде, ово ће имати велики утицај одговор самог Фермијевог парадокса.

'Ванземаљске конструкције

Сонде, колоније и други предмети'

Како је већ наведено, с обзиром на величину и старост универзума, и релативна брзина којом се дисперзија интелигентног живота може у принципу развити, докази о ванземаљским покушајима колонизације би требало бити откривени. Докази истраживања без ванземаљаца, као што су сонде и уређаја за прикупљање информација, такође могу бити откривени. Неке технике теоријског истраживања као што је Фон Неуманова проба (само реплицирајући-уређај) могао би исцрпно истражити галаксију величине Млечног Пута за мање од пола милиона година, са релативно мало инвестирања у материјалу и енергији у односу на резултате. Ако бар једна цивилизација у Млечном путу покушао ово, такве сонде би се могле ширити по целој галаксији. Докази о таквим сондама могле би се наћи у Соларном систему, можда у астероидном појасу где су сировине за саморепликацију у обилне и лако приступачне. [31].Друга могућност за контакт са ванземаљском сондом која би покушавала да пронађе људска бића- је тзв. Брацевелова сонда. Такав уређај би био аутономна свемирска сонда чија је сврха да тражи и комуницира са ванземаљским цивилизацијама (за разлику од Фон Неуманову сонде, која се обично описује као чисто истраживачка). Она је замишљена као алтернатива спором дијалогу између веома удаљених цивилизација помоћу порука које путују много манјом брзином од брзине светлости. Уместо да користе радио таласе при чему се квалитет таласа често смањује, у сонди би била смештена вештачка интелигенција која би тражила неку ванземаљску цивилизацију са којом би из непосредне близине комуницирала са њом. Налази такве сонде и комуникација би и даље морати да се преносе на матичну цивилизацију брзином светлости, али прикупљање информација и дијалог може бити спроведена у реалном времену. [32] Од 1950.г., директна истраживање је спроведено на малом делићу Сунчевог система и није нађено доказа да је икада био „посећен“ од стране ванземаљских колониста, или сонде. Детаљно истраживање подручја сунчевог система где су ресурси у изобиљу, као што су астероиди, Кајперов појас, Ортов облак и планете са прстеновима може донети доказ о ванземаљским истраживањима, иако су ови региони огромне и тешко за истраживање. Било је прелиминарних напора у том правцу преко пројекта SETA и SETV пројеката за тражење ванземаљских артефакат или других доказа о ванземаљској посети у оквиру Сунчевог система [33]. Такође је било покушаја да се сигнализира, привуче, или да се активира потенцијална Брацевелова сонда у Земљиној близини, укључујући научнике Роберта Фрејтаса и Франциска Валдеса (Robert Freitas и Francisco Valdes)[34]. Ниједан од пројеката овог типа није наишао на било какве ванземаљске артифакте. Чак и да ванземаљски артифакти буду откривени, па и овде на Земљи, они можда неће бити препознати као такви. Производи ванземаљског интелегенције и напредне технологија можда неће бити нама видљиве или препознатљиве као вештачке конструкције. Истраживачки уређаји у облику био-пројектованих животних форми креирани путем синтетичке биологије би се вероватно распали после неког времена, не остављајући доказе; Ванземаљски систем за прикупљање информација заснован на молекуларној нанотехнологији може бити било куда око нас у овом тренутку, и то потпуно непримећен. То може бити случај са цивилизацијом која активно крије своје постојање од нас, из могућих разлога који су описани даље у овом чланку. Такође, „Кларков трећи закон“ сугерише да ванземаљска цивилизација може имати средства за истраживање која још увек нису замислива људским бићима.

Напредни артифакти стеларних размера

Варијанта теоретске Дајсонове сфере. Артифакти таквих великих размера би драстично променили спектар звезде. Године 1959, Фримен Дајсон приметио је да сваки развој људске цивилизације константно повећава потрошњу енергије, и теоретски, ако цивилизација има довољно времена у неком тренутку би захтевала сву енергију коју произведе њена матична звезда. Дајсонова сфера је мисаони експеримент која даје теоретско решење: штит или облак објеката у близини звезде који користе онолико зрачења енергије од звезде, колико је то могуће. Такав резултат астроинжењеринга би драстично променио спектар дотичне звезде, или би га бар делимично променио. Уместо нормалних емисија линија природне звездане атмосфере, имали би зрачења црног тела, или инфрацрвено зрачење. Сам Дајсон је спекулисао да напредне ванземаљске цивилизације могу бити откривене испитујући спектар звезда, трагајући за тако измењеним спектром [35] Од тада, дошло се на идеју неколико других теоријских стеларних мегаструктура, али централна идеја остаје иста а то је да високо напредна цивилизација-Типа 2 или вишег типа на Кардашевој скали, би могла изменити своје окружење довољно да се може детектовати са међузвезданих растојања. Међутим, такве конструкције могу бити теже за откривање него што се првобитно мислио. Дајсонове сфере могу да имају другачији спектар емисија у зависности од жељене унутрашње средине; живот заснован на високо-температурним реакцијама може да захтевају високо температурну средину које за последицу може да има „отпадно" зрачење у видљивом спектру, а не инфрацрвено [36]. Поред тога, постоји идеја варијанте Дајсонове сфере коју би било тешко детектовати из било које велике удаљености; тзв. „матриошка мозак“ који је низ концентричних сфера, где свака зрачи мање енергије по јединици површине од свог унутрашњег суседа (сфере). Најудаљенија сфера такве структуре би могла бити близу температуре међузвезданог позадинског зрачења. Било је неких прелиминарних покушаја да се пронађу докази о постојању Дајсонових сфера или неки други велики артифакти цивилизација Типа-2 и Типа 3-Кардаеве скале који би променили спектар својих матичних звезда. [37] [38] Ова истраживања нису нашла ништа, али су још увек непотпуна. Слично томе, директно посматрање хиљада галаксија није показало никакав експлицитан доказ вештачке конструкције или модификације.

Теоријско објашњење парадокса

Неки теоретичари прихватају да је очигледан недостатак доказа доказује непостојање ванземаљаца и покушавају да објасне зашто. Други нуде могуће оквире у којима може бити објашњен недостатак доказа који не искључује могућност ванземаљског живота укључујући претпоставке о ванземаљском понашању и технологији. Сваки од ових хипотетичних објашњења је у суштини аргумент за смањење вредности једног или више фактора у Дрејковој једначини. Аргументи се, у суштини, узајамно не искључују. На пример, то може бити и да је живот редак и да су техничке цивилизације кратког даха, или многе друге комбинације објашњења о којима ће бити више речи касније. [39]

Ако уопште, онда само неколико цивилизација тренутно постоје

Једно објашњење је да је људска цивилизација једина (или скоро једина) у галаксији. Неколико теорије попут ове је предложено, објашњавајући зашто би интелигентни живот могао бити веома редак, или веома кратко постојао. Импликације ових хипотеза се испитују под тзв. теоријом „великог филтера“. [6]

Нема других цивилизација или се још нису појавиле

Они који верују да ванземаљски интелигентни живот не постоји тврде да су услови потребни за живот или да барем комплексан живот еволуира, веома ретки или чак јединствени само на Земљу. Овакав став је познат као хипотеза „Ретка Земља“, која покушава да разреши Фермијев парадокс одбацивањем принципа осредњости (медиокретског принц.) тврдећи да Земља није типичан, већ необичан или чак и јединствен случај. Док је јединственост Земље била историјска предпоставка на филозофским и верским основама, хипотеза Ретке Земље користи мерљиве и статистичке аргументе који тврде да је вишећелијски живот изузетно редак у свемиру, јер планете сличне Земљи су изузетно ретке и/или много маловероватних случајности се одиграло који су омугућили сложени живот на Земљи могућим. [40] Могуће је да комплексни живот еволуира кроз друге механизме од оних који су познати овде на Земљи, [40] али чињеница да у историји живота на Земљи је само једна врста развила цивилизацију до тачке способности свемирских летова и радио технологије, или још у суштини, апстрактне идеје као што су музика, уметност, религија - даје већу уверљивост идеје да су технолошки напредне цивилизације ретке у свемиру. На пример, појава интелигенције можда био еволутивна случајност. Џефри Милер (Geoffrey Miller) предпостаља да је људска интелигенција резултат индивидуалне сексуалне селекције, која је пошла непредвидљивим смеровима. Стивен Пинкер, у својој књизи „Како ум функционише“ (Steven Pinker, How the Mind Works), упозорава да идеја да еволуција живота (када достигне одређену минималну сложеност) мора да произведе интелигентна бића, ослања на погрешној идеји "лествице еволуције": Као што се еволуција не залаже за циљ, а циљ се деси, „она“ користи адаптацију која је најкориснија за дату еколошку нишу, као и чињеница да је на Земљи ово довело до технолошке интелигенције само једном до сада, сугеришу да је ова адаптација можда ретко добар „избор“ а самим тим и никако није сигурна крајња тачка еволуције.

