Пређи на садржај

Мирослав Тодоровић

С Википедије, слободне енциклопедије
Мирослав Тодоровић
Датум рођења(1946-12-29)29. децембар 1946.
Место рођењаТрешњевицаФНР Југославија

Мирослав Тодоровић (Трешњевица код Ариља, 29. децембра 1946) српски је песник, критичар и прозни писац[1].

Биографија

[уреди | уреди извор]

Основну школу завршио је у Трешњевици, а средњу техничку у Чачку. Радио је претежно у грађевинским фирмама на градилиштима у земљи и иностранству[2]. У бројним листовима и часописима објавио је мноштво књижевних критика, прозних текстова, интервјуа, уводника, поговора и записа.

Превођен је на више језика и заступљен је у домаћим и страним антологијама, часописима и интернет издањима. О Тодоровићу су позитивно писали, као уредници, критичари, антологичари: Мирослав Лукић, Срба Игњатовић, Миодраг Мркић и др. Тодоровић је уврштен у коначно издање српске поезије 20. века Несебичан музеј (Мирослав Лукић).

Живи у Нишу и Трешњевици (повремено и привремено).

Члан је Редакција часописа: Унус Мундус, Исток, Бдење.

Члан је Удружења књижевника Србије, Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша, УСКОР-а, и Српске духовне академије, Словенске академије књижевности и уметности.

  • Награда Дрво живота,
  • Награда Мирко Петковић
  • Награда Милан Ракић,
  • Награда Раваничанин
  • Награда Раде Томић
  • Награда Војислав Илић Млађи
  • Награда Бранко Манас
  • Велика повеља српске духовне академије
  • Хаџи Драган
  • Песничка хрисовуља
  • Шумадијске метафоре, Златна струна
  • Арка (Међународна књижевна награда)
  • Паунова награда
  • Интернационална награда Наџи Наман, 2022. ( Либан)

Књиге поезије

[уреди | уреди извор]
  • Спис ведрине (Градина, Ниш, 1978),
  • Испис таме (Просвета, Ниш, 1990),
  • Летеће бараке, теренци и њи`ове душе (Просвета, Ниш, 1990),
  • Судњи час (Крајински књижевни круг, Нота, Књажевац, 1990),
  • Теренска свеска (БИГЗ, 1993),
  • Испис таме 2 (Апостроф, Београд, 1994),
  • Сванућа (Деметра, Књажевац, 1994),
  • Црно у боји (Српска књижевна задруга, Београд, 1994),
  • Потоња верзија (Просвета, Ниш, 1997),
  • Свети мученици (Просвета, Београд, 1998),
  • Тамно и дубоко (Апостроф, Београд, 2002),
  • Земаљско и небеско (МБ графика, Ниш, 2004),
  • После свега (Свен, Ниш, 2005),
  • Спрам расутих звезда (НКЦ, Unus mundus 19-20-21-22 / 2006), и, (СВЕН, Ниш, 2007).
  • Песме путовања (Књижевниклуб „БранкоМиљковић“, Књажевац, 2009),
  • Ветар понад гора (Unus mundus, 2010; pdf, дигитално издање, Заветине, Београд 2011; Свен, Ниш, 2011),
  • Станиште поезије / The Habitat of Poetry, двојезично, на српском и енглеском (Смедеревска песничка јесен, Смедерево, 2011. pdf, Заветине, 2011),
  • Божја визура (Заветине, pdf 2012),
  • Светиња (СКЦ Ниш, 2013);
  • Шум и лахор (Unus mundus, 45/2013; Ауторско издање, 2013),
  • Хладно сјаје звезде и судбине (Unusmundus, 49-50, 2015),
  • Божја визура (Шумадијске метафоре, Младеновац, 2015),
  • Грчка свеска (Прометеј, НовиСад, 2015),
  • Лепет крила (Уметничка академија Исток, Књажеваца, 2018),
  • по-нАД рукОписа (Ревнитељ, Ниш, 2019)
  • Темно и длабоко (Арка и Матица македонска Скопље, 2019)
  • Грчка свеска, 2 / ΕΛΛΑΔΑ ΤΕΤΡΑΔΙΟ Β΄, двојезично: српски и грчки језик,(Галаксијанис, 2020),
  • Тамно и дубоко (Арка, 2020),
  • Дах и Прах, (Галаксијанис, Ниш, 2022)

