Небојша Вучићевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Небојша Вучићевић
Лични подаци
Пуно име Небојша Вучићевић
Надимак Ушке
Датум рођења (1962-06-29)29. јун 1962.
Место рођења Београд, НР Србија, ФНР Југославија
Датум смрти 11. март 2022.(2022-03-11) (59 год.)
Место смрти Београд, Србија
Висина 1,80 m
Позиција нападач
Јуниорска каријера

1977—1980
Палилулац
ОФК Београд
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1980—1984
1984—1989
1989—1990
1990
1991
1991—1993
1994
1994—1995
1996
1996—1997
1997
1998
ОФК Београд
Партизан
Мец
Саламанка
ОФК Београд
Даеву ројалс
Евагорас
Младост Умчари
Железничар (М)
Мура
Коротан
Канзас Сити атак
Дорћол
44
140
21
8
14
38
11
-
-
22
10
8
-
(16)
(26)
(2)
(1)
(5)
(1)
(1)
(-)
(-)
(3)
(1)
(11)
(-)
Тренерска каријера

2002
2003
2004—2005
2005
2006
2006
2007
2008
2008
2009
2009—2010
2010
2011—2012
2012—2013
2013
2014
2017
2019
2022
Дорћол
Јединство Брчко
Раднички (К)
Раднички (БГ)
Младеновац
Обилић
Хајдук Кула
Нафта
Слога Краљево
Дорћол
Тимок
Нафта
Срем
Хартс оф Оук
ОФК Београд (млади)
Нови Пазар
Тимок
Нови Пазар
Смедерево
Динамо Врање

Небојша Вучићевић (Београд, 29. јун 1962Београд, 11. март 2022) био je југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер.

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

Са 14 година приступио је Палилулцу одакле је након само месец дана тренирања, на позив тренера Аце Стефановића прешао у ОФК Београд. За први тим је дебитовао са 18 година. Одиграо је 59 утакмица у три прволигашке и две друголигашке сезоне и постигао 17 голова.[1]

У лето 1984. прелази у Партизан. Са црно-белима је освојио две титуле шампиона државе (1985/86. и 1986/87) и један куп Југославије (1988/89), одигравши 140 првенствених утакмица и постигавши 26 голова.[а]

У лето 1989. одлази у иностранство и често мења клубове: француски Мец, шпанска Саламанка, корејски Даеву, кипарски Евагорас Пафос. У Србију се враћа 1994. и годину и по дана игра за нижеразредну Младост из Умчара. Играо је и у Словенији за Железничар, Муру и Коротан, да би се 1997. отиснуо у САД где је играо мали фудбал за Канзас сити.

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

После активне фудбалске каријере Вучићевић прелази у тренере. Као тренер почео је у Дорћолу (увео га у Другу лигу), па следе Младеновац (увео га у Другу лигу), београдски Раднички (увео га у Прву лигу), кулски Хајдук (по први пут у историји изборио пласман у Куп УЕФА), Нафта, крагујевачки Раднички, краљевачка Слога...

Током утакмице, 2006 као тренер Хајдука из Куле, са Звездом, Вучићевић је на расној основи вређао звездиног одбрамбеног играча Ибрахима Гаја.[2] Године 2008. због неисправне тренерске лиценце није исплаћен од стране НК Нафта Лендава.[3] Године 2009. именован је за тренера ФК Тимок из Зајечара који се такмичи у Српској лиги - група исток.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Небојша Вучићевић Ушке                         
    У дресу ФК Партизан
    Интернационалне      23                 6
    Југо турнир                 3                 1
    Куп Београда              1                 2
    Куп Југославије         14                 6
    Куп УЕФА                 14                 5
    Пријатељске            131             123
    Првенствене            140               26
    Трофеј „Марјан           2                 0
    Турнир у Мостару        1                 0
        Укупно: утакмица 329  голова 168

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Небојша Вучићевић Ушке ofkbeograd.co.rs
  2. ^ „Senegal defender in racism storm”. BBC Sport. Приступљено 18. 6. 2008. 
  3. ^ „No let-up in Domžale efforts”. UEFA. Приступљено 18. 6. 2008. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]