Друга слична теорија је да чак иако услови потребни за живот могу бити уобичајен у универзуму, формирање самог живота, (т.ј. комплекс низа молекула који су у стању да се репродукују уз екстракцију простих компоненти из околине из којих добија енергију у облику који може да користи за одржавање животних реакција), може бити веома ретко. Поред тога, од почетка самог живота до појаве људи, постоји много других мало вероватних дешавања као што су: прелаз из прокариотских ћелија у еукариотске ћелије (са посебним једром, органелама...) и прелазак из једно-ћелијских организама у вишећелијске, који се десио у тзв. Камбријумској експлозији пре 530 милиона година када је значајан број организама еволуирао у организме са чврстим деловима тела, иако је вишећелијски живот можда први пут почео да се развија неколико стотина милиона година пре тога. Кроз највећи део историје Земље, било је само једноћелијских организама. А постоје и многа друга потенцијална гранања на дрвету живота. На пример, можда је транзиција из океанских организама на копнене организме пресудно зависила од необично великог Месеца који производи значајне плиме. Такође је могуће да је интелигенција уобичајена, али да индустријска цивилизација није. На пример, пораст индустријализма на Земљи се одиграо у присуству погодних извора енергије као што су фосилна горива. Ако су такви извори енергије веома ретки или непостојећи другде, онда може бити далеко теже за интелигентну врсту да технолошки напредују до тачке у којој би могли да комуницирају са нама. Такође може бити и других јединствених фактора од којих наша цивилизација зависи. Нпр. ако се интелегентна бића налазе у воденом свету, где су нешто попут делфина, било би им веома тешко да открију ватру и топјење метала. Друга могућност је да Земља је прва планета у Млечном путу на коме је настала индустријска цивилизација[41]. Међутим, критичари ових теорија кажу да према тренутном разумевању, многе планете попут Земље су створене много милијарди година пре Земље, тако да ово објашњење захтева одбацивање принципа осредњости (медиокритетског принц.). [42] Дакле хипотеза Ретке Земље „привилегује“ живот на Земљи и његов процес формирања, а то је уједно и варијанта Антропичког принципа. Антропички принцип тврди да универзум изгледа посебно погодан за развој људске интелигенције. Овај филозофски став супротставља се не само о Медиокритетском принципу, већ и шире Коперников принцип, који сугерише да не постоји привилегована локација у универзуму. Противници одбацују оба принципа, Ретку Земљу и Антропички принцип као таутолошки -ако постоје услови у универзуму да се појави људски живот, онда универзум мора већ да испуњава тај услов, јер људски живот већ постоји - као аргумент за неверицу или недостатак маште. Према овој анализи, хипотеза Ретке Земље меша опис о томе како је живот на Земљи настао са јединственим закључком о томе како живот треба да настане [43]. Иако је ниска вероватноћа да се услови на Земљи широко реплицирају, не знамо шта комплексни живот може захтевати у циљу да се развија. [44] [45]

Природа интелигентног живота је да сам себе уништи

Ово је предпоставка која каже да се технолошке цивилизације неизбежно униште пре или убрзо након развоја радија и технологије свемирског лета. Могући начини уништења укључују нуклеарни рат, биолошко оружје или ненамерне контаминације, нанотехнолошке катастрофе, опасне експерименте из физике, [Напомена 4] лоше програмирану супер-интелигенцију, или Малтузијанску катастрофу након погоршања екосфера планете. Ова општа тема је истраживао како у фантастици тако и у научном теоретисању. [46] Заиста, постоје аргументи који сугеришу да ће се истребљење људске врсте десити раније него касније... У 1966.г. Саган и Шкловски (Sagan и Shklovskii) предложили су да ће технолошке цивилизације тежити уништењу саме себе у оквиру једног века развоја међузвездане комуникативне способност или савладати своје само-уништавајуће тенденције и преживети милијарде година.[47] Само-уништавање се такође може посматратииз угла термодинамике: уколико је живот уређен систем који може да се одржи против тенденције ка нереду, "спољни пренос" или међузвездана комуникативна фаза може бити тачка на којој систем постаје нестабилан и само-уништавајући. [48] Из Дарвинове перспективе, самоуништење би био иронични резултат еволуционог успеха. Еволуциона психологија која се развила током конкуренције за оскудне ресурсе током људске еволуције је учинила људе субјектом агресивних, инстинктивних порива. Ово приморава човечанство да троши ресурсе, продужава животни век, и да се репродукује; а то су управо мотиви који су довели до развоја технолошког друштва. Изгледа вероватно да би интелигентни ванземаљски живот еволуирао на сличан начин и тиме се суочио са истом могућношћу самоуништења. А ипак, да би дали добар одговор на Фермијево питање, самоуништење технолошких врста би морала да буде безмало универзална појава. Овај аргумент не захтева да цивилизације буду потпуно самоуништене, већ само да постану поново не-технолошке. Такве врсте могу да напредују према биолошки-еволуционим стандардима, које би се свело на стварање потомства као јединог циља живота а не на „прогрес", било да је у технолошком смислу, па чак и у смислу интелигенције.

Природа интелигентног живота је да уништи друге

Друга могућност је да интелигентне врсте изнад одређеног нивоа технолошког развоја уништавају друге интелигенције. Нпр. на начин како је истребљењен неандерталац од стране раног човека. Идеја да нешто или неко, уништава интелигентан живот у универзуму је добро истражена у научној фантастици [Напомена 5] и научној литератури. [4] Врста може започети истребљење из експанзионистичких мотива, параноје, или једноставно агресије... Године 1981, космолог Едвард Харисон (Edward Harrison) је предпоставио да би такво понашање било чин опрезности: интелигентне врсте које су превазишле сопствене само-деструктивне тенденције могу да виде неку другу врсту и њену експанзију као врсту вируса. [49] Такође је сугерисано да би успешне ванземаљске врсте могле бити суперпредатор, као што је Homo sapiens.[50] Ова хипотеза захтева најмање једну цивилизацију насталу у прошлости, и прва цивилизација се не би суочила са овим проблемом. [51] Међутим, Земња би могла да буде за сада једина. Као и истраживања, истребљење других цивилизација може се вршити само-реплицирајућим летилицама. По таквом сценарију, [Напомена 5] чак и ако је цивилизација која је створила такве машине нестала, сонде могу да надживе своје ствараоце, уништавајући цивилизације далеко у будућности. Ако је ово случај, овај аргумент „смањује“ број видљивих цивилизација на два начина: -уништавајући неке цивилизације, и -приморава друге да ћуте, због страха од откривања (видите: Они су одлучили да не комуницирају са нама).

