Ливонска губернија
| Лифляндская губерния Лифляндская губерния Liflyandskaya guberniya | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1713—1918 | |||||||||
 Грб
| |||||||||
 Ливонска губернија 1820. године | |||||||||
| Земља | Летонија | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | бивша покрајина | ||||||||
| Владавина | |||||||||
| • Облик | Губернија | ||||||||
| Историјска ера | рано модерно доба | ||||||||
• Успостављено | 1713 | ||||||||
• Укинуто | 1918 | ||||||||
| |||||||||
Ливонска губернија[1] (рус. Лифляндская губерния, Liflyandskaya guberniya; нем. Gouvernement Livland, Livländisches Gouvernement; лет. Vidzemes guberņa, након насељавања Летонаца у покрајини Видземе) била је једна од Балтичких губернија у склопу Руске Империје, сада је подручје подељено између Летоније и Естоније.
Историја[уреди | уреди извор]
_Befehl_i._J._1783.jpeg)
Након капитулације Естоније и Ливоније 1710. године, 28. јула 1713. Петар Велики је основао Ришку губернију (рус. Рижская губерния) којој су прикључени и Смоленски ујезд, Дорогобуж ујезд, Рослављски ујезд и Вјаземски ујезд из Смоленске губерније.
Шведска је званично предала Шведску Ливонију 1721. године Русији миром у Ништаду. У 1722. години Тартума је додата Ришкој губернији. 1726. године Смоленска губернија је одвојена од Ришке, која је тада имала 5 покрајина - Ригу, Цесис, Тарту, Парну и Сарему. Током 1783. је губернији прикључена жупанија Слока. 3. јула 1783. Катарина Велика је реорганизовала губернију у Ришко намесништво. Тек 1796, након Треће поделе Пољске, територија је преименована у Ливонску губернију.
До краја 19. века губернијом нису важили руски закони већ је аутономно управљао феудални Ландтаг састављен од локалног немачког балтичког племства.[2] Немачко племство је инсистирало на очувању својих привилегија и употребе немачког језика. У 1816. години цар Александар је ослободио кметове у Ливонији, што је претходило његовим плановима за укидање феудалног система у целој Русији.[3]
Након руске Фебруарске револуције у 1917. години, северни део Ливонске губерније је прикључен Естонској губернији и формирана је аутономна губернија Естонија. Аутономна губернија Естонија је усвојила декларацију о независности Естоније 24. фебруара 1918, један дан пре окупације од стране немачке војске за време Првог светског рата.
Миром у Брест-Литовску 3. марта 1918, бољшевичка Русија је прихватила губитак Ливонске губерније и споразумом закљученим у Берлину 27. августа 1918. аутономна губернија Естонија и Ливонска губернија су одвојене од Русије.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ The Baltic States from 1914 to 1923 By LtCol Andrew Parrott Архивирано 2009-03-19 на сајту Wayback Machine
- ^ Smith, David James (2005). The Baltic States and Their Region. Rodopi. ISBN 978-90-420-1666-8.
- ^ Sebag Montefiore, Simon (2016). The Romanovs. United Kingdom: Weidenfeld & Nicholson. стр. 323-324.
- ^ The Baltic States and Weimar Ostpolitik By John Hiden
Литература[уреди | уреди извор]
- Sebag Montefiore, Simon (2016). The Romanovs. United Kingdom: Weidenfeld & Nicholson. стр. 323-324.
- Smith, David James (2005). The Baltic States and Their Region. Rodopi. ISBN 978-90-420-1666-8.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
