Оружане снаге Руске Федерације

С Википедије, слободне енциклопедије
Оружане снаге Руске Федерације
Вооружённые силы Российской Федерации
Грб Оружаних снага Руске Федерације
Застава Оружаних снага Руске Федерације
Основана7. маја 1992.
Датум стања2019.
Видови војске Копнена војска
Ратно ваздухопловство
Ратна морнарица

Самостални родови

Стратегијске ракетне јединице

Космичке јединице

Ваздушно-десантне јединице (ВДВ)
Вођство
ПредседникВладимир Путин
Министар одбранеСергеј Шојгу
Начелник ГенералштабаВалериј Герасимов
Бројно стање
Војно способниод 18
Број расположивих
за војну службу
35.247.049, година 15—49
Број способних
за војну службу
21.000.000, година 15—49
Број годишње стасалих
за војну службу
1.306.000
Активни састав1.013.000 (5)
Резервни састав2.572.500
Трошкови
БуџетРаст 90,7 милијарди $ (2014 ) – (трећи у свету).
Проценат БДП2.8% (2018)
Индустрија
Годишњи извозРаст 15 млрд $ (2018)

Оружане снаге Руске Федерације (рус. Вооружё́нные си́лы Росси́йской Федера́ции) су главна оружана сила Руске Федерације.

Врховни главнокомандујући Оружаних снага је председник Руске Федерације Владимир Путин.

Команда[уреди | уреди извор]

Врховни главнокомандујући Оружаних снага Руске Федерације је председник Руске Федерације.

Председник Руске Федерације такође формира и предводи Савет безбедности Руске Федерације, утврђује Војну доктрину Руске Федерације, поставља и разрешава највишу команду Оружаних снага.

Непосредно руководство Оружаним снагама остварује Министарство одбране Руске Федерације. У саставу Министарства одбране се налази Генералштаб Оружаних снага Руске Федерације који је задужен за оперативно руковођење и планирање. Начелник Генералштаба је први заменик министра одбране

Служење војске

У Руској Федерацији према закону војска се мора одслужити од 18. до 28. године.

Служење војске траје 12 месеци.

Годишње за војску стаса преко 1 милион младића.

Историја[уреди | уреди извор]

Оружане снаге Руске Федерације су основане након распада Совјетског Савеза. Дана 7. маја 1992. године Борис Јељцин потписао је Уредбу о оснивању Министарства одбране и стављање свих совјетских оружаних снага на територију РСФСР под контролу Руске Федерације.[1]

Пренаоружавање и експанзија Армије

Од увођења санкција Руској Федерацији систем наоружавања и планови наоружавања су се променили.

Русија од 2014. године има велике планове што се тиче наоружавања.

Активни састав Армије

Врховни командант руских оружаних снага, Владимир Путин, са генералом Мурадовим.

2010 ~ 1.000.000

2013 ~ 766.000

2016 ~ 1.000.000

2019 – 1.013.628

Пешадијско наоружање[уреди | уреди извор]

  • Ак 74М (основно пешадијско наоружање Руске копнене војске)
  • Ак 12 (тренутно на тестирању у Руској војсци,планира се да постане основно пешадијско наоружање Руске војске)
  • Ак 15
  • А 545
  • АН 94
  • Ср 3М
  • АС „Вал”
  • СР 3

Галерија[уреди | уреди извор]

Ручно оружје[уреди | уреди извор]

Копнена војска[уреди | уреди извор]

Ратно ваздухопловство[уреди | уреди извор]

Ратна морнарица[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Greg Austin & Alexey Muraviev, The Armed Forces of Russia in Asia, Tauris, (2000). p. 130

Спољашње везе[уреди | уреди извор]