Живот се периодично уништава природним догађајима

На Земљи, било је бројних већих догађаја екстинкције који су уништили већину сложених врста живих у том тренутку. Изумирање диносауруса у је најпознатији пример. Верује се да ово може бити изазвано ударом великих метеорита, огромним вулканским ерупцијама или астрономским догађајима као што су експлозије гама зрака. [52] Могуће је да су такви догађаји екстинкције уобичајени у целом универзуму и да периодично уништавају интелигентан живот (или барем уништавају њихове цивилизације) пре него што је врста у стању да развије технологију за комуникацију са другим врстама. [53]

Људска бића су створена сама

Верске и филозофске спекулације око ванземаљског интелигентног живота дуго су претходила модерну научну истрагу о тој теми. Грчки филозофи и Леукип, Демокрит и Епикур (5. и 4. век п. н. е.) су предпоставили да могу постојати други насељени светови. Неки религиозни мислиоци, укључујући и филозофа јеврејског рабина Хасдај Крескас (Hasdai Crescas) (1340-1410) и хришћанског филозофа Николе Кузајског (Nikolaus von Kues) (1401-1464), такође су изнели своје погледе на могућност ванземаљске интелигенције. С друге стране, филозофи попут Аристотела и верски мислиоци попут Томе Аквинског тврде да су људска бића јединствена у Божанском плану и они су браниоци идеје против веровања у интелигентни живот на другим световима.[54] Аристотел је веровао да је елемент неба - ватра, за разлику од Земље, и тако небо не може да одржи живот. [55] Тома Аквински је додатно веровао да јединственост Бога подразумева и јединственост Земље, и такође констатује да Библија спомиње свет у једнини.[56] Религијски разлози за сумњу у постојање ванземаљског интелигентног живота подсећају на неке облике хипотезе Ретке Земаље. Аргумент овде је телеолошки облик јаког Антропичког принципа: Универзум је креиран изричито због циља стварања човечанства (и само људске) интелигенције.[57] Овај аргумент претпоставља предходно постојање напредне интелигенције (Бога) као услов како би се створио људски живот., што би могло довести до питања да ли је та интелигенција била једнина пре него што нас је створила, али перспектива тог питања је и апстрактна филозофска.

Теорија инфлације и Јангнесов аргумент

Космолог Ален Гут (Alan Guth) предложио мултиверзално решење за Фермијев парадокса. У овој теорији, користећи синхроне расподеле вероватноће мера, млади универзуми изузетно надмашују оне старије (са фактором е1037 за сваку секунду старости). Дакле, у просеку ће бити распоређено да се на свим универзумима готово увек развије прво само једна цивилизација. Међутим, напомиње Гут: „Можда овај аргумент објашњава зашто СЕТИ није нашао никакве сигнале са ванземаљским цивилизацијама, али мислим да је вероватније да је то само симптом да синхрони бројач дистрибуција вероватноћа није исправан."[58] Међутим, треба напоменути овде, да је СЕТИ примио најмање један интелигентни сигнал, познат као „Вау! Сигнал“ (Wow! signal) у 1977.г.

Они постоје, али не видимо доказе

Може бити да технолошке ванземаљске цивилизације постоје, али да људска бића не могу да комуницирају са њима, због ограничења као што су: проблеми обима (величине) и технологије, затим јер не желе да комуницирају, или је њихова природа једноставно сувише страна за смислену комуникацију, или можда ле чак и не можемо препознати као технологију. Комуникација је немогуће због проблема величине Интелигентне цивилизације су сувише далеко у простору и времену Може бити да не-колонизационе технолошки способне ванземаљске цивилизације постоје, али да су оне једноставно сувише далеко за смислену двосмерну комуникацију.[59] Ако две цивилизације раздваја неколико хиљада светлосних година, ово је веома могуће. Једна или обе културе могу да изумру пре него смислен дијалог може бити успостављен. Људска претраживања можда ће моћи да откриј њихово постојање, али ће комуникација остати немогућа због удаљености. Овај проблем се може донекле амелиорирати ако се контакт / комуникација врши преко Брацевелове сонде. У том случају бар један партнер у размени може добити значајне информације. Алтернативно, цивилизација може једноставно само да емитује своје знање. Ово је слично преносу информација из древних цивилизација до нас данас, [60] а човечанство је предузело сличне активности као Арецибо поруку, која би могла пренети информације о интелигентној врсти на Земљи, чак и ако се никада не добије одговор (или се не добије одговор за време постојања човечанства). Такође је могуће наћи археолошке доказе о прошлим цивилизацијама. Они се могу открити посматрањем дубоког свемира, нарочито ако су оставили иза себе велике артефакте као што су Дајсонове сфере. Проблем компликује раздајина и чињеница да би временски распон у коме је могућа детекција или контакт био прилично мали. Напредне цивилизације можда периодично настају и пропадају широм наше галаксије, али то може да буде тако редак догађај, релативно говорећи, да су шансе за две или више таквих цивилизација постоје у исто време веома ниски. Можда су интелигентне цивилизације у галаксији постојале пре појаве интелигенције на Земљи, а могу настати интелигентне цивилизације након нестанка човечанства, и могуће је да су људска бића сада једина интелигентна цивилизација која постоји. Термин "сада" је донекле компликован због ограничене брзине светлости и природе релативности простор-време димензија. Претпостављајући да ванземаљска интелигенција није способна да путује у нашој непосредној близини, брже од светлости, да би откриле интелигенцију 1000 светлосних година удаљену, та интелигенција морала бити активна пре 1.000 година. Строго говорећи, само делови универзума који леже унутар конуса протекле светлости на Земљи треба узети у обзир, јер све цивилизације ван њега се не могу детектовати. Сличан аргумент је да друге цивилизације постоје, и преносе информације и истражују, али њихови сигнали и сонде једноставно нису још увек стигли.[61] Међутим, критичари су приметили да је ово мало вероватно, јер би то захтевало да се развој човечанства догоди у веома специфичној тачци у времену, док је Млечни пут у транзицији у потпуно празног до пуног (цивилизацијама). Ми се налазимо у релативној младости наше галаксије (под уобичајним претпоставкама и калкулацијама), па вероватноћа да смо усред ове транзиције се сматра ниском при обајшњењу парадокса.[62] Рад на теорији Неокатастрофизма, у којој су галактичка и супер галактичка динамика посматране као потенцијално штетне за биосфере на начин који је грубо аналоган геолошким и климатолошким катастрофама који се повремено десе на Земљи и који тиме успоравају биолошки развој, може бити дат као делимично, ако не и потпуно решење парадокса. Напредне врсте могу бити крхке када се дешавају овакве врсте катастрофа.

Превише је скупо да се физички шири кроз галаксију

Многе претпоставке о способности ванземаљаца да колонизују друге звездане системе су засноване на идеји да је међузвездано путовање технолошки изводљиво. Иако тренутна разумевање физике искључује могућност путовања бржег од брзине светлости, изгледа да не постоје велике теоријске препреке за изградњу "спорих" међузвезданих бродова. Ова идеја је у основи концепт Фон Нојманове и Брацевелове сонде. Могуће је, међутим, да садашњим научним знањем не могу правилно проценити изводљивост и трошкови такве међузвездане колонизације. Трошак материјала и енергије за такве подухвате може бити толико висок да би то вероватно одвратило било коју цивилизација да покуша колонизацију. Чак и ако су међузвездано путовање и колонизација могуће, они могу бити тешко изводјиви, што би довело до модела колонизације заснованог на тзв. „Теорији филтрације“. [63] Колонизациони напори се не морају јавити као незаустављиве журбе, већ могу бити засновани и на тенденција „спољне филтрације“, у оквиру којих би дошло до евентуалног успоравања и престанка напора с обзиром на огромне трошкове који су укључени и чињеницу да ће колоније неизбежно развити своју сопствену културу и цивилизацију. Колонизација се може на тај начин одиграти у групама, где би велике области остале неколинизоване за веома дуги временски период. Сличан аргумент је да је међузвездано путовање физички могуће, али је много скупље него међузвездана комуникација. Осим тога, напредне цивилизације могу заменити путовања комуникацијом, кроз нпр. учитавања (даунлодовања) умова и сличних технологија.[64] Дакле прва цивилизација можда физички истражује или колонизује галаксију, али накнадне цивилизације сматрају да је јефтиније, брже и лакше добити информације путем контактирања постојеће цивилизације, него да физички истражују или путују сами. По овом сценарију, где има мало или нимало физичког путовања, а усмерене комуникације је тешко регистровати, осим на намењеном пријемнику, могло би бити много техничких цивилизација које међусобно комуницирају и због тога постоји веома мало видљивих знакова њиховог постојања.

