Миле Медић

Миле Медић
Миле Медић
	Миле Медић, 2010. године
Датум рођења	1. фебруар 1933.
Место рођења	Ковачић код Книна, Краљевина Југославија
Датум смрти	22. август 2022. (89 год.)
Место смрти	Београд, Србија

Миле Медић (Ковачић код Книна, 1. фебруара 1933 — Београд, 22. август 2022) био је српски књижевник.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1. фебруара 1933. године у селу Ковачић код Книна. Књижевност и језик студирао је у Загребу, а дипломирао у Београду.^[1] За своја најуспешнија дела ("Завјештање Стефана Немање") Медић је проналазио инспирацију у средњем веку, добу Немањића.

За књигу "Најезда страних речи на српски језик" добио је 2000. године "Нолитову награду". Са супругом Лелом написао је књигу "Српска имена српској деци", сачињену од 7.500 имена са подацима о њиховом пореклу, значењу и старости. Током 2011. године је из штампе изашло и његово ново остварење "Приче из романа". Уређивао је језичку трибину у Удружењу књижевника Србије.

Завјештање Стефана Немање[уреди | уреди извор]

Најпознатије дело Милета Медића је „Завјештање Стефана Немање”. Пети одељак, назван „Завјештање језика”, почиње следећим речима:

Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу ријеч у своја уста. Узмеш ли туђу ријеч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезнатнију ријеч свога језика. Земље и државе не освајају се само мачевима него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је ријечи потро и својих потурио. Народ који изгуби своје ријечи престаје бити народ.

Откада се појавило, „Немањино завештање” је одмах постало хит. Посебно је постало популарно у круговима књижевника, наставника и професора српског језика и књижевности. „Немањино завештање” се рецитовалао на многим приредбама и свечаностима. Али често се најављивало без спомињања имена аутора, тако су многи стекли утисак да је реч о изворном делу Стефана Немање. Томе су допринели и издавачи који су га понекад публиковали без навођења имена аутора. Тако је створен мит о Стефану Немањи као првом српском пуристи.^[2]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Народни хероји Книнске Крајине
Вијенци Немањића
Многаја љета
Камен са Динаре
Завјештање Стефана Немање
Српска имена српској деци
Најезда страних речи на српски језик
Одбране и заблуде бранитеља страних речи
Путовање у Никеју

Референце[уреди | уреди извор]

^ MILE MEDIĆ Gde odzvanja naša reč, naša je i država [1]
^ Владислав Ђорђевић: „ЧУВАЈТЕ, ЧЕДО МОЈЕ МИЛО, ЈЕЗИК КАО ЗЕМЉУ” [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2014)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] MILE MEDIĆ Gde odzvanja naša reč, naša je i država [1]

[2] Владислав Ђорђевић: „ЧУВАЈТЕ, ЧЕДО МОЈЕ МИЛО, ЈЕЗИК КАО ЗЕМЉУ” [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2014)

[1]

[2]