Марко Музикравић
| Марко Музикравић | |
|---|---|
 Музикравић пре рата | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1915. |
| Место рођења | Бечањ, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 1945. (29/30 год.) |
| Место смрти | Зеленгора, Демократска Федеративна Југославија |
| Војна каријера | |
| Војска |  Југословенска војска Југословенска војска у отаџбини |
| Чин | капетан прве класе |
| Јединица | Први шумадијски корпус - Горски штаб 56 |
Марко Љ. Музикравић (Бечањ, 1915 – Зеленгора, мај 1945) је био капетан прве класе Југословенске војске и командант Првог шумадијског корпуса Југословенске војске у Отаџбини.
Биографија
[уреди | уреди извор]За време Другог светског рата је био командант бригаде у Гружи, а потом и командант Првог шумадијског корпуса Југословенске војске у Отаџбини.
Музикравић је преко Новице Лукића, свршеног питомца Артиљеријско техничког завода у Крагујевцу, одржавао везу са Душаном Дујом Смиљанићем, Александром Милошевићем и Црним шамијама.[1]
Дана 14. јуна 1942. године је присуствовао састанку у Страгарима на којем су капетан Душан Смиљанић, потпоручник Живадин Павловић и Никола Калабић окупили припаднике Српске државне страже из крагујевачког среза, који су заправо били легализовани четници, лојални генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу.[2]
Одликовања
[уреди | уреди извор]
Орден Белог орла са мачевима V реда (1943)[3]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Сергије М. Живановић, Трећи српски устанак, Крагујевац (2000). стр. 133.
- ^ Томанић, Борис (2017). „Горска гарда Њ. в. краља Петра Другог у орашачком срезу. Формација, борбе, злочини” (PDF). Војноисторијски гласник. Институт за стратегијска истраживања - Одељење за војну историју Министарства одбране Републике Србије. 1: 112.
- ^ Тимотијевић, Милош (2015). „Звонимир Звонко Вучковић (1916—2004): Биографија, документа, сећања” (PDF). Зборник радова Народног музеја. XLV: 186—187.