Људска бића нису довољно дуго тражила

Свест човечанства о томе да постоји и релативна могућност да открије и разуме интелигентни ванземаљски живот постојала је само за веома кратак период. Ако се узме 1937.г. (врме проналазка радио телескопа) као линија поделе Homo sapiens је геолошки гледано млада биолошка врста. Цели период савремене људске егзистенције до данас (око 200.000 година), је веома кратак период на космолошкој скали, док је радио трансмисија постоји само од 1895.г. Дакле, тако гледано људска бића нису тражила довољно дуго да би пронашла друге интелигенције, нити је постојала довољно дуго да би била пронађена. Пре милион година не би било људи да се сусретну са ванземаљским емисарима Што год се гледа даље уназад у историју планете Земље, све је мање индиција за потенцијалну ванземаљску цивилизацију да би се могао развити интелигентни живот на Земљи. У великом и старом универзуму, ванземаљске врсте су можда посетили мноштво других светова више пута. Чак и ако су ванземаљски изасланици посетили Земљу у скорије време, они су вероватно сматрани у раним људским културама као натприродна бића. Ова хипотеза је вероватнија ако ванземаљске цивилизације имају тенденцију да стагнирају или изумиру, него да се шире. Поред тога, "вероватноћа да никада није било посете, чак и у бесконачном временском року, мора имати вредност веће од нуле". [65] Дакле, чак и ако се интелигентни живот шири кроз универзум, остаје статистички могуће да ванземаљске културе никада нису откриле Земљу.

Комуникација је немогућа из техничких разлога

Људи не слушају правилно

Постоје поједине претпоставке које леже у основи СЕТИ програма истраживања који могу проузроковати да трагачи пропусте сигнале који су присутни. На пример, ни један од радио претраживача до данас не би приметио високо компресоване токове података (што се готово не разликује од тзв. „Беле Буке“ (white noise) ако не разумеју алгоритам компресије). Ванземаљци могу да користе фреквенције које за које научници верују да вероватно не преносе сигнале, или не продриру у нашу атмосферу, или користе стратегије модулације које ми не тражимо. Сигнали могу бити на фреквенцији која је сувише брза за нашу електроника да би их обрадила, или сувише спори да би били признати као покушај комуникације. Једноставне технике емитовања могу бити употребјене, али послате са звезда низа ниског приоритета претраге. Текући програми претраживања, полазе од претпоставке да се већина ванземаљског живота налази на планетама са звездама налик Сунцу.[66] Највећи проблем је сама величина потребне радио претраге која је потребна за тражење сигнала (конкретно цео видљиви универзум), и ограничени износ средстава које има на располагању СЕТИ институт, и осетљивост савремених инструмената. СЕТИ институт процењује, на пример, да би са радио телескопом исте осетљивости као на Арецибо опсерваторији, земаљске телевизијске и радио емисије биле детектоване на удаљености до само 0,3 светлосних година. [67] Јасно је из овога да би откривање цивилизације типа Земље на великим удаљеностима било веома тешко. Сигнал је много лакше детектовати ако је енергија сигнала ограничена на уском опсегу фреквенција (ускопојасна трансмисија), или усмерена на специфичан део неба. Такви сигнали се могу детектовати у опсегу од неколико стотина до десетина хиљада светлосних година удаљености.[68] Међутим, то значи да детектори морају слушати на одговарајућем распону фреквенција, и да буду у региону свемира са којег је сигнал послат. Многе СЕТИ претраге, почевши од Пројекта Киклоп (Project Cyclops), иду толико далеко да полазе од претпостави да ванземаљске цивилизације емитују сигнал намерно (као Арецибо поруци), у циљу контактирања. Да би се откриле ванземаљске цивилизације преко својих радио емисија, посматрачима са Земље су потребни много више осетљивији инструменти или евентуалне случајне околности: да су широкопојасне радио емисије ванземаљске радио технологије много јаче него наше, да један од СЕТИ програма слуша на тачаној фреквенцији у правих областима свемира; или да ванземаљци шаљу фокусиране трансмисије као што су Арецибо поруке у правцу нас.

Цивилизације емитују радио сигнале само на кратко време

Може бити да се ванземаљске цивилизације могу детектовати преко њихових радио емисија за само кратко време, што смањује вероватноћу да их опазимо. Постоје две могућности у том погледу: цивилизације прерасту радио кроз технолошки напредак или, обрнуто, исцрпљивањем ресурса врста није више у могућности да настави са емитовањем. Прва идеја, да напредак цивилизације превазилази радио, заснива се делом на наше искуство. коришћење радија велике снаге са ниским до средње таласним дужинама је расипнички, али овај „отпад“ је управо оно што чини ове системе видљивим на међузвезданим удаљеностима. Људи користе више усмерене трансмисије или преносиоце канала као што су електрични каблови, оптичка влакна, микроталасне фреквенције и ласере, а не са конвенционални радио са недирекционим антенама је све више резервисан за апликације мале снаге и кратког домета као што су мобилни телефони и сл. Ови сигнали су далеко мање очитљиви из свемира. Аналогна телевизија, развијена средином ХХ века, садржи јаке преноснике да помогне пријем и демодулацију. Преносници су спектралне линије које се веома лако откривају али не могу да пренесу било какву информацију ван њихове високо вештачко природе. Скоро сваки СЕТИ пројекат је у потрази за носиоцем само из тог разлога, и UHF TV преносници су најизразитији вештачки сигнали са Земље који се могу открити на међузвезданим удаљеностима. Али, напредак у технологији доводи до измене аналогног телевизора дигиталном телевизијом која је много ефикаснија управо зато што елиминише или смањује компоненте као што су преносници који их чине тако упадљивим. Користећи сопствено искуство као пример, могли бисмо да подеситмо датум радио-видљивости за Земљу као 12. децембра 1901, када је Гуљелмо Маркони (Guglielmo Marconi) послао радио сигнале из Кронвела у Енглеској, на Њуфаундленду, у Канади. [69] Видљивост се сада у нашем времену завршава, или у најмању руку постаје ређа и тежа за детекцију, све више како се аналогни TV избацује из употребе. Ако је наше искуство типично, наша цивилизација ће и даље бити радио видљива за око још стотину година. Дакле цнека ивилизација је можда била веома видљива од 1325.г. до 1483.г., али једноставно нико није слушао у том тренутку. Ово је у суштини решење, на могућност: „Свако слуша, нико не шаље“.

Хипотетички, напредне ванземаљске цивилизације превазилазе емитовање у електромагнетном спектру и комуницирају по принципима физике који још увек не разумемо. Неки научници су претпоставили да би напредне цивилизације могле послати сигнале неутринима. [70] Ако постоје, такви сигнали могу бити откривени неутрино детекторима који су сада у изградњи.[71] Ако стабилне „црвоточине“ могу бити направљене и онда се користити за комуникацију онда би међузвездане емисије постале углавном превазиђене. Тако је могуће да се друге цивилизације могу детектовати само у релативно кратком временском периоду између открићу радија, и пребацивања на ефикасније технологије. Један контра-аргумент овом аргументу је да иако емисиона комуникација може постати тешко видљива, друге користи за радио попут радара и преноса енергије не може бити замењен ниско енергетским технологијама или оптичким влакнима. Ово ће потенцијално остати видљиво чак и после замене емисионе технологијесу мање видљивом технологијом.[72] Другачији аргумент је да ће исцрпљивање ресурса ускоро резултирати падом технолошког капацитета. Људска цивилизација је способна за међузвездану радио комуникацију за само неколико деценија и већ је рапидно исцрпила фосилна горива и суочава се са могућим проблемима као што су енергетска криза. Можда може проћи још само још неколико деценија пре него што енергија постане прескупа, и неопходна електроника и рачунари превише компликовани за производњу, што би нас онемогућило да наставимо потрагу. Ако исти услови у погледу снабдевања енергијом важе и за друге цивилизације, тада радио технологија може бити феномен кратког века. Осим ако се деси да две цивилизације буду близу једна другој и развију способност комуникације у исто време, било би практично немогуће за било коју цивилизацију да „разговора“ са другом. Критичари аргумента исцрпљивања ресурса говоре да постоје бројни алтернативни извори енергије, као што је соларна енергија, који су обновљиви и имају огроман потенцијал у односу на техничке баријера. [73] Исцрпљивање фосилних горива ће неимовно окончати једну „технолошку фазу“ цивилизације, и неки облик технолошке регресије ће неминовно морати да дође, али је тешко предвидети даљи развој наше цивилизације после овог а ми сами не можемо ни да замислимо у каквим околостима се развијаљу ванземаљске цивилизације. Они имају тенденцију да доживе технолошку сингуларност

Друга могућност је да технолошке цивилизације неизбежно доживе технолошку сингуларност и достижу пост-хумани (или тачније, пост-биолошки) карактер. Теоретски цивилизације ове врсте могу бити толико драстично измењене да чине комуникација немогућом. Интелигенције пост-сингуларне цивилизације може захтевати много виши степен размене информација него што је то могуће међузвезданом комуникацијом, на пример. Или можда било која информација коју човечанство може да пружи је веома елементарна, а самим тим они не покушавају да комуницирају. Ово би био случај као што људска бића не покушавају да разговарају са мравима - иако им приписујемо облик интелигенције. Чак и екстремнији облици пост-сингуларитета су предложени као одговор на Фермијево питање, нарочито у фантастици, нпр.: бића која су се лишила физичке форме, која стварају огромна вештачка виртуелна окружења...