Књиге критика и прозе

[уреди | уреди извор]
  • У сенци Дамокловог мача (Учитељски факултет Врање, 2009).
  • Ширење светлости (Unus mundus, 44/2013).
  • Листови на ветру, књига дневничких записа (Unus mundus, 49-50, 2015).
  • Добрило Ненадић, неопозиво, књига разговора (Unus mundus, 47 /2014; Народна Библиотека Ариље, 2020.
  • Малина и други јади, књига (п)огледа (Свен, Ниш, 2016).
  • пОгледи из Трешњевице, НКЦ, 2020.
  • Сандук пун таме, Народна библиотека "Стеван Сремац" Ниш, 2023.

О Тодоровићевој поезији есејиста Миодраг Мркић је објавио књиге огледа: Љупка језа пролазности пред вратима визије, 2006; У мрежи Потоње верзије, 2008; Три огледа о поезији Мирослава Тодоровића, 2009; Огледи о поезији Мирослава Тодоровића, 2011. Душан Стојковић је приредио књиге: И тамно и дубоко (Књижевна критика о поезији Мирослава Тодоровића), Нишки култ. центар 2010. Рукопис живота (Егзистенцијална и есенцијална поезија Мирослава Тодоровића) Народна библиотека „Стеван Сремац“, Ниш, 2016.

Одабране књиге критика: 1. Мирољуб Стојановић: Одзиви, Наша реч, Лесковац, 1990. 2. Иванка Косанић: Пред магијом књиге, СКЦ Ниш, 2002. 3. Мирослав Лукић: Духови, 1, есеји, Дела 7-8-9; 2002. Метафизика у белом оделу, Коначно издање пдф 2006. 4. Жарко Ђуровић: Грлом у сновиђе, ЦАНУ, Подгорица, 2007. 5. Радомир Мићуновић, у: Унус мундус, 2007. 6. Жарко Ђуровић: Вриједности и мјере, 2010.. 7. Душан Стојковић: И тамно и дубоко (Књижевна критика о поезији Мирослава Тодоровића), Нишки култ. цент. 2010. Дигитално издање, Заветине, Београд, 2010. 8. Милутин Пашић: Добар песник не умире, 2010. 9. Срба Игњатовић: Лирски осмоглас, 2012. 10. Иванка Косанић: Трагом књижевног лука, 2011. 11. Радомир Мићуновић: Унус мундус, 2011. 12. Душан Стојковић: Унус мундус, 2012. 13. Ранко Павловић: Унус мундус, 2012. 14. Миодраг Мркић: Кратки огледи, 2013. 15. Миленко Д. Јовановић: Критички есеји, 2014. 16. Мићо Цвијетић: Мала приношења, 2016. 17. Милица Миленковић: Критичка тумачења, 2016. 18. Иванка Косанић: Додир душе писца и читаоца , 2019. 19. Маја Белегишанин, Светло препознавање, 2020. 20. Мићо Цвијетић: Племенити калемци, 2020. 21. Милијан Деспотовић: Искуственик тумачења, 2021. 22. Миодраг Мркић: Краћи огледи, 7. 2021. 23. Милијан Деспотовић: Домашаји читалачких чула, 2021. 24. Стојан Богдановић: Грозница, 2021. 25. Милуника Митровић: Дарови сусретања, 2022. 26. Деспотовић, Милијан, Језички израз душе, 2022.

Заступљен је у неколико енциклопедијских књига:

  • Милутин Пашић: Преглед књижевности ужичког краја, (Кадињача, Ужице, 1996),
  • Бободе Митровић: Трешњевица кроз векове (Арт плус, 2003, Чачак)
  • Милисав Савић: Ко је ко, писци из Југославије, Ошишани јеж, 1994.
  • Енциклопедија Ниша, култура, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Ниш, (2011). стр. 457.
  • Драган Шапоњић: Године успона и пада и још понешто (Монографија Ариља), 2021.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Енциклопедија Ниша, култура, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Ниш, (2011). стр. 457
  2. ^ Енциклопедија Ниша, култура, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Ниш, (2011). стр. 457

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]