Даљи аргумент, предложио је Чарлс Строс (Charles Stross у књизи Accelerando). Напредне цивилизације - можда развијају тзв. Матриошка мозак – оне могу да путују у друге звездане системе, али не чине то. То није због недостатка радозналости, већ због низ енерго- информационих економских избора, при чему на тржишту информација (заснованом на соларној енергији и планетарној материји за изградњу више рачунарских капацитета), најуспешније виртуелне интелигенције треба да остану централно до звезде. Енергија и близина (и стога бежична комуникација и брзина протока) су много веће у близини материје и енергетских извора звезде и већих планета, ида би била успешна захтева унутар-соларни систем фокуса. По овом сценарију, економски подстицаји да путују ван Сунчевог система су умањени. Једна верзија оваквог погледа, која чини прогнозе за будуће СЕТИ пројекте је трансцендентација "фосила" и обухвата варијанту Зоо хипотезе, коју је предложио научник сингуларног аргумента Џон Смарт (John Smart).[74]

Они су сувише страни

Друга могућност је да су људски теоретичари потценили колико се ванземаљски живот може разликовати од оног на Земљи. Ванземаљац може бити психолошки невољан да покуша да комуницира са људима. Можда је људска „математика“ локализована на Земљу и није заједничка ванземаљској култури,[75] иако други сматрају то може применити само на апстрактни део математике јер математике повезане са физиком морају бити сличне (у резултатима, ако не у методама).[76] Физиологија може такође бити баријера у комуникацији. У „Контакту“, Карл Саган (Contact, Carl Sagan) кратко спекулише да би ванземаљске врсте могле имати мисаоне процесе знатно спорије (или брже) него људи. Таква врста ванземаљаца би могла говорити тако споро да је потребно неколико година да би се рекла једноставна фраза као што је "Здраво". Емитована порука те врсте може да изгледа као случајна позадинска бука људима, и зато пролази непримећена.

Они живе у не-технолошким цивилизацијама

Може бити да бар неке цивилизације интелигентних бића нису технолошке, можда зато што је то тешко у њиховом окружењу, или зато што су одлучили тако, или из других још увек непознатих разлога. Таква цивилизација је веома тешка за откривање.[77] Иако постоје технике даљинске детекције које би могле да откривају живот на планетама без ослањања на трагове технологије, нема било какве могућности да се открије да ли је живот интелигентан. Чак нема ни предложених теоријских метода за то осим физичке посете од стране астронаута или сондом. Овакав случај се понекад назива проблем „алге против академца“ у енгл. (algae vs. alumnae).[77]

Докази се потискују

Теоретски је могуће да СЕТИ организације не извештавају позитивне детекције, или да владе блокирају ванземаљске сигнале или спречавају објављивање детекција, вероватно из разлога националне безбедности и трговинских интереса који могу бити угрожени потенцијалним коришћењем напредне ванземаљске технологије или оружја. Предпоставља се да би откривање ванземаљског радио сигнала или технологије могла бити једна од највише чуваних војних тајни.[78] Тврдње да се то већ десило су уобичајене у популарној штампи,[79] [80] али научници укључени у рад ових случајева говоре супротно -штампа је обично информисана и заинтересована за откривање могућег сигнала чак и пре него што сигнал може бити потврђен. [81]

Они су изабрали да не комуницирају са нама

По овим сценаријима, постоје ванземаљске цивилизације које су технички способне да контактирају Земљу, али су јасно изабрале да то не чине. Ово је оно што Земља данас, одприлике ради - ми слушамо (СЕТИ), али осим неколико мањих напора, не покушавамо експлицитно да контактирамо. Наравно ако су сви исти, или се бар већина цивилизације односи према овој проблематици на исти начин, галаксија може бити пуна цивилизација жељних контакта, али сви слушају, а нико не емитује. Ово је тзв СЕТИ Парадокс. [82] Они се не слажу међу собом Званична политика Земље у СЕТИ заједници[83] је став: „Не треба послати одговор на сигнал или други доказ о ванземаљској интелигенцији без предходних одговарајућих међународних консултација.“ Међутим, имајући у виду могући утицај било каквог одговора [84] може бити врло тешко доћи до било консензуса на питање „Ко говори у име Земље?“ и „Шта да кажемо?“. Остале цивилизације можда пате од оваквог истог недостатка консензуса, и стога не шаљу никад, никакве поруке.

Земља намерно није контактирана (Зоо хипотеза)

„Прави“ универзум је изван црне сфере, која је симулација пројектована за нас. Зоо хипотеза предпоставља да постоји суперинтеллигентан ванземаљски живот и да не контактира живот на Земљи да би дозволио природни ток еволуције и развоја.[85] Ове идеје су можда најприхватљивије; ако постоји релативно универзална културна политика или право међу многобројним ванземаљским цивилизацијама. У универзуму без хегемонистичке моћи, случајне цивилизације са независним принципима ће, по свему судећи, направити контакт. Овакав универзум са јасно дефинисаним правилима изгледа вероватан. Ова теорија се може оборити тзв. маном униформог мотива: све што је потребно је једна култура или цивилизација у оквиру нашег опсега детекције одлучи да делује у супротности са овим правилом, а вероватноћа таквог кршења повећава се са бројем цивилизација. [12] Међутим, можда би цивилизација са милијарду година интелектуалне и технолошке еволуције била у стању да спроводи правила. Т. В. Хер (T. W. Hair) [86] је извршио тзв. Монте Карло анализу времена достизања специфичне тачке развоја змеђу цивилизацијама у галаксији на основу уобичајених астробиолошких претпоставки које сугеришу да би прва цивилизација имала такав утицај (вођство) над касније развијеним цивилизацијама, и да је тако можда успоставила галактичку/универзалну норму која резултура „парадоксом“ од стране оснивача културног утицаја са или без његове даље активности.

Земља је намерно изолована (планетаријум хипотеза)

Сродна идеја је да је видљиви универзум симулирана реалност. Планетариум хипотеза [87] предпостаља да је напредна цивилизација створила симулирани универзум за нас који изгледа празан - без других облика живота. „Аргумент симулације“ по Бострому (Bostrom) [88] сматра да, иако таква симулација може садржавати и друге облике живота, таква цивилизација (која је креирала нашу реалност), не може бити много напреднија од нас, јер би било далеко теже да симулира напредније цивилизације. Ако се ово питање буквално разматра, онда истина је потпуно непозната, т.ј. имамо тзв. „проблем бесконачног регреса“.

Опасно је комуницирати

Ванземаљске цивилизације можда сматрају да је превише опасно да комуницирају, или за нас или за њих. Уосталом, када су се веома различите цивилизације сретале на Земљи, резултати су често били катастрофални за једну или другу страну, а исто се може односити и на међузвездани контакт. [89] Чак и контакт на сигурној удаљености можда може да доведе до инфекције рачунара[90] или чак и самих идеја. [91] Можда се опрезније цивилизације активно крију не само од нас, већ од свих, због страха од других цивилизација.

Фермијев парадокс је сам по себи оно што спречава комуникацију

Можда Фермијев парадокс сам по себи – или његов ванземањски еквивалент - је крајњи разлог за било коју цивилизацију да би се избегао контакт са другим цивилизацијама, чак и ако не постоје другие препреке. Са становишта било које цивилизације, можда би им било тешко да буду први који ће направити први контакт и стога вероватно се суочавају са истим проблемом који је наводно спречилио раније цивилизације њих контактирају. Дакле, можда свака цивилизација ћути због могућности да можда постоји добар разлог зашто друге цивилизације чине то исто.[4]

Они су овде непримећени

Могуће је да страни интелигентни облици живота не само да постоје, али су већ присутни овде на Земљи. Они се не откривају, јер они то не желе; људска бића нису технички у стању да их открију или друштво одбија да призна доказе. [92] Неколико варијација ове идеје су предложили Карл Саган и Јосиф Шкловски (Iosif Shklovsky) [93] који мисле да се треба озбиљно узети у разматрање тзв. „палеоконтакт“ са ванземаљцима у раном историјском добу човека, и залажу се за испитивање митова и религијских предања да би нашли доказе таквог контакта. Саган и Шкловски су приметили да су многе религије основали људи који су тврдили контакт са натприродним бићима, који су им поклонила мудрост, смернице и технологије. Према овој хипотези, постоји заправо довољно доказа о ванземаљским посетама – а то се једноставно не препознаје као такво од стране озбиљне науке. Могуће је да ванземањски животни облик који је довољно технолошки напредан да дође на Земљу, би такође могао бити довољно напредан да буде овде непримећен. По овом сценарију, ванземаљци су можда стигли на Земљи, или у наш Соларни систем, и посматрају планету, док прикривају своје присуство. Посматрање се може спровести на различите начине које би било веома тешко открити. На пример: сложен систем микроскопских уређаја за праћење базираних на молекуларну нанотехнологију, може бити распоређен на Земљи и остајти неоткривен, или неки софистицирани инструменти који спроведе пасивно посматрање са неког растојања. НЛО истраживачи у констатују да је Фермијев Парадокс настао у контексту таласа НЛО извештаја, али Ферми, Телер, Јорк и Конопински (Fermi, Teller, York and Konopinski) су очигледно одбацили могућност да су летећи тањири ванземањског порекла – упркос US Air Force истрази која је оценила да је један део НЛО извештаја необјашњив са аспекта савремене технологије.

Закључак:

Ми знамо веома мало о овој теми и све поменуте варијанте или њихове комбинације су могуће, почевши од тога да смо ми једина цивилизација, до тога да их има на милионе. Такође је могуће да их има свакојаких типова и степена развоја. На жалост, скоро ништа са сигурноћу у овом тренутку, на ову тему не може бити речено.На проблем Фермијевог парадокса постоје и други могући одговори, који су детаљно продискутовани на сајту SETI института (Институт за потрагу за ванземаљском интелигенцијом).

Напомене:

^ Совјетски асроном Николај Кардашев је предпоставио да ванзенањска цивилизација Типа 3, на Кардашевој скали, може послати сигнале до 10 милијарди светлосних година растојања.

^ Ако је N(r) број цивилизација (по јединици запремине), што се моше видети из пречника r. Ако је Rg пречник галаксије, онда број цивилизација је:

ʃ^Rg₀N(r)4Πr²dr+ʃ^∞_Rg>N(r)4Πr²dr

Где прва интеграла представља оне који су у галаксији, а друга оне ван ње.Која ће интеграла бити већа зависи од тога како брзо N(r) опада, што је потпуно непознато.

^ Приметите да, ако постоји макар једна цивилизација у нашој галаксији (наша сопствена), птросечан или највероватнији бројцивилизација у нашој галаксији описан овом једначином може још увек бити мањи од 1. Другим речима, чињеница да постоји најмање једна цивилизацијау нашој галаксији, не значи да је то вероватан резултат. Ни једна цивилизација не сме да узме себе саму при процени броја цивилизација у галаксији пошто ако не би било ниједне цивилизације, ово питање не би ни настало. Дрејкова једначина узима само дугорочне просечне бројеве цивилизација; чак иако је просечан број цивилизација у галаксији мањи од 1, може бити више од једне у било којој датој галаксији, у било које дато време.

^ Пример страха да се цивилизација може уништити експериментима из физике. Сударачи честица који при судару стварају црне рупе и тиме уништавају лажни вакум итд...) се углавном сматра превазиђеним од стране научника јер космички зраци много виших енергија ударју Земљу и Месец еонима (NYT чланак, Technical report).

^ a b Види, нпр, Berserker (Saberhagen), The Heechee Saga (Pohl), Revelation Space (Reynolds) ^ Види, нпр, George Marx's 1995 lecture, "Conflicts and Creativity – The Hungarian Lesson", која је заснована на њееговој књизи из 1994.г., The Voice of the Martians, Roland Eötvös Physical Society. ISBN 978-963-05-7427-3. и његовог чланка Marx, George (1996). "The myth of the martians and the golden age of Hungarian science". Science & Education 5 (3): 225. Bibcode 1996Sc&Ed...5..225M. doi:10.1007/BF00414313. Референце:

^ The Washington Post ^ Sagan, Carl Cosmos, Random House 2002. ISBN 978-0-375-50832-5. ^ Wesson, Paul (1990). "Cosmology, extraterrestrial intelligence, and a resolution of the Fermi-Hart paradox". Royal Astronomical Society, Quarterly Journal 31: 161–170. Bibcode 1990QJRAS..31..161W. ^ a b c Brin, Glen David (1983). "The 'Great Silence': The Controversy Concerning Extraterrestrial Intelligent Life". Quarterly Journal of Royal Astronomical Society 24: 283–309. Bibcode 1983QJRAS..24..283B. ^ James Annis (1999). "An Astrophysical Explanation for the Great Silence". arXiv:astro-ph/9901322 [astro-ph]. ^ a b Hanson, Robin (1998). "The Great Filter – Are We Almost Past It?". http://hanson.gmu.edu/greatfilter.html. ^ Bostrom, Nick (2007). In Great Silence there is Great Hope. http://www.nickbostrom.com/papers/fermi.pdf. Retrieved 2010-09-06. ^ a b Milan M. Ćirković (2009). "Fermi's Paradox – The Last Challenge for Copernicanism?". Serbian Astronomical Journal 178 (178): 1–20. arXiv:0907.3432. Bibcode 2009SerAJ.178....1C. doi:10.2298/SAJ0978001C. ^ Lem, Stanisław . His Master's Voice. Harvest Books. 1983. ISBN 978-0-15-640300-9. http://books.google.com/?id=I5gYWtcfMioC&lpg=PA73&dq=%22silentium%20universi%22%20lem&pg=PA73. ^ "NASA – Galaxy". Nasa.gov. November 29, 2007. http://www.nasa.gov/worldbook/galaxy_worldbook.html. Retrieved August 19, 2010. ^ Craig, Andrew (July 22, 2003). "Astronomers count the stars". BBC News (BBC). http://news.bbc.co.uk/1/hi/sci/tech/3085885.stm. Retrieved April 8, 2010. ^ a b Crawford, I.A., "Where are They? Maybe we are alone in the galaxy after all", Scientific American, July 2000, 38–43, (2000). ^ Shklovskii, I. S.; Sagan, Carl . Intelligent Life in the Universe. San Francisco: Holden–Day. 1966. ISBN 978-0-330-25125-9. стр. 394. ^ Dunne, Alan (1950). "Uncaptioned cartoon". New Yorker, 20 May 1950. http://home.fnal.gov/~carrigan/pillars/New_Yorker_aliens.png. Retrieved August 19, 2010. ^ a b Jones, Eric "Where is everybody?", An account of Fermi's question", Los Alamos Technical report LA-10311-MS, March, 1985. ^ Shostak, Seth (October 25, 2001). "Our Galaxy Should Be Teeming With Civilizations, But Where Are They?". Space.com. Space.com. http://www.space.com/searchforlife/shostak_paradox_011024.html. Retrieved April 8, 2006. ^ Cohen, Jack and Stewart, Ian . Evolving the Alien. John Wiley and Sons, Inc., Hoboken, NJ. 2002. ISBN 978-0-09-187927-3. Chapter 6, What does a Martian look like?. ^ Barrow, John D.; Tipler, Frank J. (19 May 1988). The Anthropic Cosmological Principle. foreword by John A. Wheeler. Oxford: Oxford University Press. стр. 588.. ISBN 978-0-19-282147-8 LC 87-28148. http://books.google.com/books?id=uSykSbXklWEC&printsec=frontcover. Retrieved 31 December 2009. ^ Gowdy, Robert H., VCU Department of Physics SETI: Search for ExtraTerrestrial Intelligence. The Interstellar Distance Problem, 2008 ^ Види, нпр., the SETI Institute, The Harvard SETI Home Page, или The Search for Extra Terrestrial Intelligence at Berkeley ^ Schmidt, Stanley (1976). Sins of Our Fathers. Berkeley. ^ "NASA/CP2007-214567: Workshop Report on the Future of Intelligence In The Cosmos". NASA. http://event.arc.nasa.gov/main/home/reports/CP2007-214567_Langhoff.pdf. ^ Duncan Forgan, Martin Elvis (28 March 2011). "Extrasolar Asteroid Mining as Forensic Evidence for Extraterrestrial Intelligence". International Journal of Astrobiology. arXiv:1103.5369. Bibcode 2011IJAsB..10..307F. doi:10.1017/S1473550411000127. ^ L. K. Scheffer (2010). "Large Scale Use of Solar Power May be Visible Across Interstellar Distances". Astrobiology Science Conference 2010. http://www.lpi.usra.edu/meetings/abscicon2010/pdf/5207.pdf. ^ Mullen, Leslie (2002). "Alien Intelligence Depends on Time Needed to Grow Brains". Astrobiology Magazine. Space.com. http://www.space.com/scienceastronomy/alien_intelligence_021202.html. Retrieved April 21, 2006. ^ http://www.centauri-dreams.org/?p=20482 ^ Matsos, Helen (June 16, 2009). "Habitable Planet Signposts". Astrobiology magazine. http://www.astrobio.net/news/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=2085&mode=thread&order=0&thold=0. Retrieved August 19, 2010. ^ Chauvin, G. et al. (2004). "A giant planet candidate near a young brown dwarf". Astronomy & Astrophysics 425 (2): L29–L32. arXiv:astro-ph/0409323. Bibcode 2004A&A...425L..29C. doi:10.1051/0004-6361:200400056. ^ Schneider, Jean (January 20, 2010). "Interactive Extra-solar Planets Catalog". The Extrasolar Planets Encyclopedia. http://exoplanet.eu/. Retrieved August 19, 2010. ^ Udry, S.; Bonfils, X.; Delfosse, X.; Forveille, T.; Mayor, M.; Perrier, C.; Bouchy, F.; Lovis, C. et al (2007). "The HARPS search for southern extra-solar planets". Astronomy and Astrophysics 469 (3): L43. Bibcode 2007A&A...469L..43U. doi:10.1051/0004-6361:20077612. http://exoplanet.eu/papers/udry_terre_HARPS-1.pdf. ^ Papagiannis, M. D. (1978). "Are We all Alone, or could They be in the Asteroid Belt?". Quarterly Journal of the Royal Astronomical Society 19: 277–281. Bibcode 1978QJRAS..19..277P. ^ Bracewell, R. N. (1960). "Communications from Superior Galactic Communities". Nature 186 (4726): 670. Bibcode 1960Natur.186..670B. doi:10.1038/186670a0. ^ "SETV projects". Setv.org. February 21, 2009. http://www.setv.org/. Retrieved August 19, 2010. ^ Freitas, Robert A, Jr; Valdes, F (1985). "The search for extraterrestrial artifacts (SETA)". Acta Astronautica 12 (12): 1027. doi:10.1016/0094-5765(85)90031-1. http://www.setv.org/online_mss/seta83.html. Retrieved August 19, 2010. ^ Dyson, Freeman J. (1960). "Search for Artificial Stellar Sources of Infra-Red Radiation". Science 131 (3414): 1667–1668. Bibcode 1960Sci...131.1667D. doi:10.1126/science.131.3414.1667. PMID 17780673. http://www.islandone.org/LEOBiblio/SETI1.HTM. ^ Niven, Larry, "Bigger than Worlds", Analog, March 1974. ^ Amir Alexander (23 March 2004). "Can a Star's Glow Reveal an Advanced Civilization?". Planetary Society. http://www.planetary.org/news/2004/0323_Can_a_Stars_Glow_Reveal_an_Advanced.html. ^ "Fermilab Dyson Sphere search program". Fermi National Accelerator Laboratory. http://home.fnal.gov/~carrigan/infrared_astronomy/Fermilab_search.htm. Retrieved February 10, 2008. ^ Burchell, M.J. (2006). "W (h) ither the Drake equation?". International Journal of Astrobiology 5 (3): 243–250. Bibcode 2006IJAsB...5..243B. doi:10.1017/S1473550406003107. ^ a b Ward, Peter D.; Brownlee, Donald (January 14, 2000). Rare Earth: Why Complex Life is Uncommon in the Universe (1st ed.). Springer. ISBN 978-0-387-98701-9. стр. 368. ^ Webb. стр. 153. ^ Webb. стр. 153–156 ^ Andreadis, Athena "E. T., Call Springer-Verlag!" SETI League Publications, 2000. ^ Nealson, K.H. and Conrad, P.G. (1999). "Life: past, present and future". Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences (The Royal Society) 354 (1392): 1923–39. doi:10.1098/rstb.1999.0532. PMC 1692713. PMID 10670014. http://www.pubmedcentral.nih.gov/articlerender.fcgi?tool=pmcentrez&artid=1692713. ^ Bounama, C. and von Bloh, W. and Franck, S. (2007). "How Rare Is Complex Life in the Milky Way?". Astrobiology (Mary Ann Liebert, Inc.) 7 (5): 745–756. Bibcode 2007AsBio...7..745B. doi:10.1089/ast.2006.0084. PMID 17963474. ^ Bostrom, Nick. "Existential Risks Analyzing Human Extinction Scenarios and Related Hazards". http://www.nickbostrom.com/existential/risks.html. Retrieved October 4, 2009. ^ Darling, David. "Extraterrestrial intelligence, hazards to". The Encyclopedia of Astrobiology, Astronomy, and Spaceflight. Worlds of David Darling. http://www.daviddarling.info/encyclopedia/E/etcivhaz.html. Retrieved May 11, 2006. ^ Hawking, Stephen. "Life in the Universe". Public Lectures. University of Cambridge. Archived from the original on April 21, 2006. http://web.archive.org/web/20060421051343/http://www.hawking.org.uk/lectures/life.html. Retrieved May 11, 2006. ^ Soter, Steven (2005). "SETI and the Cosmic Quarantine Hypothesis". Astrobiology Magazine. Space.com. http://www.astrobio.net/news/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=1745. Retrieved May 3, 2006. ^ Archer, Michael (1989). "Slime Monsters Will Be Human Too". Aust. Nat. Hist 22: 546–547. ^ Webb. стр. 112 ^ Melott, A.L. and Lieberman, BS and Laird, CM and Martin, LD and Medvedev, MV and Thomas, BC and Cannizzo, JK and Gehrels, N. and Jackman, CH (2004). "Did a gamma-ray burst initiate the late Ordovician mass extinction?". International Journal of Astrobiology (Cambridge Univ Press) 3 (1): 55–61. arXiv:astro-ph/0309415. Bibcode 2004IJAsB...3...55M. doi:10.1017/S1473550404001910. http://acdb-ext.gsfc.nasa.gov/People/Jackman/Melott_2004.pdf. ^ Nick Bostrom, Milan M. Ćirković. Global catastrophic risks. Section 12.5 – The Fermi Paradox and Mass Extinctions. ^ Wiker, Benjamin D. (2002). "Christianity and the Search for Extraterrestrial Life". crisismagazine.com. http://catholiceducation.org/articles/religion/re0591.html. ^ Michael J. Crowe . The Extraterrestrial Life Debate, Antiquity to 1915. University of Notre Dame Press. 2008. ISBN 978-0-268-02368-3.p. 9 ^ Crowe. стр. 19 ^ Gonzalez, Guillermo and Richards, Jay W. . The Privileged Planet. Regnery Publishing. 2004. ISBN 978-0-89526-065-9. стр. 306. http://books.google.com/books?id=KFdu4CyQ1k0C&pg=PA306. ^ Guth, Alan (2007). "Eternal Inflation and its Implications". Journal of Physics A: Mathematical and Theoretical 40 (25): 6811. arXiv:hep-th/0702178. Bibcode 2007JPhA...40.6811G. doi:10.1088/1751-8113/40/25/S25. http://arxiv.org/PS_cache/hep-th/pdf/0702/0702178v1.pdf. ^ Webb. стр. 62–71 ^ Vakoch, Douglas (November 15, 2001). "Decoding E.T.: Ancient Tongues Point Way To Learning Alien Languages". SETI Institute. http://www.space.com/searchforlife/seti_decode_011115.html. Retrieved August 19, 2010. ^ Newman, W.T. and Sagan, C. (1981). "Galactic civilizations: Population. dynamics and interstellar diffusion". Icarus 46 (3): 293–327. Bibcode 1981Icar...46..293N. doi:10.1016/0019-1035(81)90135-4. ^ Brin, Glen David (1983). "The 'Great Silence': The Controversy Concerning Extraterrestrial Intelligent Life". Quarterly Journal of Royal Astronomical Society 24: 287, 298. Bibcode 1983QJRAS..24..283B. ^ Landis, Geoffrey (1998). "The Fermi Paradox: An Approach Based on Percolation Theory". Journal of the British Interplanetary Society 51: 163–166. Bibcode 1998JBIS...51..163L. http://www.sff.net/people/Geoffrey.Landis/percolation.htp. ^ Scheffer, L.K. (1994). "Machine Intelligence, the Cost of Interstellar Travel and Fermi's Paradox". Quarterly Journal of the Royal Astronomical Society 35: 157. Bibcode 1994QJRAS..35..157S. ^ Kinouchi, Osame (December 2001). Persistence solves Fermi Paradox but challenges SETI projects. стр. 12137. arXiv:cond-mat/0112137. Bibcode 2001cond.mat.12137K. ^ Turnbull, Margaret C.; Tarter, Jill C. (2003). "Target Selection for SETI. I. A Catalog of Nearby Habitable Stellar Systems". The Astrophysical Journal Supplement Series 145 (1): 181. arXiv:astro-ph/0210675. Bibcode 2003ApJS..145..181T. doi:10.1086/345779. http://www.projectrho.com/HabCat.pdf. Retrieved August 19, 2010. ^ "SETI's FAQ, Sec 1.2.3". Setifaq.org. November 2003. http://setifaq.org/faq.html#1.2.3. Retrieved July 3, 2010. ^ "SETI's FAQ, Sec 1.6". Setifaq.org. November 2003. http://setifaq.org/faq.html#1.6. Retrieved July 3, 2010. ^ Anonymous (December, 2001). "BBC – Cornwall – Marconi 100". Bbc.co.uk. http://www.bbc.co.uk/cornwall/marconi/marconibg.shtml. Retrieved July 3, 2010. ^ "Cosmic Search Vol. 1 No. 3". Bigear.org. September 21, 2004. http://www.bigear.org/vol1no3/neutrino.htm. Retrieved July 3, 2010. ^ Learned, J; Pakvasa, S; Zee, A (2009). "Galactic neutrino communication". Physics Letters B 671 (1): 15. arXiv:0805.2429. Bibcode 2009PhLB..671...15L. doi:10.1016/j.physletb.2008.11.057. ^ Stephenson, D. G (1984). "Solar Power Satellites as Interstellar Beacons". Royal Astron. Soc. Quart. Jrn. (Royal Astronomical Society) 25 (1): 80. Bibcode 1984QJRAS..25...80S. ^ Smith, Charles (July 1995). "History of Solar Energy". Technology Review: Solar Power. Archived from the original on 2008-02-25. http://web.archive.org/web/20080225114548/http://www.solarenergy.com/info_history.html. ^ Smart, John, "Answering the Fermi Paradox: Exploring the Mechanisms of Universal Transcension", Journal of Evolution and Technology, June 2002. ^ Schombert, James. "Fermi's paradox (i.e. Where are they?)" Cosmology Lectures, University of Oregon. ^ Hamming, RW (1998). "Mathematics on a distant planet". The American mathematical monthly (JSTOR) 105 (7): pp. 640--650. http://www.jstor.org/pss/2589247. ^ a b Tarter, Jill (2006). "What is SETI?a". Annals of the New York Academy of Sciences 950 (1): 269–75. Bibcode 2001NYASA.950..269T. doi:10.1111/j.1749-6632.2001.tb02144.x. PMID 11797755. ^ A. Tough (1990). "A critical examination of factors that might encourage secrecy.". Acta Astronautica (21,): pp. 97–102. doi:10.1016/0094-5765(90)90134-7. ^ http://www.theregister.co.uk/2006/07/31/signals_seti/ ^ http://www.aolnews.com/weird-news/article/stanton-friedman-a-scientist-searches-for-the-truth-of-ufos/19503350 ^ G. Seth Shostak . Confessions of an Alien Hunter: A Scientist's Search for Extraterrestrial Intelligence. National Geographic. 2009. ISBN 978-1-4262-0392-3. Page 17. ^ Alexander Zaitsen (2006). "The SETI paradox". arXiv:physics/0611283 [physics.gen-ph]. ^ "Declaration of Principles Concerning Activities Following the Detection of Extraterrestrial Intelligence". http://www.seti.org/post-detection.html. ^ Michaud, M. (2003). "Ten decisions that could shake the world". Space Policy 19 (2): 131–950. doi:10.1016/S0265-9646(03)00019-5. edit ^ Ball, J (1973). "The zoo hypothesis". Icarus 19 (3): 347. Bibcode 1973Icar...19..347B. doi:10.1016/0019-1035(73)90111-5. ^ Hair, Thomas W. (2011). "Temporal Dispersion of the Emergence of Intelligence: An Inter-arrival Time Analysis", International Journal of Astrobiology 10(2): 131–135 (2011), doi:10.1017/S1473550411000024 [1] ^ Baxter, Stephen (2001). "The Planetarium Hypothesis: A Resolution of the Fermi Paradox". Journal of the British Interplanetary Society 54 (5/6): 210–216. http://www.bis-spaceflight.com/sitesia.aspx/page/358/id/890/l/en. ^ Bostrom, Nick (2003). "Are You Living In a Computer Simulation?". Philosophical Quarterly 53 (211): 243–255. doi:10.1111/1467-9213.00309. http://www. Are They? ISBN 978-0-521-44803-1 Amazonsimulation-argument.com/simulation.html.; See also this web site about the simulation argument. ^ Brin, David. "A contrarian perspective on altruism: the dangers of first contact". http://www.setileague.org/iaaseti/brin.pdf. Retrieved August 19, 2010. ^ Carrigan, Richard A. (2006). "Do potential SETI signals need to be decontaminated?". Acta Astronautica 58 (2): 112–117. Bibcode 2006AcAau..58..112C. doi:10.1016/j.actaastro.2005.05.004. ^ Marsden, P. (1998). "Memetics and social contagion: Two sides of the same coin". Journal of Memetics-Evolutionary Models of Information Transmission ({Journal of Memetics) 2 (2): 171--185. http://cfpm.org/jom-emit/1998/vol2/marsden_p.html. ^ Webb. стр. 27–60 ^ Shklovskii, I. S.; Sagan, Carl . Intelligent Life in the Universe. San Francisco: Holden–Day. 1966. ISBN 978-1-892803-02-3. ^ Steel, D. (1995). "SETA and 1991 VG". The Observatory 115: 78–83. Bibcode 1995Obs...115...78S. http://www.setv.org/online_mss/1991vg.pdf. Retrieved August 19, 2010. ^ Swords, Michael D. (1989) “Science and the Extraterrestrial Hypothesis”, Journal of UFO Studies, New Series 1, 1989, 67–102. стр. 88; reprinted in pp. 368–373 in Jerome Clark's The UFO Encyclopedia: The Phenomenon from the Beginning. 2nd edition. 1998. Omingraphics. ISBN 978-0-7808-0097-7. ^ a b Webb. стр. 28 ^ Crick, Francis . Life Itself. Simon and Schuster. 1981. ISBN 978-0-671-25562-6. Bibliography Webb, Stephen . If the Universe Is Teeming with Aliens... Where Is Everybody?. Copernicus Books. 2002. ISBN 978-0-387-95501-8. http://books.google.com/books?id=-vZ0BVSHix4C&printsec=frontcover. Литература: Ben Zuckerman and Michael H. Hart, Extraterrestrials: Where Savage, Marshall T. . The Millennial Project: Colonizing the Galaxy in 8 Easy Steps. Denver: Empyrean Publishing. 1992. ISBN 978-0-9633914-8-3. Michaud, Michael . Contact with Alien Civilizations: Our Hopes and Fears about Encountering Extraterrestrials. Copernicus Books. 2006. ISBN 978-0-387-28598-6. Gold, Thomas (1998). The Deep Hot Biosphere. Springer. ISBN 978-0-387-95253-6